Мицхиган

Ово је главно значење појма Мицхиган. За друга значења, в. Мицхиган (разврставање).

Стате оф Мицхиган

Надимак: Wолверине Стате, Греат Лакес Стате
Главни град	Лансинг
Највећи град	Детроит
Гувернер	Рицк Снyдер
Службени језик	енглески
Површина	250,493 км²
- Копно	147.255 км²
- Вода	103.687 км²
Становништво (2008.)
- Број	9,928,300
- Густоћа	67.1/км²
Проглашење савезном државом САД-а
- Датум	26. сијечња 1837
- Поредак	26.
Временска зона	Еастерн : УТЦ-5/-4
Географска ширина	41°41'Н - 47°30'Н
Географска дужина	82°26'W - 90°31'W
Ширина	385 км
Дужина	790 км
Висина
- Највиша	Моунт Арвон 603 м
- Најнижа	Лаке Ерие 174 м
Кратице
- Поштанска	MI
- ИСО 3166-2	УС-MI
Интернет страница	www.мицхиган.гов

Мичиген (енгл. Michigan, ИПА ˈмɪʃɨɡəн), савезна је држава на средњем западу Сједињених Америчких Држава. Мичиген је држава региона Великих језера. Име потиче од назива Мичиген језера, чије име је француска адаптација чипева речи мишигама, што значи „велика вода“ или „велико језеро“.

Девета је најмногољуднија држава САД (9.883.360, попис из 2012) и једанаеста (250,493 км²) од педесет највећих. Главни град је Лансинг (114.297, попис из 2010), а највећи Детроит (713.777, по попису из 2010).

Састоји се од два полуострва (Горње и Доње), која раздваја канал Макинак, дугачак 8 км. Полуострва су повезана Макинак мостом. Четири од пет Великих језера налазе се у Мичигену. Такође има чак 64.980 језера и бара.

Мичиген има најдужу слатководну обалу од било које политичке јединице у свету, граничи се са четири од укупно пет Великих језера, плус са језером Сент Клер. 2005. године, Мичиген је био рангиран трећи по броју рекреативних чамаца, иза Калифорније и Флориде. Мичиген има укупно 64.980 унутрашњих језера.

Мичиген је једина држава која се у потпуности састоји од два полуострва, од доњег и горњег полуострва.

Порекло имена

Велика језера

Карта Мичигена

Име је добила по француској верзији чипевјанске речи mishigamaa, што значи „Велика вода“ или „Огромно језеро“.

Географске одлике

Мичиген се састоји од два полуострва која леже између 82°30' и 90°30' западне географске дужине и одвојене су каналом Макинак. Са изузетком два мала дела који се празне реком Мисисипи путем до реке Висконсин на горњем полуострву и до Канаки-Илионис реке на доњем полуострву, Мичиген се празни вододелницом Великог језера Ст. Лоренс и једина је држава која се тако празни.

Горње полуострво је прекирвено шумама и и на западу се одликује планинским рељефом. Поркупинске планине су део једног од најстаријих планинских венаца на планети и високе 610 метара. Највећи врх државе налази се на Хјурону северозападно од Маркета и то је Маунт Арвон висок 603 м. Ово полуострво је велико као Конектикат, Делавер, Масачусетс и Роуд Ајланд заједно, али има мање од 330.000 становника.

Доње полуострво у облику је рукавца. Удаљено је 446 км од севера па до југа и 314 км од истока до запада. Највиша тачка је на Брајан Хилу и висока је 520 м, а најнижа је у низији језера Ири (174м).

Положај

Мичиген се састоји од два полуострва која се леже између 82°30' и 90°30' западне географске дужине и одвојене су каналом Макинак. Налази се у североисточном делу САД на граници са Канадом.

Рељеф и клима

Мичиген има континтенталну климу, иако постоје два различита региона. У јужним и централним деловима Доњег полуострва је топлија клима, са топлим летима и хладним зимама. Северни део Доњег полострва и цело Горње полострво има оштрију климу са топлим, али кратким летима и дугачким хладним до веома оштрим зимама. У неким деловима државе просечна температура од децембра до фебруара је испод нуле, а у севернијим деловима и до почетка марта. У Мисисипију у просеку пада 75 до 100 цм снега годишње, али у неким деловима падне и до 400 цм. Највећа температура била 44 °Ц у Мајоу 13. јула 1936. године, а најнижа је забележена 9. фебруара 1934. године када је у Вандербилту било -46 °Ц.

У целој држави годишње буде око тридесет снажних олуја. Могу бити оштре, поготово у јужним деловима државе. У просеку годишње буде око 17 торнада, до којих дође најчешће у јужним деловима државе, док су у на Горњем полуоству торнади реткост.

Хидрографија

Басен Мичигена

У држави имали велики број језера и острва уз њих. Чувена Велика језера су Ири, Хјурон, Мичиген и Горње језеро, а острва су Северни и Јужни Манитоу, Бивер и Фокс на језеру Мичиген; Ројал и Гранде на Супериору, затим Маркет, Бојс Бланк и Макинак на језеру Хурон.

Реке у држави су мале, кратке и плитке и ретко погодне за пловидбу. Најпознатије су Детроит, Сент Мери и Сент Клер које спајају групу великих острва и велики број река које утичу у сама Велика језера.

Мичиген има другу најдужу обалу у САД, укупно дужине 5.292 км.

У држави постоји 11.037 копнених вода и још Велика језера која заузимају укупно 99.910 км². У било ком делу Мичигена да се нерка особа налази, у најгорем случају удасљена је свега 10 км од извора воде или 137 км од неког од Великих језера.

Историја

Када су први Европљани дошли, најмногобројнији народ били су Алгонквинци, међу које спада народ Оџибва (на француском Чипева), Отава и Потавотоми. Ова три народа живела су у миру у савезу, званом Савез три ватре. Најбројнији су били припадници Оџибва, којих је било између 25,000 и 35,000.

Народ Оџибва насељавао је горње полуострво, северни и централни Мичиген, Онтарио, северни Висконсин, јужну Манитобу и северне и централне делове Минесоте. Народ Отава живео је јужно од канала Макинак у северним, западним и јужним деловима Мичигена, такође и у јужном Онтарију, северном Охају и источном Висконсину. Потаватоми су живели у јужном и западном Мичигену, северној и централној Индијани, северном Илиноису, јужном Висконсину и јужном Онтарију.

Током Америчког револуционарног рата (1775–1783), Детроит је био центар за добављање намирница Британске војске. Већина становника били су Француски Канађани и Индијанци и били су у савезу са Француском. По договору из 1794. године, Британци су потпуно напустили Детроит и Мичиген 1796. године. Горње полуострво и Драмондска острва тек су 1818. и 1847. дошли под пуну контролу САД.

Демографија

Распрострањеност становништва у Мичигену

Према пописном заводу САД, Мичиген је имао 9.938.444 становника у априлу 2000. године, док је по попису из 2010, у држави живело 9.883.635 становника, што је значи да је Мичиген једина савезна држава у којој се број становника смањио у поменутој деценији. Године 2010. у Мичигену је живело 592,212 становника рођених у иностранству или 6% од укупног броја.

Према попису у Мичигену живи:

• Белих Американаца: 78,9 % (2,3 % Латиноси и 76,6 % остали)
• Афроамериканаца: 14,2 %
• Индијанаца: 0,6 %
• Азијских Американаца: 2,4 %
• Осталих раса: 1,5 %
• Аустралијских Амеркинаца: < 0,1 %
• Мешовитих: 2,3 %

Десет најмногољуднијих мањина у Мичигену су:

• Немци (22,3 %)
• Ирци (11,9 %)
• Енглези (10,1 %)
• Пољаци (9,0 %)
• Французи или Француски Канађани (6,7 %)
• Холанђани (5,1%)
• Шкоти (2,4 %)
• Швеђани (1,7 %)

Привреда

Биро за економску анализу проценио је 2010. године бруто државни производ Мичигена на 384,1 Б. У априлу 2013. године, стопа незапослености била је 8.4%.

ГМ и Форд, две највеће компаније у Мичигену, у топ 10 су фирми по приходу у целом САД. ГМ и Форд су од 2009. године започели структурну реорганизацију након пада берзи почетком 2000-их година. Постигли су договор са унијом уједињених ауторадника и тим договором порасла је прерађивачка индустрија у држави на 6,6 % од 2001. до 2006., али је проблем била висока цена нафте након економске кризе 2008. године.

Од 2002. године Мичиген је четврти у САД по броју радника у високој технологији. Укупно их је 568.000, од чега 70.000 ради у аутомобилској индустрији. Трећи су по укупној потрошњи на истраживању и развоју у САД, а тај развој и истраживања се углавном врше за аутомобиле, на којима су зарадили више од сваке државе у САД.

Мичиген је био трећи у држави по новим радним местима и повећавању броја истих, међутим криза крајем 2000-их година успорила је економију у држави. Аутомобилска индустрија у Деториту, добила је 1.36 Б из америчког министарства за енергетику, за производњу електронских возила, од које се очекује да одмах отвори 6.800 нових радних места, а до 2020. године очекује се чак 40.000.

Аеродром Метрополит у Детроиту један је од најновијих проширених аеродрома у САД, а уз то један је од најмодернијих и највећих. Држава води у САД по креативности посла од 2010. године.

Политика и администрација

Слика Мичигенског сената од 2013. до 2015. године

Влада државе подељена је на три нивоа - савезну, окружну и општинску власт. Окрузи су административне јединице државе, а општине су административне јединице округа. Округ и опиштина врше јурисдикције, као што је предвиђено законом. У Мичигену постоји 83 округа.

Гласачи бирају између две главне странке, ко ће бити на власти. Републикански гувернер Џон Енглер три пута је био изабран у периоду од 1991. до 2003. године, а после њега 3 пута изабрана је Џенифер Гранхолм, гувернерка демократа од 2003. до 2011. године. Републиканска партија тренутно држи већину у дому и сенату 'Мичигена. Становништво је подржало избор републиканаца Роналда Регана и Џорџа Буша за председника. Тренутни гувернер је републиканац Рик Снајдер и на власти је од 2011.

УСГС реал-тиме, геограпхиц, анд отхер сциентифиц ресоурцес оф Мицхиган

Окрузи (Цоунтиес)

Мицхиган се састоји од 83 округа (цоунтиес)

Највећи градови

Град	Округ	Становници
		1. травња 2000.	1. српња 2004.
Детроит	Wаyне	951.270	900.198
Гранд Рапидс	Кент	197.800	195.115
Wаррен	Мацомб	138.247	136.118
Флинт	Генесее	124.943	119.716
Стерлинг Хеигхтс	Мацомб	124.471	127.476
Лансинг	Ингхам	119.128	116.941
Анн Арбор	Wасхтенаw	114.024	113.567
Ливониа	Wаyне	100.545	98.936
Деарборне	Wаyне	97.775	95.470
Wестланд	Wаyне	86.602	86.316
Фармингтон Хиллс	Оакланд	82.111	80.787
Троy	Оакланд	80.959	81.432
Соутхфиелд	Оакланд	78.296	77.491
Каламазоо	Каламазоо	77.145	73.960
Wyоминг	Кент	69.368	70.300
Роцхестер Хиллс	Оакланд	68.825	69.480
Понтиац	Оакланд	66.337	67.582
Таyлор	Wаyне	65.868	65.383
Саинт Цлаир Схорес	Мацомб	63.096	61.864
Сагинаw	Сагинаw	61.799	59.045
Роyал Оак	Оакланд	60.062	58.573
Деарборн Хеигхтс	Wаyне	58.264	56.828
Баттле Цреек	Цалхоун	53.364	53.399
Росевилле, МицхиганРосевилле	Мацомб	48.129	47.960
Нови	Оакланд	47.386	51.934

Литература

• Балд, Ф. Цлевер (1961). Мицхиган ин Фоур Центуриес. Неw Yорк: Харпер. ОЦЛЦ 478659. 
• Броwне, Wиллиам П. & ВерБург, Кеннетх (1995). Мицхиган Политицс & Говернмент: Фацинг Цханге ин а Цомплеx Стате. Линцолн, НЕ: Университy оф Небраска Пресс. ИСБН 9780803212091. 
• Буреау оф Бусинесс Ресеарцх (1987). Мицхиган Статистицал Абстрацт. Wаyне Стате Университy. 
• Дунбар, Wиллис Ф. & Маy, Георге С. (1995). Мицхиган: А Хисторy оф тхе Wолверине Стате. 
• Пресс, Цхарлес; ет ал. (1984). Мицхиган Политицал Атлас. 
• Рицх, Wилбур (1989). Цолеман Yоунг анд Детроит Политицс: Фром Социал Ацтивист то Поwер Брокер. Детроит: Wаyне Стате Университy Пресс. ИСБН 9780814320938. 
• Рубенстеин, Бруце А. & Зиеwацз, Лаwренце Е. (2008). Мицхиган: А Хисторy оф тхе Греат Лакес Стате (4тх изд.). Wхеелинг, ИЛ: Харлан Давидсон. ИСБН 9780882952574. 
• Сиссон, Рицхард; Зацхер, Цхристиан К. & Цаyтон, Андреw Р.L., ур. (2006). Тхе Америцан Мидwест: Ан Интерпретиве Енцyцлопедиа. Блоомингтон, ИН: Индиана Университy Пресс. ИСБН 9780253348869. 
• Wеекс, Георге; Кирк, Роберт D.; Бланцхард, Паула L. & Wеекс, Дон (1987). Стеwардс оф тхе Стате: Тхе Говернорс оф Мицхиган. Анн Арбор, MI: Хисторицал Социетy оф Мицхиган. ИСБН 9780961434427. 

Спољашње везе

Мицхиган на Wикимедијиној остави

• Званичан сајт
• Мичиген инфо, детаљне информације о 630 градова
• Званичан туристички сајт Мичигена
• Енергy Дата & Статистицс фор Мицхиган Архивирано 2010-12-29 на Wаyбацк Мацхине-у
• Мицхиган Хисториц Маркерс
• Хисторицал Социетy оф Мицхиган
• Цларке Хисторицал Либрарy, Централ Мицхиган Университy, Библиограпхиес фор Мицхиган бy регион, цоунтиес, етц..
• Мицхиган Стате Гуиде фром тхе Либрарy оф Цонгресс
• Мицхиган Стате Фацт Схеет Архивирано 2012-06-22 на Wаyбацк Мацхине-у фром тхе У.С. Департмент оф Агрицултуре
• Тхе Мицхиган Муниципал Леагуе