Педро де ла Гасца
| Педро де ла Гасца | |
|---|---|
 Педров портрет | |
| Рођење | 1485 Наваррагадилла (Провинција Áвила), Краљевина Кастиља |
| Смрт | 13. новембар 1567 Валладолид, Шпањолска |
| Националност | Шпањолац |
| Занимање | политичар, бискуп |
Педро де ла Гасца (1485. - 13. новембар 1567.), био је шпањолски племић и бискуп, други вицекраљ колоније Вицекраљевство Перу[1] од 10. априла 1547 до 27. јануара 1550.
Биографија
[уреди | уреди извор]Након студирања на познатим универзитетима Алцала и Саламанца, радио је као прелат у Надбискупији Толедо и као дипломат у деликатним мисијама за Краљевину Валенцију.[1]
Средином 1546. послао га је шпањолски краљ Карло V да угуши побуну одметнутог Гонзала Пизарра, који је побједио и убио првог вицекраља Бласца Нúñеза Велу и преузео власт у Кралевској аудијенцији Qуито у Перуу.[1]
У Qуито је стигао почетком 1547. Иако као човјек цркве, без војничког знања наизглед није имао никакве шансе у борби са искусним ратником какав је био Гонзало Пизарро, Педро је био довољно мудар да зна да је похлепа снажно оружје. Зато је понио прегршт бланцо потписаних краљевских повеља, којима је давао којекакве привилегије његовим помагачима и тако их међусобно завадио и ослабио. Прво се успио рјешити његовог највећег савезника Педра де Пуеллеса, ког је сплеткама успио погубити већ у крајем маја исте године.[1]
Након тог је организирао снажну војску са којом је кренуо у потјеру за Пизарром, ког је сустигао код Цусца и побједио у Битци код Јаqуијахуана 9. априла 1548. Већ слиједећег дана извршена је смртна казна над заробљеним Гонзалом Пизарром.[1]
Слиједећих петнаест мјесеци провео је у пријестолници Висекраљевства - Лими, у реорганизацији администрације и стабилизирању колонијалне власти, У Шпањолску се вратио са краљевским благом и стигао у Севиллу након непуне четири године проведених у деликатној мисији сређивања стања.[1]
Његов повратак изазвао је одушевљење у земљи, јер готово нитко није вјеровао да би се стање могло средити у тако кратком року. Краљ Карло V био је толико одушевљен, да га је позвао себи у Фландрију, да чује из његових уста како је то направио и да га награди. Убрзо након тог је постављен за бискупа у Паланцијии; а након тог 1561. за бискупа у Бискупији Сигüенза- Гуадалајара. Остатак живота провео је вршећи бискупску службу, умро је у Валладолиду у новембру 1567. Покопан је у цркви св. Марије Магдалене коју је дао саградити.[1]
