Мејоза

Ово је главно значење појма Мејоза. За друга значења, в. Мејоза (разврставање).

Мејоза

Мејоза је ћелијска деоба у којој се број хромосома у новонасталим ћелијама редукује на половину у односу на мајке ћелије. С обзиром да се број кромосома у кћеркама ћелијама у односу на мајку ћелију смањује на пола, ова деоба се назива и редукциона (лат. редуцтио = смањење). Редукција броја кромосома обавља се у првој деоби, означеној као мејоза 1, када се мајка-ћелија (2н број кромосома) подели на две кћерке-ћелије (н број кромосома). У другој деоби, мејози 2, се обе новонастале кћерке-ћелије (са н бројем кромосома) поделе. Крајњи резултат мејозе су 4 кћерке-ћелије које имају хаплоидан број кромосома и по особинама се разликују од мајке ћелије.

Фазе мејозе

У току мејозе долази до две деобе ћелије:

• мејоза I
• мејоза II.

Мејоза 1

Мејози 1 претходи интерфаза у којој је, између осталог, извршена репликација ДНК. Сваки кромосом ћелије која улази у мејозу 1 се састоји од 2 молекула ДНК (две хроматиде).

Мејоза 1 се састоји од 4 фазе:

• профазе,
• метафазе,
• анафазе и
• телофазе.

Профаза 1

Профаза мејозе 1 траје дуже од профазе митозе и у њој се одвијају неки процеси којих нема у митози.

Дели се на 5 подфаза:

• лептотен,
• зиготен,
• пахитен,
• диплотен
• дијакинезис.

Прва подфаза профазе 1 је лептотен. У њој почиње кондезовање хроматина па се кромосоми уочавају као кончасте творевине везане својим крајевима за једарни овој. Кромосом се састоји од 2 хроматиде, али су оне приљубљене једна уз другу па се не уочавају.

У зиготену долази до спаривања хомологих кромосома тј. синапси. Пар хомологих кромосома назива се бивалент или тетрада (грч. тетра = четири, зато што сваки бивалент има 4 хроматиде).

У пахитену долази до кросинг-овера (енгл. цроссинг-овер=прелазак на другу страну) који представља размену генетичког материјала између несестринских хроматида хомологих кромосома. После извршеног кросинг-овера кромосом из мајчине гарнитуре садржи део очевог хомологог кромосома и обрнуто.

У диплотену се кромосоми удаљавају, али се не одвајају потпуно већ остају спојени на местима која се називају хијазме. Хијазме означавају где се вршио кросинг-овер.

У дијакинезису ишчезавају једарни овој и једарце. Дијакинезис или дијакинеза је коначна подфаза профазе I тијеком мејозе I. За вријеме дијакинезе биваленти (упарени хромосоми) се скраћују, хомологни хромосоми (хомолози) се све више раздвајају. Биваленти заузимају положај уз једрову опну. Она се, као и једарце, дезорганизује. Дијакинезом завршава профаза I.

Метафаза 1

Обухвата образовање деобног вретена и смештање парова хомологих кромосома на екватор ћелије, где образују екваторијалну плочу. За разлику од митозе, где су на екватору ћелије били појединачни, у метафази мејозе 1 налазе се парови хомологих кромосома. Центромере кромосома су концима деобног вретена везане за полове ћелије и то тако што је један кромосом из пара везан за један, а други кромосом за други пол ћелије.

Анафаза 1

Анафаза је кључна фаза у мејози 1 јер се у њој редукује број кромосома. Кидају се спојеви на хијазмама, хомологи кромосоми се раздвајају и цели кромосоми одлазе на супротне полове ћелије. (Да се подсетимо и уочимо разлику у односу на митозу – у анафази митозе долази до поделе кромосома тако да њихове уздужне половине, тј. хроматиде, се раздвајају и одлазе на супротне полове ћелије.) Који ће кромосом отићи на који пол ћелије чиста је случајност. Тако се на сваком полу ћелије сада налази половина од укупног броја кромосома – број кромосома се редуковао са диплоидног на хаплоидан. Ако се ради о ћелијама човека онда по 23 кромосома одлази на полове ћелије, што представља једну гарнитуру кромосома. Треба нагласити да то није било којих 23 кромосома, већ из сваког од 23 пара по један кромосом.

Телофаза 1

Ова фаза обухвата образовање једрове опне око кромосома на половима, образовање једарцета и поделу цитоплазме. Завршеном телофазом настале су две ћелије са упола мањим, хаплоидним бројем кромосома.

Мејоза 2

После кратке интерфазе, обе ћелије настале од једне ћелије мејозом 1 улазе у мејозу 2 – еквациону митозу. Ова деоба се врши по редоследу дешавања у митози. У мејози 2 се кромосоми деле на хроматиде (у анафази 2) и од две ћелије настају 4 ћелије са хаплоидним бројем кромосома, а сваки кромосом има једну хроматиду (1 молекул ДНК).

Значај Мејозе

Мејозом се одржава сталан број кромосома из генерације у генерацију (родитељи, њихова деца, унуци итд.). Када се број кромосома у полним ћелијама не би редуковао, дошло би до његовог дуплирања у свакој наредној генерацији. Израчунато је да би код човека, у том случају, на крају десете генерације број кромосома износио 23552.

Случајан распоред мајчиних и очевих кромосома (само што они нису чисто мајчини или очеви јер се извршио кросинг-овер) у полним ћелијама доводи до огромне генетичке разноврсности потомства. Тако број могућих комбинација 23 кромосома у гаметима човека износи 2²³ ≈ 8 000 000, што значи да човек може, према комбинацијама кромосома, да образује 8 000 000 различитих полних ћелија.

Гаметогенеза

Образовање полних ћелија (гамета) човека назива се гаметогенеза (генесис = постанак). Разликују се два типа гаметогенезе:

• сперматогенеза (образовање сперматозоида) и
• овогенеза (образовање јајне ћелије, овум = јајна ћелија).

При сперматогенези од једне ћелије мејозом постају 4 сперматозоида и сви су функционални (имају способност да оплоде јајну ћелију). У женском полу од једне такође настају 4 ћелије, али је само једна од њих функционална – јајна ћелија, док остале три пропадају.

Литература:

• Шербан, M, Нада: Ћелија - структуре и облици, ЗУНС, Београд, 2001
• Гроздановић-Радовановић, Јелена: Цитологија, ЗУНС, Београд, 2000
• Пантић, Р, V: Биологија ћелије, Универзитет у Београду, београд, 1997
• Диклић, Вукосава, Косановић, Марија, Дукић, Смиљка, Николиш, Јованка: Биологија са хуманом генетиком, Графопан, Београд, 2001
• Петровић, Н, Ђорђе: Основи ензимологије, ЗУНС, Београд, 1998

Екстерни линкови

Мејоза на Wикимедијиној остави

• БиоНет школа