Мирко Норац
| Мирко Норац | |
|---|---|
| Рођење | 19. 9. 1967. |
Мирко Норац (19. 9. 1967. -) је бивши генерал Хрватске војске и сињски алкарски војвода, који је 2003. године био осуђен на 12 година затвора за ратне злочине почињене у Госпићу 1991. године, те 7 година затвора за злочине почињене током операције Медачки џеп.
Мирко Норац се родио у селу Кеве крај Отока у близини Сиња. Након завршене школе радио је као конобар. Године 1990., након првих вишестраначких избора у Хрватској и доласка на власт ХДЗ-а придружио се антитерористичкој јединици Лучко хрватске полиције - језгри будуће Хрватске војске.
Након што је судјеловао у неколико окршаја у раној фази рата у Хрватској, у јесен 1991. је послан у Госпић, који се тада налазио на линији фронта између хрватских и крајишких снага (подржаних од стране ЈНА). У септембру 1991. руководио је акцијом заузимања касарни ЈНА којом су се локалне хрватске снаге наоружале и биле у стању обранити град. Убрзо након тога постао је блиски сурадник локалног политичара Тихомира Орешковића познатом по екстремним политичким ставовима, те се учланио у странку Хрватски државотворни покрет (ХДП).
У октобру 1991. Норац је особно судјеловао у масакру неколико десетака грађана српске националности. Почетком 1992. добио је чин пуковника, а у јесен команду над 118. бригадом ХВ. Нешто касније је постао командант 6. (касније 9.) гардијске бригаде ХВ те судјеловао у Операцији Масленица. У септембру 1993. судјеловао је у Операцији Медачки Џеп прикиком које су почињени ратни злочини над српским цивилима.
Године 1994. Норац је именован алкарским војводом, а годину дана касније је судјеловао у Операцији Олуја. Рат је завршио с чином генерал-бојника, а годину дана касније је именован командантом Книнског зборног подручја.
У јесен 2000. године, након доласка Трећесијечањске власти на чело Хрватске, Норац је заједно с 12 генерала потписао протест против криминализације Домовинског рата , односно настојања тадашњих хрватских власти да се почну процесуирати ратни злочини почињених од стране хрватских снага. Предсједник Стипе Месић је тада сву 12-орицу генерала присилно пензионирао, наводећи као аргумент недопуштено уплитање војних официра у политику.
С временом су почеле спекулације да Хашки суд намјерава затражити Норчево изручење од Хрватске како би му се судило за судјеловање у госпићком масакру. 8. 2. 2001. против Норца је издат налог за хапшење. Норац је замолио загребачку полицију да му омогући предају у Ријеци како би избјегао медије. Након што му је удовољено захтјеву је побјегао.
Убрзо након тога у Сињу и другим мјестима Далматинске Загоре су никнуле барикаде, односно дошло је до блокада промета налик на балван револуцију. Они су коинцидирали с масовним протестима у знак подршке Мирку Норцу, као и против "издајничке" владе Стипе Месића и Ивице Рачана. Ти су протести кулминирали с збором на сплитској Риви гдје се окупило око 100.000 људи, а на којем је судјеловао и тадашњи вођа ХДЗ-а Иво Санадер, тражећи да се прекине поступак против Норца и свих хрватских генерала, односно спријечи њихово изручење у Хааг.
Протести су дубоко подијелили хрватску јавност - за дио је Норац био херој и мученик, а за дио су протести били дио плана екстремне деснице да се свргне демократски изабрана власт. Сам Норац се предао полицији 22.2. након што је добио гаранције да ће му се судити у Хрватској, а не у Хаагу гдје му је као максимална казна умјесто 20 година пријетио доживотни затвор.
Суђење је одржано у Ријеци, а 24.3. 2003. Норац је проглашен кривим и осуђен на 12 година затвора, поставши тиме први хрватски генерал који је од хрватског суда осуђен за ратне злочине.
Писменим путем Врховни Суд је објаснио пресуду рјечима да су Норац и Орешковић на састанку донијели одлуку о убојству цивилних затвореника уз јавно противљење Ивана Дасовића и да је Норац повикао:"Морамо чинити, морамо извршити одређене егзекуције над одређеним људима". Потом је Норац напустио састанак, отишао по заробљенике и одвезао их с војном пратњом до мјеста егзекуције. Потом је по свједочанствима он издао наређење да се заробљеници изведу из камиона и да их се убије рјечима "Што се чека ?". Када су Хрватски војници одбили извршити наређење, а након што је он убио затвореницу узео је другог заробљеника и потом издао наређење "Пуцај што се не пуца !?". Након тога присутни војници су отворили ватру [1] .
2004. године је Тужитељство Хашког суда против Норца, као и против генерала Рахима Адемија и Младена Маркача подигло оптужницу против злочина у Операцији Медачки Џеп. Годину дана касније ИЦТY је посебном одлуком дозволио да случај преузме хрватско правосуђе. Од прољећа 2007. се против три генерала водио поступак на загребачком Жупанијском суду. Норац је проглашен кривим и осуђен на седам година затвора, а његово прилично необично издржавање затворске казне тијеком којег се оженио, постао отац и изградио кућу [2] ће завршити 25.11.2011. када ће заједно с пар других контроверзних затвореника бити пуштен из затвора. [3]