Онтогенетско развиће
Онтогенетско (индивидуално) развиће (грч. онтос = биће; генесис = постанак, развиће) обухвата процесе прображаја оплођеног јајета или неког другог зачетка, који потиче од родитељског организма, у нову одраслу јединку.
Основне фазе онтогенетског развића животиња
[уреди | уреди извор]Прва фаза оногенетског развића је фаза гаметогенезе – развиће гамета:
- јајних ћелија - оогенеза (овогенеза) и
- сперматозоида - сперматогенеза.
Суштински процес у овој фази је мејоза којом се број хромозома редукује на половину – постаје хаплоидан.
Оплођење (фертилизација)
[уреди | уреди извор]Оплођење које представља спајање женског и мушког гамета. Спајањем њихових једара настаје диплоидно једро оплођене јајне ћелије (зигота) која се тиме активира да отпочне са развићем, односно улази у трећу фазу - браздање
Браздање представља серију узастопних митотичких деоба оплођеног јајета чиме настаје вишећелијско тело, најчешће лоптастог облика – бластула. Бластула је изграђена од једног слоја ћелија које опкољавају унутрашњу шупљину.
У фази гаструлације од једнослојне бластуле настаје прво двослојно, а затим и трослојно тело гаструла. Слојеви се називају клицини листови и они представљају основе будућих органа.
У фази органогенезе, петој фази развића, долази до формирања органа. У сваком од клициних листова долази до образовања група ћелија тзв. примарних зачетака органа. Ови зачеци су најчешће веома сложени и садрже ћелије од којих ће настати цео систем органа. У овој фази ембрион почиње да показује извесне сличности са одраслом животињом (адултом) или са ларвом, уколико развиће обухвата и ларвални ступањ.
Образовани зачеци органа расту, па тако животиња ступњевито достиже величину својих родитеља. Раније или касније, ћелије у сваком зачетку се хистолошки диференцирају, односно стичу способност да изводе одређене функције – диференцирају се и групишу у ткива.
Последња, седма фаза обухвата све процесе који се јављају у каснијем животу јединке, после ларвалног ступња или на ступњу адулта. У те процесе спадају метаморфоза и регенерација. Ларва подлеже процесу метаморфозе, када се преобраћа у животињу сличну адулту. Многе животиње поседују значајну пластичност и могу да залече ране настале у експеримент у или у природи. Изгубљени делови се могу регенерисати (обновити), што значи да се развојни процеси неки пут могу поновити код одрасле јединке.
Литература
[уреди | уреди извор]- Ћурчић, Б: Развиће животиња, Научна књига, Београд, 1990.
- Поповић, С: Ембриологија човека, Дечје новине, Београд, 1990
- Пантић, V: Ембриологија, Научна књига, Београд, 1989
- Хале. W, Г, Моргхам, Ј, П: Школска енциклопедија биологије, Књига-комерц, Београд
- Маричек, Магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, I: Специјална зоологија. научна књига, Београд, 1986
Повезано
[уреди | уреди извор]Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- БиоНет Школа Архивирано 2013-01-14 на Wаyбацк Мацхине-у
Литература
[уреди | уреди извор]- Ћурчић, Б: Развиће животиња, Научна књига, Београд, 1990.
- Поповић, С: Ембриологија човека, Дечје новине, Београд, 1990
- Пантић, V: Ембриологија, Научна књига, Београд, 1989
- Хале. W, Г, Моргхам, Ј, П: Школска енциклопедија биологије, Књига-комерц, Београд
- Маричек, Магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, I: Специјална зоологија. научна књига, Београд, 1986
- Швоб, Т. и сурадници:Основе опће и хумане генетике, Школска књига, Загреб, 1990.