Полоцк
Полацк блр. По́лацк рус. По́лоцк | |||
---|---|---|---|
| |||
Основни подаци | |||
Држава | Белорусија | ||
Област | Витебска област | ||
Основан | 862. град од 1498. | ||
Становништво | |||
Становништво (2009.) | 82.547[1] | ||
Густина становништва | 2.057 ст./км² | ||
Положај | |||
Координате | 55°28′59″Н 28°48′00″Е / 55.483°Н 28.8°Е | ||
Површина | 40,77[2] км² | ||
Остали подаци | |||
Градоначелник | Александар Г. Позњак | ||
Поштански код | 211291, 211400 - 211402, 211404 - 211415, 211422 | ||
Позивни број | +375 214 | ||
Регистарска ознака | 2 | ||
Веб-страна | полотскгик.бy |
Координате: 55° 28′ 59" СГШ, 28° 48′ 00" ИГД
Полацк (блр. По́лацк; рус. По́лоцк је град у Витебској области Белорусије и административни центар истоименог реона. Један је од најстаријих и најлепших градова у Белорусији и древни град Кијевске Русије. Налази се на ушћу реке Палате у Западну Двину. Према попису из 2009. у граду живи нешто преко 82.000 становника.[1] Захваљујући бројним црквама и манастирима носи епитет духовног центра Белорусије.
Историја града
[уреди | уреди извор]Град Полацк се први пут у писаним документима помиње 862. године у Повести минулих лета као "Полотескъ". На његовим темељима је средином X века настала моћна Полацка кнежевина. Први познати владар кнежевине био је Рагвалод Полацки (умро око 978. године). Године 992. основана је Полацка епархија (по неким изворима то се десило 1104.).[3] Најмоћнији владар кнежевине био је књаз Вишеслав Брјаниславич (1044. - 1101.) и за време његове владавине изграђен је храм Свете Софије, један од најстаријих и најлепших храмова Руске православне цркве. Вишеславов син Борис је на улаз у храм поставио велику стену на којој је дао уклесати податке о храму који су видљиви и данас. Вишеславова унука, монахиња Ефросинија је 1125. године основала женски манастир (данас Спасењски манастир Свете Ефросиније) а по њеној жељи, велики мајстор Лазар Богша је направио престони крст (ремек дело белоруске рано хришћанске уметности) који је симбол и заштитник данашње Белорусије (Крст Свете Ефросиније Полоцке). Године 1240. Полацк је изгубио своју самосталност и постао вазални посед Литванских принчева.[4] У наредним деценијама град је прелазио из руке у руку разних освајача из суседних кнежевина, и сви су за собом остављали неке материјалне трагове (крајем XIX века у граду се налазило чак 23 јеврејске синагоге, 8 православних храмова, те католичка и лутеранска црква).[5]
23. маја 1910. пренешене су мошти Свете Ефросиније из Кијевске-печерске лавре у њену задужбину Спасо Преображенску цркву.
У састав Белоруске ССР град је ушао 1924. године. Током Другог светског рата град је био окупиран од стране војске Вермахта и делио је трагичну судбину осталих белоруских градова. Од 1991. налази се у саставу Републике Белорусије.
Градске знаменитости
[уреди | уреди извор]Полацк је град препун средњевековних цркава и манастира, и других старих грађевина непроцењиве културне вредности.
- Софијски сабор (грађен од 1044. до 1066. а обновљен 1710.) је један од најстаријих храмова Руске православне цркве (заједно са Кијевским и Новгородским црквама) и најстарија камена грађевина у данашњој Белорусији која је још у функцији.
- Спасо-Ефросинијски манастир (основан 1128. године) је манастирски комплекс кога чине три цркве.
- Богојављенски манастир је основан 1582. године.
- Борисов камен - споменик белоруске епиграфике из XII века.
Занимљивости
[уреди | уреди извор]- прва градска библиотека основана је у XII веку
- прва школа у граду је отворена 1580. (језуитски келегијум)
- Франциск Скорина (рођен у Полацку око 1490.) је први направио штампано издање Библије на староруском језику 1517. године
- Полацк је по неким истраживањима Географски центар Европе[6]
- године 2010. град је био културна престоница Белорусије[7]
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Богојављенска црква
-
Манастир Свете Ефросиније
-
Манастир Свете Ефросиније
-
Споменик Ефросинији Полацкој
-
Споменик Франциску Скорини
-
Црква Свете Богородице Заштитнице
-
Баболовска црква
-
Споменик ратним херојима из 1812. године
-
Полацк - географски центар Европе
-
Скулптура у оквиру "Музеја детета"
-
Меморијални комплекс "Хумка бесмртних" из 1961.
-
Споменик владики Симеону Полоцкому
-
Споменик «Ослободиоцима Полацка»
-
Војнички споменик (1989.)
Градови побратими
[уреди | уреди извор]- Електростаљ, Русија, рус. Электросталь
- Тосна, Русија, рус. Тóсно
- Велики Новгород, Лењинградска област, Русија, рус. Великий Новгород
- Великие Луки, Русија, рус. Велíкие Лúки
- Суојарви, Карелија, Русија рус. Суоярви
- Јонава, Литванија, лит. Јонава
- Тракај, Литванија, лит. Тракаи
- Вентспилс, Летонија, лет. Вентспилс
- Камјањец Подиљски, Украјина, укр. Кам'янець-Подільський
- Обухив, Украјина, укр. Обúхів
- Балти, Молдавија, рум. Бăлţи
- Јарослав, Пољска, пољ. Јаросłаw
- Гдањск, Пољска, пољ. Гдаńск
- Готланд, Шведска, шве. Готланд
- Фридрихсхафен, Немачка, нем. Фриедрицхсхафен
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ 1,0 1,1 Попис 2009. у Белорусији
- ↑ Национални катастар Р. Белорусије Архивирано 2016-03-04 на Wаyбацк Мацхине-у стање на дан 1. јануар 2011.
- ↑ Сапунов, А. П. Исторические судьбы Полоцкой епархии с древнейших времен до половины XIX в. — Витебск, 1889.
- ↑ Тхе Неw Цамбридге Медиевал Хисторy: ц. 1300-ц. 1415. п.706
- ↑ Полацк//Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона[мртав линк] у 86 томова, Санкт Петерсбург 1890. - 1907.
- ↑ „ТУТ.БY | НОВОСТИ — В Полоцке установлен памятный знак «Географический центр Европы» — Общество — 31.05.2008, 13:21”. Архивирано из оригинала на датум 2008-06-03. Приступљено 2012-06-18.
- ↑ БЕЛТА | Полоцк официально стал культурной столицей Беларуси 2010 года 21.01.2010 12:06[мртав линк]