Нитрат
Нитрати (V) су једињења која у себи садрже јон НО3-.
Структура нитрата (V)
[уреди | уреди извор]Сви нитрати (V) садрже НО3- јон. Атом азота је у стању хибридизације сп2. Хибридизоване орбитале граде σ везе са три атома кисеоника. Све Н-О везе су исте дужине. Њихова дужина износи 124пм, а угао између њих 120°.
Општи подаци
[уреди | уреди извор]Нитрати (V) су кристалне супстанције, растворљиве у води (изузетци су малобројни базни нитрати), имају јако оксидационо дејство. Ипак у растворима не поседују те особине.
Нитрати се добијају услед реакције: азотна киселина + метал или кисеоник/водоник/карбид метала.
У природи се могу јавити у облику минерала.
Нитрати налазе примену као минерална ђубрива, експлозивни матерјали, у продукцији боја и у медицини.
За естре азотне киселине(V) уместо имена "нитрат(V) једињења" (нпр. нитрат(V) целулозе) често се користи не баш исправан назив "нитроједињење" (нпр. нитроцелулоза)
Примери
[уреди | уреди извор]- азотна киселина, ХНО3
- натријум нитрат (чилска шалитра), НаНО3
- метил нитрат, ЦХ3НО3