Пирофосфат
| Пирофосфат | |||
|---|---|---|---|
| |||
| |||
| Други називи | Дифосфат | ||
| Идентификација | |||
| ПубЦхем[1][2] | 644102 | ||
| ЦхемСпидер[3] | 559142 
| ||
| ДругБанк | ДБ04160 | ||
| ЦхЕБИ | 18361 | ||
| Јмол-3Д слике | Слика 1 | ||
| |||
| |||
| Својства | |||
| Молекулска формула | П2О74− | ||
|
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање (25 °Ц, 100 кПа) материјала | |||
| Инфобоx референцес | |||
Пирофосфати (дифосфати) су ањони, соли, и естри пирофосфорне киселине.[4][5] Као прехрамбени адитиви, дифосфати су познати као Е450.
Хемија
[уреди | уреди извор]Пирофосфати се могу припремити загревањем фосфата (грч. пyро - ватра). Пирофосфати су добар комплексирајући агенс и имају мноштво индустријских примена. Пирофосфат је први члан фамилије полифосфата.
Термин пирофосфати је такође име естара формираних кондензације фосфорилисаних биолошких једињења са неорганским фосфатом као што једиметилалил пирофосфат. Ова веза је високо енергетска фосфатна веза.
Синтезу тетраетил пирофосфата је први описао 1854. Филип де Клермонт.
Биохемија
[уреди | уреди извор]Пирофосфати су веома важни у биохемији. Ањон П2О74− (ППи) се формира у ћелијама хидролизом АТП-а у АМП.[6]
- АТП → АМП + ППи
На пример, кад се нуклеотид угради у растући ДНК или РНК ланац посредством полимераза ослобађа се пирофосфат (ППи). Пирофосфоролиза је супротна реакцији полимеризације. У њој пирофосфат реагује са 3'-нуклеотид монофосфатом (НМП или дНМП), који се уклања из олигонуклеотида уз ослобађање кореспондирајућег трифосфата (дНТП из ДНК, или НТП из РНК).
Пирофосфатни ањон (П2О74−) је анхидрид фосфата. Он је нестабилан у воденом раствору и хидролизује се неорганске фосфате:
- П2О74− + Х2О → 2 ХПО42−
или у биолошкој нотацији:
- ППи + Х2О → 2 Пи
У одсуству ензиматске катализе, реакције хидролизе једноставних полифосфата као што је пирофосфат, линеарни трифосфат, АДП, и АТП нормално теку изузетно споро у свим изузев високо киселих средина.[7]
Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ Ли Q, Цхенг Т, Wанг Y, Брyант СХ (2010). „ПубЦхем ас а публиц ресоурце фор друг дисцоверy.”. Друг Дисцов Тодаy 15 (23-24): 1052-7. ДОИ:10.1016/j.drudis.2010.10.003. ПМИД 20970519.
- ↑ Еван Е. Болтон, Yанли Wанг, Паул А. Тхиессен, Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy 4: 217-241. ДОИ:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ↑ Хеттне КМ, Wиллиамс АЈ, ван Муллиген ЕМ, Клеињанс Ј, Ткацхенко V, Корс ЈА. (2010). „Аутоматиц вс. мануал цуратион оф а мулти-соурце цхемицал дицтионарy: тхе импацт он теxт мининг”. Ј Цхеминформ 2 (1): 3. ДОИ:10.1186/1758-2946-2-3. ПМИД 20331846.
- ↑ Хоусецрофт C. Е., Схарпе А. Г. (2008). Инорганиц Цхемистрy (3рд изд.). Прентице Халл. ИСБН 978-0-13-175553-6.
- ↑ Холлеман А. Ф., Wиберг Е. (2001). Инорганиц Цхемистрy (1ст едитион изд.). Сан Диего: Ацадемиц Пресс. ИСБН 0-12-352651-5.
- ↑ Доналд Воет, Јудитх Г. Воет (2005). Биоцхемистрy (3 изд.). Wилеy. ИСБН 978-0-471-19350-0.
- ↑ Хуебнер ПWА, Милбурн РМ (Маy 1980). „Хyдролyсис оф пyропхоспхате то ортхопхоспхате промотед бy цобалт(III). Евиденце фор тхе роле оф полyнуцлеар специес”. Инорг Цхем. 19 (5): 1267–72. ДОИ:10.1021/ic50207a032.
