Ментана
| Ментана | |
|---|---|
| Основни подаци | |
| Држава |  Италија
|
| Регија | Лазио |
| Провинција | Рома |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 17047 |
| Географија | |
| Координате | 42°02′07″Н 12°38′39″Е / 42.03539°Н 12.64413°Е |
| Надморска висина | 157 м |
  Ментана Ментана (Италије) | |
Ментана је насеље у Италији у провинцији Рома, у регији Лазио.
Према процени из 2011. у насељу је живело 17047 становника.[1][2] Насеље се налази на надморској висини од 157 м.
Хисторија
[уреди | уреди извор]Ментана се у антици звала Номентум и до ње је из Рима водила виа Номентана.[3] Према Ливију, град је био члан Латинског савеза, који је заратио са Рим за вријеме владавине римског краља Тарквинија Приска. Номентум је био један од бројних градова које је Тарквиније освојио.[4]
Номентум је био латински град, али неки су га сматрали сабинским и цар Аугуст га је, заједно с Фиденом и Фикулејом, искључио из прве регије, за чију је свјеверну границу поставио ријеку Анио. Град је био дио савеза који је претрпио пораз од Рима у бици код Регилског језера, а дефинитивно је пао под римску власт 338. г. пне.
Након тога, грађани Номентума добили су држављанство без права гласа, тј. град је постао цивитас сине суффрагио; у свом опћинском уставу главни локални магистрат чак је и у царско доба задржао наслов диктатора. Плиније Старији и Марцијал често хвале плодност земљишта овога града.
Сенека Млађи на више мјеста спомиње да има имање у овом граду и да се повлачи у Номентум.[5][6]
Године 741. године град су накратко заузели Лангобарди и становници су се преселили у ново средиште на на Номентанском путу, које је било лакше обранити. Дана 23. студеног 799. то је било мјесто сусрета папе Лава III. и Карла Великог.
Каштел Номентум био је посјед римске обитељи Цресцензи у 10. и 11. стољећу. Године 1058. уништили су га Нормани, а број становника драстично се смањио. Дворац је преузела обитељ Цапоцци, а касније га је Света Столица повјерила бенедиктинским редовницима из Сан Паола фуори ле Мура.
У 15. стољећу град је био под надзором обитељи Орсини. Године 1484. оштећен је потресом, а 1594. године постаје феуд обитељи Перетт, прво под Мицхелеом Переттом из Венафроа, а затим 1655. године долази под контролу Марцантонија Боргхесеа и куће Боргхесе.
Дана 3. студенога 1867. године[7] град је био поприште битка код Ментане између француско-папинских снага и талијанских добровољаца предвођених Гиусеппеом Гарибалдијем, који су покушали заузети Рим како би га уклопили у новоуједињену Краљевину Италију. Битка је завршила побједом француско-папинских трупа. У Ментани је подигнут Жртвеник палима (Ара деи Цадути), изграђен над масовном гробницом талијанских домољуба погинулих у бици.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ „Тхе ГеоНамес геограпхицал датабасе”. 2015.
- ↑ „Иституто Назионале ди Статистица”.
- ↑ Цоррадо Пала; Унионе Аццадемица Назионале (1976). Форма Италиае: Латиум ет Цампаниа. Номентум. Де Луца Ед..
- ↑ Тит Ливије, Аб урбе цондита, I, 38.
- ↑ Сенека, Писма Луцилију, 104.
- ↑ Сенека, Писма Луцилију, 110.
- ↑ Гиулиано Процацци, Хисторy оф тхе Италиан Пеопле, Лондон: 1970, стр. 331.
Литература
[уреди | уреди извор]- Гино Молитерно, ур. (2003). Енцyцлопедиа оф Цонтемпорарy Италиан Цултуре (Роутледге; Роутледге Wорлд Референце изд.). ИСБН 0415285569.
- Марцо Армиеро, Марцус Халл, ур. (2010). Натуре анд Хисторy ин Модерн Италy (Ецологy & Хисторy) (1ст изд.). Охио Университy Пресс. ИСБН 0821419161.
- Францесцо Гуицциардини (1984). Тхе Хисторy оф Италy. Принцетон Университy Пресс. ИСБН 0691008000.
- Роy П. Доменицо (2001). Тхе Регионс оф Италy: А Референце Гуиде то Хисторy анд Цултуре. Греенwоод. ИСБН Б001БWСQ66.
- Цатхерине Б. Аверy, ур. (1972). Тхе Неw Центурy Италиан Ренаиссанце Енцyцлопедиа (Симон & Сцхусте изд.). ИСБН 0136120512.
- Франк Ј. Цоппа (1985). Дицтионарy оф Модерн Италиан Хисторy. Греенwоод. ИСБН 031322983X.
