Меланезија
Меланезија (грч. μέλας црн, νῆσος оток), заједнички назив за оточне скупине у средњем и југозападном дијелу Тихог оцеана. Обухваћа три скупине отока: Нову Гвинеју и сусједне отоке; јужну Меланезију, која се састоји од Соломонских отока, Нових Хебрида, Нове Каледоније, отока Лоyаутé и D'Ентрецастеауx, архипелага Лоуисиаде, отока Банкс, Торрес и Санта Цруз; оточну скупину Фији, на граници Полинезије и Микронезије. Тропска и влажна клима карактеристична је незнатним колебањима температуре. Развијене су тропске кишне шуме. Трговина копром, кавом, памуком. Извоз кромове и никлене руде из Нове Каледоније.
Меланезија се, дакле, простире од западне стране Источног Пацифика до Арафурског мора, сјеверно и сјевероисточно од Аустралије. Назив Меланезија први је употријебио Јулес Думонт д'Урвилле 1832. године како би означио етничко и географско групирање отока који се разликују од Полинезије и Микронезије. Данашња д'Урвиллеова расна класификација сматра се непоузданом јер засјењује меланезијску културну, лингвистичку и генетичку разноликост. Најважније је да овај термин спаја двије прилично различите групе, Аустронезијанце и Папуанце (који се међусобно састоје од бројних различитих група).
Народ Меланезије
[уреди | уреди извор]Изворни становници Меланезије вјеројатно су били претци данашњих људи који говоре папуански. Сматра се да су се ти људи населили на Новој Гвинеји прије неколико десетака тисућа година, а на меланезијским отоцима најмање прије 35,000 година (према радиоактивном датирању). Изгледа да су населили Меланезију источно све до главних отока Соломонских отока (тј. укључујући Сан Цристобал), а можда чак и до неких источнијих оточића.
Управо су у Меланезији (посебице дуж сјеверне обале Нове Гвинеје и на отоцима сјеверно и источно од Нове Гвинеје) аустронезијски људи дошли у контакт с претходно насељеним становништвом, чији потомци данас говоре папуански, вјеројатно прије четири тисуће година. Чини се да је ондје дуготрајна интеракција резултирала у многим комплексним промјенама у генетици, језицима и култури. Из овога је подручја вјеројатно врло малена група људи отпутовала на исток гдје су постали оснивачи полинезијског народа.
Државе Фиџи, Папуа Нова Гвинеја, Соломонски Отоци, Вануату и Нова Каледонија (под француским суверенитетом) сматрају се дијелом Меланезије, јер се тиме одражава њихова заједничка колонијална повијест и заједнички регионални положај. Та подручја формирају језгру модерне меланезијске регије. Сусједни отоци у осталим земљама сматрају се меланезијском периферијом (види доље).
Смјештај
[уреди | уреди извор]Сљедећи отоци и оточне скупине традиционално се сматрају дијелом Меланезије:
- Бисмарцков архипелаг
- Фиџи
- Малуку отоци
- Нова Гвинеја
- Нова Каледонија
- Отоци Торессова пролаза
- Соломонски отоци
- Вануату
Отоци чији су становници мијешаног подријетла и који се нужно не самоидентифицирају као меланезијски:
Неки отоци западно од Нове Гвинеје попут Халмахере, Алора и Пантара понекад се убрајају у дефиницију Меланезије, иако људи у том подручју не користе тај термин.
