Прекмурје
Прекмурје (мађарски Муравидéк, прекмурски Прекмüрско, хрватски Прекомурје, немачки Üбермургебиет, чешки Зáмуří) је најисточнија регија Словеније. Граничи с Мађарском на сјевероистоку, Аустријом на сјеверозападу, Хрватском на југу и словенским дијелом Штајерске на југозападу.
Име
[уреди | уреди извор]Име је добила по ријеци Мури која је дијели је од остатка Словеније (дослован пријевод са словенског био био Прекомурје). На мађарском се за ту регију користи израз Муравидéк.
Географија
[уреди | уреди извор]Регија је равна на југу близу ријеке Муре и њене мале притоке Ледава, а брдовит на сјеверу (Горичко).
Главни град региј је Мурска Собота. Остали градови укључују Лендаву, Добровник, Турнишче, Белтнице и Чреншовце.
Становништво
[уреди | уреди извор]Већина становништва регије се изјашњавају као Словенци. У регији такођер постоји значајна мађарска мањина, као и велики број Рома.
Хисторија
[уреди | уреди извор]Кроз хисторију је ова регија припадала многим државама: Римском Царству, Краљевству Острогота, Краљевство Лангобарда, Краљевству Авара, Франачком царству, Балатонској кнежевини (9. вијек), Краљевини Мађарској (до 1526), Хабсбуршкој монархији (1526-1918), Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца (1918-1929), Југославији (1929-1991), а од 1991. је дио независне Словеније.
У римско доба, регија је била дио римске провинције Паноније. Иако су и прије постојала рана славенска насеља у регији, преци данашњих Словенаца су се из источних Алпа населили у Прекмурју тек након што су Франци поразили Аваре за вријеме владавине Карла Великог. У 9. вијеку је ово подручје било дио славенске државе познате као Балатонска кнежевина. Средиште државе био је град Блатноград у близини језера Балатон. У 10. вијеку подручје су освојили Мађари те га укључили у своју државу. Регија је била дио жупаније Жупанија Вас унутар мађарског краљевства од 11. вијека до 1526.
Од 1526. Прекмурје је дио Хабсбуршке монархије. Године 1687. је обновљена Жупанија Вас, а с малим прекидом од 1849. до 1867, регија јој припадала све до 1918. Од 1918. Прекмурје је дио Краљевине СХС, која је промијенила име у Југославију године 1929. Од 1918. до 1922. регија је припадала Мариборској жупанији, од 1922. до 1929. Мариборској области, а између 1929. и 1941. Дравској бановини. У другом свјетскм рату је окупирана од стране Мађарске између 1941. и 1944, да би након завршетка рата постала дио Словеније, која је данас једна од бивших република Југославије.
Кухиња
[уреди | уреди извор]Регионални специјалитет прекмурска гибаница.
