Пређи на садржај

Минерва

Извор: Wikipedija
Минервина глава, Елиху Веддер, 1896.

Минерва, позната и као Палада Атена у грчкој митологији, била је римска божица. Сматрала се дјевичанском божицом ратника, поезије, медицине, мудрости, трговине, заната и изумитељица глазбе.[1]

Овај се чланак фокусира на Минерву у раном Риму и на штовање њеног култа. За информације о књижевним митолошким приказима Минерве, који су снажно били под утјецајем грчке митологије, види Палада Атена гдје се спомиње као једна од трију дјевица уз Артемиду и Хестију.

Етрушчанска Минерва

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Менрва

Име "Минерва" је највјеројатније преузето од Етрушчана који су је називали Менрва. У етрушчанској митологији Минерва је била божица мудрости, рата, умјетности, школа и трговине. Она је била етрушчанска двојница грчке Атене и римске Минерве. Попут Атене, Менрва је рођена из главе њеног оца Тиније.

Њезино име садржава "мн-" коријен који се повезује с памћењем. Види грчку "Мнемозину" (гр. μνημοσύνη) и "мнестис" (гр. μνῆστις): памћење, сјећање, успомена. Римљани су можда замјенили њено страно име са својом ријечи менс која означава "ум" будући да је један аспект Минерве као божице био не само ратни него и интелектуални. Минерва је римско име за Атену, божицу мудрости и дјевичанства. Она се такођер приказује као сова.

Минервин култ у Риму

[уреди | уреди извор]

Менрва је била дио свете тријаде с Тинијом и Уни, истозначницама римског тројства Јупитер-Јунона-Минерва. Минерва је била кћи Јупитера.

Као Минерва Медица, била је божица медицине и лијечника. Као Минерва Ацхаеа, штовала се у Луцерији у Апулији гдје су у њеном храму остали сачувани дарови и руке Диомеде.[2][3]

Минервин кип
Глава "Сулис-Минерве" пронађена у рушевинама римских купељи у Батху

Овидије назива Минерву "божицом тисућу радова." Минерва је штована диљем Италије, иако је само у Риму попримила ратна обиљежја. Њено се штовање проширило диљем царства – у Британији, примјерице, успоређивала се с божицом мудрости Сулис.

Римљани су славили њен фестивал од 19. ожујка до 23. ожујка тијеком дана који се називао, у множини женског рода, Qуинqуатриа, пети након мартовских ида, деветнаести након празника обртника. Мању иначицу, Минусцулае Qуинqуатриа, одржавали су на липањске или јунске иде, 13. липња, флаутисти који су посебице били корисни у религији. Године 207. пр. Кр. основан је цех пјесника и глумаца ради молитвених дарова у Минервином храму на брежуљку Авентину. Међу осталим члановима у цеху је дјеловао Ливије Андроник. Авентинско светиште Минерве наставило је бити важан центар умјетности тијеком великог дијела средњег раздобља Римске Републике.

Минерва се штовала на брежуљку Капитолију као једна од Капитолијске тријаде уз Јупитера и Јунону, у Храму Минерве Медике, и у "Делубрум Минервае", храму којег је Помпеј основао 50. пр. Кр., а који се налазио на мјесту цркве Санта Мариа сопра Минерва (близу данашње Пиаззе делла Минерва и Пантеона).

Минерва у сувременој упораби

[уреди | уреди извор]

Свеучилишта и образовне установе

[уреди | уреди извор]

Божица Минерва као заштитница мудрости често се приказује у кипарству, на печатима, те у осталим облицима у образовним установама, укључујући:

  • Минерва је симбол Свеучилишта у Порту.
  • Минервин кип се налази у центру Свеучилишта Ла Сапиенза, најважнијег свеучилишта у Риму.
  • Минерва је приказана као "Алма матер" испред зграде Лоw Мемориал Либрарy Свеучилишта Цолумбиа.
  • Минерва је име женског боравишта на Свеучилишту у Стелленбосцху у Јужној Африци.
  • Минерва је име рачуналног сервера којег користе студенти на Харвардској проширеној школи.
  • Минерва је приказана као кип источно од Свеучилишног центра Еллиот Свеучилишта Нортх Царолина код Греенсборо'са.
  • СУНY Потсдам кампус у Потсдаму, НY је дом неколико Минервиних кипова и кафића названог по њој.
  • Минерва је приказана на печатима и логотипима многих установа високог образовање:
  • Минерва је такођер име другог најстаријег елитног студентског удружења у Низоземској (Свеучилиште у Леидену).
  • Минерва краси угаони камен сваког главног улаза у Бостонску јавну књижницу с ријечима испод лика "слободно свима". Бостонска јавна књижница била је јавно финанцирана књижница у Америци те је уз остале књижнице дуготрајна успомена човјечанства.
  • Минерва је божица братинства Сигма Алпха Епсилон, чији су чланови познати као Одани синови Минервини.
  • Минерва је заштитница сестринства Делта Сигма Тхета, највеће организације црнкиња у свијету. Минервина слика налази се на врху грба организације.
  • Минерва је име покретног објекта учења на Свеучилишту Батх Спа у Енглеској, УК.
  • Минерва је приказана на печату Свеучилишта знаности и умјетности у Оклахоми.
  • Минервин кип је постављен на улазу у главну зграду Wеллс Цоллегеа у Аурори, НY.
  • Минерва је заштитница Федералног свеучилишта у Рио де Јанеиру, Бразил.
  • Минерва је такођер симбол сестринства Каппа Каппа Гамма.
Минервин кружни ток у Гуадалајари, Мексико, један од најпрепознатљивих знаменитости града

Јавни споменици

[уреди | уреди извор]

Повезано

[уреди | уреди извор]
  1. Цандау, Францисцо Ј. Цеваллос (1994). Цодед Енцоунтерс: Wритинг, Гендер, анд Етхницитy ин Цолониал Латин Америца. Университy оф Массацхусеттс Пресс, 215.
  2. Аристот. Мираб. Наррат. 117
  3. Сцхмитз, Леонхард (1867), "Ацхаеа (2)" Архивирано 2005-07-10 на Wаyбацк Мацхине-у, у Смитх, Wиллиам, Дицтионарy оф Греек анд Роман Биограпхy анд Мyтхологy, св. 1, Бостон, стр. 8