Перуника

Перуника
	{{{слика_опис}}}
Научна класификација
Царство:	Плантае;
Дивизија:	Магнолиопхyта;
Разред:	Лилиопсида;
Ред:	Аспарагалес;
Породица:	Иридацеае;
Род:	Ирис; Линнé

Перуника, односно ирис, биљка је из породице једносупница која припада породици Иридацеае, заједно с родовима гладиола (Гладиолус) и шафрана (Цроцус) , трајне зелени с поданцима и гомољима. Вријеме цватње је од свибња до српња.

Из ваљкастог, пузавог и трајног поданка расту уски, усправни и сабљасти листови. Цвјетна стабљика нарасте и до 1,50 м високо и обично има два до три цвијета на крајевима цвјетне стабљике. Цвјетови се састоје из 6 у 2 реда пореданих цвјетних листова од којих је вањски свинут а унутарњи усправан. Цвјетни листови су најчешчће плаве боје, при дну са жутим или бјелкастим мрљама и превучени љубичастим жилицама.

Године 2000. проглашена је хрватским националним цвијетом на приједлог Хрватске академије знаности и умјетности.

Назив потјече од имена грчке божице дуге, гласнице богова Ириде (грч. - дуга), а наш назив перуника долази од имена врховног старославенског бога громовника Перуна и његове жене, богиње Перунике. Кајкавски назив за перунику лелуја или љељуја, произашао је из другог имена богиње Перунике - Љеља. Остали хрватски народни називи прате божанске повезнице - богиша, цвит или каћун небески, или се пак односе на мачасти, односно сабљасти обилик листова - мачинац, мачак, сабљарка, сабљић или шпаде (лат. спадиx - мач) у Истри.

Перуника Ирис x ротсцхилдии је крижанац илирске (Ирис иллyрица) и шарене перунике (Ирис вариегата). Први је пут спомиње ботаничар Арпад вон Деген у свом великом дјелу "Флора Велебитица" 1936.г.

Божица Ирис је као гласница богова, дугом шарала с висина преносећи поруку на Земљу. Тамо гдје би дуга дотакла тло, као и муња бога громовника Перуна, израстала је перуника, можда сваки пут друге боје. На Истоку у Јапану она симболизира побједу, а у доба Карла Великог користи се као француски краљевски симбол.

У Ботаничком врт Природнословно-Математичког факултета у Загребу перунике чине највећу збирку трајница, од око 150 различитих врста и сорти. Због недостатка простора, на партеру и око језера посађено је тек неколико десетака различитих сорти украсних перуника, већином из скупине тзв. брадатих перуника (Барбата Елатиор).

У Врту се узгајају и хрватске ендемичне и ријетке врсте тога рода, нпр. осим хрватске перунике (Ирис цроатица) узгаја се блиједа перуника Ирис псеудопаллида и јадранска перуника Ирис адриатица.

Строго заштићене биљке из породице Иридацеае у Хрватској:

Далматински шафран (Цроцус далматицус)
Томасијев шафран (Цроцус тхомасии)
Мочварна гладиола (Гладиолус палустрис)
Јадранска перуника (Ирис адриатица)
Хрватска перуника (Ирис цроатица)
Илирска перуника (Ирис иллyрица)
Блиједа перуника (Ирис псеудопаллида)
Сибирска перуника (Ирис сибирица)
Перуника (Ирис x ротсцхилдии)

Поједине врсте перуника употребљавају се и у фармацији те при изради парфема. У љековите сврхе сабире се углавном поданак (Рхизома Иридис), који се искапа у листопаду. Каткада се сабиру и листови и то за упорабу у свјежем стању, јер се у сухом не могу употребљавати. Поданак садржи етерично уље, веће количине смоле, танине и гликозид иридин. У својој прадомовини, Америци, поданак перунике су од прастарих времена користили Индијанци као најбоље средство против водене болести.

Флорентинска перуника (Ирис Флорентина) назива се и бијели кмин, перуника мирисна, питоми кмин, бела перуника. Поданак ове перунике назива се коријен љубице, а у осушеном стању мирише на љубицу. Употребљава се у производњи парфема, додаје се пастама и текућинама за зубе.

Ирис цроатица

Главни чланак: Ирис цроатица

Хрватска перуника Ирис цроатица је ендемична врста у Хрватској. Типично развијени облици хрватске перунике појављују се у свијетлим шумама храста медунца и црнога граба. За станиште бира доломитне и вапненачке обронке брдских подручја континенталне Хрватске. Заузима југозападни дио панонско-понтског ареала који је значајан по реликтној флори и вегетацији. Најпознатија су налазишта Медведница, Страхинчица, Самоборско горје и Огулинско загорје.

Вањске повезнице

Перуника

Ирис цроатица

Вањске повезнице

Мени за навигацију

Претрага