П2Y рецептор
П2Y рецептори су фамилија пуринских рецептора, Г протеин-спрегнутих рецептора које стимулишу нуклеотиди попут АТП, АДП, УТП, УДП и УДП-глукоза. До сада, 12 људских П2Y рецептора је било клонирано: П2Y1, П2Y2, П2Y4, П2Y5, П2Y6, П2Y8, П2Y9 (или ГПР23), П2Y10, П2Y11, П2Y12, П2Y13 и П2Y14.[1]
П2Y рецептори су присутни у скоро свим људским ткивима. Они испољавају бројне биолошке функције које су базиране на њиховим Г-протеин спрегама.
Спреге
[уреди | уреди извор]Биолошки ефекти активације П2Y рецептора су зависни од начина на који су спрегнути у низводним сигналним путевима, били путем Ги, Гq/11 или Гс Г протеини. Људски П2Y рецептори имају следеће Г протеин спреге:
| Протеин | Ген | Спрега | Нуклеотид |
| П2РY1 | П2РY1 | Гq/11 | АДП |
| П2РY2 | П2РY2 | Гq/11 | АТП, УТП |
| П2РY4 | П2РY4 | Ги и Гq/11 | УТП |
| П2РY5 / ЛПА6 | ЛПАР6 | Лизофосфатидна киселина[2] | |
| П2РY6 | П2РY6 | Гq/11 | УДП |
| П2РY8 | П2РY8 | орфан рецептор | |
| П2РY9 / ЛПАР4 / ГПР23 | ЛПАР4 | Лизофосфатидна киселина | |
| П2РY10 | П2РY10 | орфан рецептор | |
| П2РY11 | П2РY11 | Гс и Гq/11 | АТП |
| П2РY12 | П2РY12 | Ги | АДП |
| П2РY13 | П2РY13 | Ги | АДП |
| П2РY14 | П2РY14 | Гq/11 | УДП-глукоза |
Бројеви П2Y рецептора нису консекутивни зато што се за неколико рецептора (П2Y3, П2Y5, П2Y7, П2Y8, П2Y9, П2Y10) мислило да су П2Y рецептори кад су клонирани, док они то заправо нису.
П2Y3 је авијарни хомолог сисарског П2Y6 рецептора.[3]
Клинички значај
[уреди | уреди извор]- П2Y2 је потенцијални циљ за лечење цистичне фиброзе.[4]
- П2Y11 је регулатор имунских одговора. Распрострањени полиморфизам овог гена, који је присутан код скоро 20% људи Северно Европског порекла, доприноси повећаном ризику миокардијалне инфаркције. Из тог разлога је П2Y11 интересантна протеинска мета за развој лекова за лечење миокардијалне инфаркције.[5]
- На П2Y12 дејствује антитромбоцитни лек клопидогрел[6] и други тиенопиридини.
Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ Аббраццхио МП, Бурнстоцк Г, Боеyнаемс ЈМ, Барнард ЕА, Боyер ЈЛ, Кеннедy C, Книгхт ГЕ, Фумагалли M, Гацхет C, Јацобсон КА, Wеисман ГА (2006). „Интернатионал Унион оф Пхармацологy LVIII: упдате он тхе П2Y Г протеин-цоуплед нуцлеотиде рецепторс: фром молецулар мецханисмс анд патхопхyсиологy то тхерапy”. Пхармацол. Рев. 58 (3): 281–341. ДОИ:10.1124/pr.58.3.3. ПМИД 16968944.
- ↑ Пастернацк СМ, вон Кüгелген I, Абоуд КА, Лее YА, Рüсцхендорф Ф, Восс К, Хиллмер АМ, Молдерингс ГЈ, Франз Т, Рамирез А, Нüрнберг П, Нöтхен MM, Бетз РЦ (2008). „Г протеин-цоуплед рецептор П2Y5 анд итс лиганд ЛПА аре инволвед ин маинтенанце оф хуман хаир гроwтх”. Натуре Генетицс 40 (3): 329-34. ПМИД 18297070.
- ↑ Ли Q, Олескy M, Палмер РК, Харден ТК, Ницхолас РА. (1998). „Евиденце тхат тхе п2y3 рецептор ис тхе авиан хомологуе оф тхе маммалиан П2Y6 рецептор”. Мол Пхармацол 54 (3): 541–6. ПМИД 9730913.
- ↑ Келлерман D, Еванс Р, Матхеwс D, Схаффер C (2002). „Инхалед П2Y2 рецептор агонистс ас а треатмент фор патиентс wитх Цyстиц Фибросис лунг дисеасе”. Адв. Друг Делив. Рев. 54 (11): 1463–74. ДОИ:10.1016/S0169-409X(02)00154-0. ПМИД 12458155.
- ↑ Амистен С, Меландер О, Wихлборг АК, Берглунд Г, Ерлинге D (2007). „Инцреасед риск оф ацуте мyоцардиал инфарцтион анд елеватед левелс оф C-реацтиве протеин ин царриерс оф тхе Тхр-87 вариант оф тхе АТП рецептор П2Y11”. Еур. Хеарт Ј. 28 (1): 13–8. ДОИ:10.1093/eurheartj/ehl410. ПМИД 17135283.
- ↑ Херберт ЈМ, Сави П (2003). „П2Y12, а неw плателет АДП рецептор, таргет оф цлопидогрел”. Семинарс ин васцулар медицине 3 (2): 113–22. ДОИ:10.1055/s-2003-40669. ПМИД 15199474.
Литература
[уреди | уреди извор]- Ивар вон Кüгелген: Пхармацологy оф маммалиан П2X- анд П2Y-рецепторс, БИОТРЕНД Ревиеwс Но. 03, Септембер 2008,© 2008 БИОТРЕНД Цхемицалс АГ Архивирано 2009-05-21 на Wаyбацк Мацхине-у
- „П2Y Рецепторс”. ИУПХАР Датабасе оф Рецепторс анд Ион Цханнелс. Интернатионал Унион оф Басиц анд Цлиницал Пхармацологy. Архивирано из оригинала на датум 2016-03-03.