Писменост
Писменост (рјеђе алфабетизам) је израз којим се означава нечија способност разумијевања, односно кориштења знакова од којих се састоји неко писмо.
Око 82% светског становништва је писмено[1]
Неписменост
[уреди | уреди извор]Неписменост или аналфабетизам је непознавање писма, неупућеност у вештину читања и писања. Критеријум по којем се нека особа сврстава у неписмено становништво различит је од државе до државе. Негде се сматра да је неписмена ако не зна читати или писати, а негде ако не зна читати и писати. У неким државама, као што су Јапан, Хонг Конг и Гвајана, особа се сматра неписменом ако не поседује основно образовање. УНЕСКО својом резолуцијом из 1958. године препоручује да се неписменима називају људи који не знају прочитати или написати једноставан текст у вези са свакодневним животом. Највише је неписмених у Азији, а најнеписменије је становништво Африке, јер поједине државе имају веома високу стопу неписмености.
Око 20% светског становништва је неписмено[2]
Везе
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ The World Factbook Архивирано 2010-01-05 на Wаyбацк Мацхине-у издавач Централ Интеллигенце Агенцy, 1. јануар, 2007.
- ↑ Глоссарy Архивирано 2007-12-18 на Wаyбацк Мацхине-у издавач The Economist