Полоцк

Полацк; блр. По́лацк; рус. По́лоцк
	;
Основни подаци
Држава	Белорусија
Област	Витебска област
Основан	862.; град од 1498.
Становништво
Становништво (2009.)	82.547
Густина становништва	2.057 ст./км²
Положај
Координате	55°28′59″Н 28°48′00″Е / 55.483°Н 28.8°Е
Површина	40,77 км²
	; Полацк Полацк на карти Бјелорусије
Остали подаци
Градоначелник	Александар Г. Позњак
Поштански код	211291, 211400 - 211402,; 211404 - 211415, 211422
Позивни број	+375 214
Регистарска ознака	2
Веб-страна	полотскгик.бy

Координате: 55° 28′ 59" СГШ, 28° 48′ 00" ИГД

Полацк (блр. По́лацк; рус. По́лоцк је град у Витебској области Белорусије и административни центар истоименог реона. Један је од најстаријих и најлепших градова у Белорусији и древни град Кијевске Русије. Налази се на ушћу реке Палате у Западну Двину. Према попису из 2009. у граду живи нешто преко 82.000 становника.^[1] Захваљујући бројним црквама и манастирима носи епитет духовног центра Белорусије.

Историја града

Град Полацк се први пут у писаним документима помиње 862. године у Повести минулих лета као "Полотескъ". На његовим темељима је средином X века настала моћна Полацка кнежевина. Први познати владар кнежевине био је Рагвалод Полацки (умро око 978. године). Године 992. основана је Полацка епархија (по неким изворима то се десило 1104.).^[3] Најмоћнији владар кнежевине био је књаз Вишеслав Брјаниславич (1044. - 1101.) и за време његове владавине изграђен је храм Свете Софије, један од најстаријих и најлепших храмова Руске православне цркве. Вишеславов син Борис је на улаз у храм поставио велику стену на којој је дао уклесати податке о храму који су видљиви и данас. Вишеславова унука, монахиња Ефросинија је 1125. године основала женски манастир (данас Спасењски манастир Свете Ефросиније) а по њеној жељи, велики мајстор Лазар Богша је направио престони крст (ремек дело белоруске рано хришћанске уметности) који је симбол и заштитник данашње Белорусије (Крст Свете Ефросиније Полоцке). Године 1240. Полацк је изгубио своју самосталност и постао вазални посед Литванских принчева.^[4] У наредним деценијама град је прелазио из руке у руку разних освајача из суседних кнежевина, и сви су за собом остављали неке материјалне трагове (крајем XIX века у граду се налазило чак 23 јеврејске синагоге, 8 православних храмова, те католичка и лутеранска црква).^[5]

Света Ефросинија Полоцка, заштитница Белорусије (икона из XIX век)

23. маја 1910. пренешене су мошти Свете Ефросиније из Кијевске-печерске лавре у њену задужбину Спасо Преображенску цркву.

У састав Белоруске ССР град је ушао 1924. године. Током Другог светског рата град је био окупиран од стране војске Вермахта и делио је трагичну судбину осталих белоруских градова. Од 1991. налази се у саставу Републике Белорусије.

Градске знаменитости

Полацк је град препун средњевековних цркава и манастира, и других старих грађевина непроцењиве културне вредности.

Софијски сабор (грађен од 1044. до 1066. а обновљен 1710.) је један од најстаријих храмова Руске православне цркве (заједно са Кијевским и Новгородским црквама) и најстарија камена грађевина у данашњој Белорусији која је још у функцији.
Спасо-Ефросинијски манастир (основан 1128. године) је манастирски комплекс кога чине три цркве.
Богојављенски манастир је основан 1582. године.

Борисов камен - споменик белоруске епиграфике из XII века.

Занимљивости

прва градска библиотека основана је у XII веку
прва школа у граду је отворена 1580. (језуитски келегијум)
Франциск Скорина (рођен у Полацку око 1490.) је први направио штампано издање Библије на староруском језику 1517. године
Полацк је по неким истраживањима Географски центар Европе^[6]
године 2010. град је био културна престоница Белорусије^[7]