Пенелопа
За остала значења, види Пенелопа (разврставање).
.jpg)
Пенелопа (грч. Πηνελόπεια, Пêнелóпеиа код Хомера; послије Πηνελόπη, Оêнелóпê) у грчкој митологији лик је из Хомерове Одисеје; Одисејева вјерна жена, Икаријева и Перибејина кћи.
Прва иначица говори да је Пенелопино име блиско грчкој ријечи за патку - πηνελοψ, пенелопс, а могућа је повезница вјеровање да су патке биле моногамне.
Друга иначица говори да се повезује с грчким ријечима πηνη, пене = "мрежа", "нити" те ωψ, опс = "око", "лице", што би се могло повезати с њезиним лукавством и ткањем.
Пенелопино је име данас метафора за вјерност.
Карактеристике
[уреди | уреди извор]Пенелопи се придаје атрибут вјерности, зато што је чекала двадесет година свога мужа. Но, у Одисеји се приказује и друга страна због Атенина уплетања те она жуди "приказати се својим просцима и распалити њихова срца".
С друге пак стране, њезине смицалице попут ткања мртвачког покрова што би га сваке ноћи раздерала, а рекла је просцима да ће се удати за једног од њих кад га заврши, или пак одржавања натјецања у потезању лука, а знала је да га само Одисеј може потегнути, вјеројатно су њезина права нарав и одраз вјерности.
Митологија
[уреди | уреди извор]Прије Одисејева повратка
[уреди | уреди извор]
У Одисеји Пенелопа је Одисејева жена. С Одисејем је имала сина Телемаха којег је родила недуго прије него што је Одисеј позван да се бори у Тројанском рату. Одисеј одлази у борбу, а послије рата креће кући, на родни оток Итаку, гдје га је Пенелопа чекала двадесет година.
У тих двадесет година стално су је облијетали просци, али их је она стално одбијала чекајући мужа да се врати и не вјерујући да је мртав. Неки од 108 просаца били су: Агелај, Амфимедон, Амфином, Ктезип, Демоптолем, Елат, Еуриад, Еуримах, Еуроним, Ир, Леокрит, Леод, Пизандар и Полиб а вођа им је био Антиној. Њих 52 била су из Дулихума, са шест слуга, затим 24 из Саме те 12 из Итаке. Да би задржавала просце, правила се да тка мртвачки покров за Одисејева старијег оца Лаерта те је тврдила да ће изабрати једног кад заврши. Сваке би ноћи у три године подерала све што је саткала, а на посљетку ју је једна од слушкиња издала просцима који су потом захтијевали да си изабере мужа. Просци су потом јели, пили и пустошили Одисејев иметак.
Послије Одисејева повратка
[уреди | уреди извор]
Одисеја је, при доласку, Атена претворила у просјака, да би се могао осветити просцима.
Дошао је на двор рекавши да има вијести о Одисеју за Пенелопу. Док му је прала ноге, прва га је препознала његова стара дадиља Еуриклеја по ожиљку, али јој је он заповједио да шути. Одисеј је такођер дознао да му је Пенелопа цијело вријеме вјерна (што се за њега и не би могло рећи). Наиме, она је рекла да ће се удати кад заврши с ткањем погребне тканине, али ју је сваки ноћи, након што би је исткала, поновно распарала.
Прерушени је Одисеј рекао Пенелопи да је видио Одисеја и да је он рекао да Пенелопину руку може добити онај тко одапне стијелу преко дванаест држака сјекира. Наиме, то је ишло у Одисејеву корист, јер само он могао је управљати властитим луком. Пенелопа је потом прогласила што је Одисеј рекао. Просци су покушали, али ниједан није успио. Потом је Одисеј узео лук у руке и успио. Атена га је раскринкала, а он је уз њезину те Телемахову и Еумејеву (његов свињар) помоћ убио све просце, осим Медона и Фемија. Медон је био пристојан према Пенелопи, а Фемије је био мјесни пјевач који је био присиљен помоћи просцима.
Пенелопа још увијек није била сигурна је ли то њезин муж те га је подвргла искушењу. Пред њим је рекла слушкињи да направи Одисејев кревет и да га макне из спаваонице. Одисеј је био зачуђен јер је знао да је кревет саграђен из дебла маслинова дрвета које је уједно било и темељ цијеле куће - кревет се стога није могао помакнути. То јој је рекао, а будући да је то само њих двоје знало, Пенелопа му се бацила у загрљај.
