Навахо

Навахо (Навајо).- Један од највећих индијанских народа сјеверно од Мексика, који према информацијама Буреау оф Индиан Аффаирс (Уреда за индијанске послове) 1960. има 90 000 припадника. Данашњи број им је међутим далеко већи, а већина обитава у великом резервату Навахо, гдје имају своје племенско средиште, градић Wиндоw Роцк. Резерват се простире на огромном подручју сјевероисточне Аризоне, сјеверозападног Неw Меxица, и сусједним крајевима југоисточног Утаха (25,000 четворних миља).

Име

Име "навахо" дошло је од назива Теwа Индијанаца Навахú, које се односило на велико подручје обрађеног тла, а дано је и бившем пуеблу Теwа. Назив се касније шири на племе Навахо, које су Шпањолци називали 'Апацхес де Навајó’, зато што су се ови настанили на подручју племена Теwа и близу њега, те да би се разликовали од Апача. Сами себе они пак називају Динé' (=људи). Разна друга племена називала су их под многим другим именима. Племе Уте их је називало Пáгоwитцх - "ножеви од трске" (реед книвес) а племе Зуñи "дивљи којоти" (wилд цоyотес). Њихови први рођаци Апачи, с којима су некада чинили један народ, према локацији их прозваше "они што живе на граници с Јутима" (тхосе wхо ливе он тхе бордер оф тхе Уте). Остали називи били су: Хуа'ĺмхú'у (племе Хавасупаи), Та-цáб-цí-нyу-мűх (Хопи) , Yáтилатлáви (Тонто Апачи), Ооп (или) Оохп (код Индијанаца Пима).

Класификација

Навахо језик један је од језика породице Атхапаскан, и припада скупини апачких (Апацхеан), односно јужних атхапасканских језика, којима још припадају цхирицахуа, липан, киоwа апацхе, јицарилла, месцалеро и сан царлос. Преци Јужних Атапаска наводно су прије 1000. године дошли на подручје америчког Југозапада, можда и нешто касније, гдје су наишли на стално насељене и мирољубиве сеоске Индијанце који су им језично били несродни.

Социјална организација

Навахо, као и Ирокези те њима сродни Апачи, припадају матрилинеарним заједницама, што се измијенило због новог закона Сједињених Држава. Станиште је било (каже Уwе Wесел) матрилокално, али жена се стјецала откупом за коње, а постоји и око 60 кланова, у најновије доба око 130. Преласком са старог номадског начина живота и одласком у резервате Навахо се почињу бавити овчарством. Матрилинеарним насљеђем жена је власник свега, и мушкарац до жене мора доћи откупом за коње. Богатство у коњима омогућава му да се може оженити у богатијим клановима. Овај обичај, према У. Wеселу, код Наваха 19. стољећа јавља се почетком распада матрифокалности. Америчка влада касније укида матрилинеарне обичаје Наваха.

Кланове Наваха према миту створила је Сун Wоман (женски културни херој), од коже скинуте са разних дијелова свога тијела: прсију, леђа, испод десне руке, лијеве руке и другдје. Клан је остао веома живо укоријењен међу њима, и данас када се на путу сусретну два Наваха, прво се представљају својом кланском припадношћу.

Живот и обичаји

Навахо су изворно били номадско племе, веома сродно Апачима и вјеројатно мексичким Тобосо, Јоцоме и Јано Индијанцима. Зиму су проводили полу-укопаним хоганима, љетна настамба била је заклон од грмља и грања. Бавили су се ловом на лосове, антилопе и јелене. Од сусједних пуебло племена преузели су обраду тла (кукуруз и грах) али су се бавили и сакупљањем. Након што је у раном 17. стољећу уведена овца, они знатно мијењају свој живот, овца је истиснула лов и пољопривреду и они постају пастирско племе.

Настамбе

Хоган је традиционална настамба Навахоса направљена од дрвених трупаца и грања, обљепљена земљом и блатом. Зимска настамба дијелом је укопана у земљу. Ипак двије су главне врсте хогана, мушки и женски.

Сувремени хоган. [1] Архивирано 2006-04-27 на Wаyбацк Мацхине-у

Одјећа

Одјећа се код Навахо мушкараца и жена израђивала од јелење коже, коју у касније доба замјењује памук. Састоји се код мушкараца од кошуље без оковратника, прегача до испод кољена и мокасина (моццасинс).Традиционална ношња Навахо-жена састоји се од мокасина високих до кољена, памучне сукње и дуге блузе без рукава. Накит, обично од сребра, носе и мушкарци и жене.

Умјетност

Сликање пијеском (санд паинтинг)

‘Санд паинтинг’ ['иикááх] је најпознатија умјетност Навахо Индијанаца церемонијалног сликања разнобојним зрнцима пјеска, Индијанци га налазе у пустињи Паинтед Десерт, око 240 км (150 миља) од Гранд Цанyона у подручју националног парка Петрифиед Форест, простире се на преко 19,000 четворних километара. Ово подручје припада резерватима Индијанаца Хопи и Навахо. Знање сликања пијеском дали су им ‘Свети људи’ (Холy Пеопле) који су живјели у Подземљу (Ундерwорлд). Слике стварају уз обредно пјевање пјесама у разним ритуалима: Холywаy ритуали доводе до изљечења. Евилwаy [Хóцх'íјí] пјесме су заправо њхов облик егзорцизма, истјеривања ђавла, док се Лифеwаy ['Иинááјí] пјесмама санирају штете проузроковане ацидентима. Санд паинтинг ['иикááх] церемоније дио су свих Холywаy церемонија и већине Хóцх'íјí (Евилwаy) церемонија, у церемонијама 'Иинááјí (Лифеwаy) не користе се.

Сребро и тиркиз. Осим оваца, Навахи од Шпањолаца насљеђују и умјетност обраде сребра и тиркиза (доот кл'изхии), од којега су почели примитивним помагалима израђивати сребрно прстење и други накит. Тиркиз за ове Индијанце представља свети камен. Навахо га носи као фетиш.

Навахо-покривачи. Такозвани 'Навахо бланкет', жене овог племена израђују их на примитивним ткалачким становима. Ови покривачи лијепих су боја и жене их данас често производе због продаје.

Религија

Шаманизам. Народ Навахо има шаманску религију, попут Сиоуxа и разних других племена, познавали су шамане-бердаше (бердацхе), који су истовремено били веома поштовани али и презирани због своје природе. Асхон нутли' (или Надле; тиркизни хермафродит), како их зову Навахоси, могли су бити рођени као хермафродити, али су се могли и сами прогласити надле-шаманом, ови други су свакако били трансвестити, а облачили су се попут жена. Навахи вјерују у постојање разних богова, духова и културних хероја. Предоџбу о паклу и рају немају, него вјерују у будући живот који ће провести са људима у доњем свијету. Они су свакако овисни о вјеровањима у магију и разних врста шамана који имају велики утјецај међу њима. У оригиналном Навахо-миту, како наводи Аилеен О'Брyан, свијет је стваран пет пута. Пети је онај у којему ми данас живимо.

Популација

Према Моонеyу (1928) Навахи су 1680. имали око 8,000 душа; 7,300 (1867.); 9,000 (1869); 17,204 (1890); 20,000 (1900); 30,000 (1923); у новом миленију преко 140,000.

Навахо Данас

Навахи данас живе под именом Навајо Натион. Узгој оваца, производња накита од сребра и тиркиза, те 'навахо-покривачи' који се продају туристима чине овим људима један од извора зараде. У новије вријеме на подручју резервата откривен је плин, ураниј, и други минерали, који би племену требали осигурати сигурнију будућност. Они ипак данас спадају у једну од најсиромашнијих заједница америчких домородаца.