Пандемија
Пандемија (од грчких ријечи παν пан сви + δήμος демос народ) је епидемија заразне болести која се шири кроз популацију једне шире области; на примјер континента или цијелог свијета.
Дефиниција
[уреди | уреди извор]Према Свјетској здравственој организацији (WХО), пандемија може настати када се испуне три увјета:[1]
- Појава болести која је нова, односно дотада непозната у популацији.
- Узрочници инфицирају људе и изазивају тешке посљедице.
- Узрочници се шире брзо и остају међу људима.
Болест се не сматра пандемијом само зато што је широко распрострањена или изазива смрт великог броја људи; такођер мора бити заразна. Рак је, на примјер, одговоран за велики број смрти али се не сматра пандемијом, јер није заразан.
Пандемије и знамените епидемије кроз хисторију
[уреди | уреди извор]Постоји велики број пандемија кроз људску хисторију, углавном зооноза које су избиле захваљујући доместикацији животиња као што су инфлуенца и туберкулоза. Најчешће се спомињу сљедеће епидемије, с обзиром на њихов опсег или посљедице по даљи ток хисторије:
- Атенска куга, 430. пне. Још увијек неидентифицирана болест (иако се најчешће сугерира трбушни тифус је убила између четвртину војника и грађана Атене, те је неки хисторичари држе заслужном за крај тзв. Златног доба Атене, односно пораз тог града у пелопонеском рату.[2]
- Антонинска куга, 165–180. Болест, највјеројатније велике богиње које су у Римско Царство донијели војници с Блиског Истока; убила је четвртину свих заражених, односно око пет милиона људи.[3] Антички извори спомињу и каснији Ципријанову кугу (251–266), вјеројатно исту болест, због које је у Риму умирало 5.000 људи дневно.
- Јустинијанова куга, која је харала од 541. до 750. године, представља прву потврђену епидемију бубонске куге. Започела је у Египту те се проширила на Цариград гдје је (према бизантском кроничару Прокопију) на врхунцу убијала 10.000 људи дневно, а укупно 40% становвништва. Куга је убила између четвртине или половице људске популације коју је пгодила у познатом свијету.[4][5] Изазвала је пад становништва Европе на око 50% између 550 и 700.[6]
- Црна смрт, која је почела 1300-их. Осам вијекова након претходне појаве, бубонска куга се вратила у Европу. Започела је у Азији, те дошла на Медитеран и Западну Европу 1348. године (могуће захваљујући италијанским трговцима који су бјежали с ратом зхаваћеног Крима), те у шест година убила између 20 и 30 милиона Европљана;[7] односно трећину укупног становништва или до половице у најгоре погођеним областима.[8] Била је прва у циклусу европских епидемија куга које су се наставиле до 19. вијека.[9] У том је периоду забиљежено преко 100 епидемија куга у Европи.[10]
Колера
[уреди | уреди извор]- Прва пандемија колере 1816-1826.
- Друга пандемија колере 1829–1851.
- Трећа пандемија 1852–1860.
- Четврта пандемија 1863–1875.
- Пета пандемија 1881-1896.
- Шеста пандемија 1899–1923.
- Седма пандемија 1962-66.
Грипа
[уреди | уреди извор]- "Шпанска грипа", 1918–1919.
- "Азијска грипа", 1957–58.
- "Хонгконшка грипа", 1968–69.
Тифус
[уреди | уреди извор]ХИВ и АИДС
[уреди | уреди извор]Велике богиње
[уреди | уреди извор]Мале богиње
[уреди | уреди извор]Ефекти колонизације
[уреди | уреди извор]- Види такође: Глобализација и болест
Туберкулоза
[уреди | уреди извор]Лепра
[уреди | уреди извор]Маларија
[уреди | уреди извор]Жута грозница
[уреди | уреди извор]Брига због будућих епидемија
[уреди | уреди извор]Вирусне хеморагичне грознице
[уреди | уреди извор]Резистенција према антибиотицима
[уреди | уреди извор]-->
САРС
[уреди | уреди извор]Инфлуенца
[уреди | уреди извор]
Х5Н1 (Птичја грипа)
[уреди | уреди извор]Свињска грипа (Х1Н1)
[уреди | уреди извор]Биолошко ратовање
[уреди | уреди извор]Године 1346. тијела монголских ратника умрлих од бубонске куге су пребачена преко зидина опсједнутог кримског града Кафа (данас Феодосија). Након дуготрајне опсаде у којој је монголска војска под Јани Бегом погођена болешћу, инфицирани лешеви су катапултирани преко зидина како би се инфицирало становништво. Шпекулира се како је ова операција заслужна за избијање Црне смрти у Европи.[11]
Иако су домородачко становништво Америке десетковано у дотицају с болестима Старог свијета постоји само један документиран случај гдје је то била посљедица намјере. Британска командант Лорд Јеффреy Амхерст и пуковник Хенрy Боуqует су у међусобној коресподенцији изнијели идеју да се Индијанцима приликом инцидента познатог као Понтиацова побуна (1763) на превару дају покривачи заражени велике великим богињама.[12] Ит ис унцертаин wхетхер тхис доцументед Бритисх аттемпт суццессфуллy инфецтед тхе Индианс.[13]
За вријеме кинеско-јапанског рата (1937-1945), Јединица 731 јапанске царске војске је вршила експерименте на хиљадама, углавном кинеских, заробљеника у сврху развијања оружја за биолошко ратовања. За вријеме ратних операција су Јапанци на основу тих експеримената користили разне билошке агенсе против кинеских војника и цивила. То је укључивало бомбе с биолошким агенсима бачене из зрака на разне циљеве. Због тога су избиле епидемије колере, антракса и куге којима се приписује смрт око 400.000 кинеских цивила.[14]-->
Референце
[уреди | уреди извор]Биљешке
[уреди | уреди извор]- ↑ „Авиан инфлуенза фреqуентлy аскед qуестионс” (ен). Wорлд Хеалтх Организатион. 5. 12. 2005.. Приступљено 13. 02. 2009. »А пандемиц цан старт wхен тхрее цондитионс хаве беен мет: а неw инфлуенза вирус субтyпе емергес; ит инфецтс хуманс, цаусинг сериоус иллнесс; анд ит спреадс еасилy анд сустаинаблy амонг хуманс.«
- ↑ "Анциент Атхениан Плагуе Провес то Бе Тyпхоид". Сциентифиц Америцан. Јануарy 25, 2006.
- ↑ Паст пандемицс тхат равагед Еуропе. ББЦ Неwс, Новембер 7. 2005
- ↑ Цамбридге Цаталогуе паге "Плагуе анд тхе Енд оф Антиqуитy"
- ↑ Qуотес фром боок "Плагуе анд тхе Енд оф Антиqуитy" Архивирано 2011-07-16 на Wаyбацк Мацхине-у Лестер К. Литтле, ед., Плагуе анд тхе Енд оф Антиqуитy: Тхе Пандемиц оф 541-750, Цамбридге, 2006. ИСБН 0-521-84639-0
- ↑ „Тхе Хисторy оф тхе Бубониц Плагуе”. Архивирано из оригинала на датум 2007-07-28. Приступљено 2009-04-30.
- ↑ Деатх он а Гранд Сцале
- ↑ Плагуе - ЛовеТоКноw 1911
- ↑ "А Лист оф Натионал Епидемицс оф Плагуе ин Енгланд 1348-1665"
- ↑ Јо Ревилл. „Блацк Деатх бламед он ман, нот ратс | УК неwс | Тхе Обсервер”. Тхе Обсервер. Приступљено 03. 11. 2008.
- ↑ Wхеелис M. (2002), „Биологицал wарфаре ат тхе 1346 сиеге оф Цаффа.”, Емерг Инфецт Дис (Центер фор Дисеасе Цонтрол)
- ↑ Диамонд, Јаред (1997), Гунс, Гермс, анд Стеел: Тхе Фатес оф Хуман Социетиес, W.W. Нортон & Цомпанy, ИСБН 0-393-03891-2
- ↑ Диxон, Невер Цоме то Пеаце, 152–55; МцЦоннелл, А Цоунтрy Бетwеен, 195–96; Доwд, Wар ундер Хеавен, 190. Фор хисторианс wхо белиеве тхе аттемпт ат инфецтион wас суццессфул, сее Нестер, Хаугхтy Цонqуерорс", 112; Јеннингс, Емпире оф Фортуне, 447–48.
- ↑ Цхристопхер Худсон (2 Марцх 2007). „Доцторс оф Деправитy”. Даилy Маил.
Библиографија
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Стеwард'с "Тхе Неxт Глобал Тхреат: Пандемиц Инфлуенза".
- Америцан Лунг Ассоциатион. (2007, Април), Мултидруг Ресистант Туберцулосис Фацт Схеет. Ас ретриевед фром www.лунгуса.орг/сите/пп.аспx?ц=двЛУК9О0Е&б=35815 Новембер 29, 2007.
- Ларсон, Е. (2007). Цоммунитy Фацторс ин тхе Девелопмент оф Антибиотиц Ресистанце. [Елецтрониц Версион]. Аннуал Ревиеw оф Публиц Хеалтх. 28 пп. 437-447. Ас аццессед Новембер 29, 2007.
- Банцрофт, Е. А., (2007, Оцтобер). Антимицробиал Ресистанце Ит'с Нот Јуст фор Хоспиталс. [Елецтрониц Версион]. ЈАМА 298(15) пп. 1803-1804. Ас аццессед Новембер 29, 2007.
