Пређи на садржај

Медаља

Извор: Wikipedija

Медаља (итал. медаглиа, фр. médaille, лат. металлум) плочица је кружног облика од метала (злато, сребро, бронза, олово, легуре), која је умјетнички производ почасног, меморијалног или јубиларног карактера. Личи на новац, али не служи новчаном промету. Спада у области примијењених умјетности: кипарства, ситне пластике, медаљарства.

Значење у ширем смислу

[уреди | уреди извор]

У ширем значењу медаља је одликовање за војне и грађанске заслуге, награда за умјетничка, научна и спортска достигнућа. На једној или обје стране медаље налази се рељефни приказ (портретни лик, алегоријски или историјски мотив) редовно с натписом. Прво се израђивала ливењем помоћу калупа, од 16. вијека и ковањем, а од 19. вијека галванопластичним поступком.

Хисторијат

[уреди | уреди извор]

Прве медаље настале су у доба касног Римског царства (4-5. вијек), изливале су се из бронзе, с ликом цара или митолошким призором. Средњи вијек их нема (осим неколико изузетака крајем 14. вијека). Медаљарство се нарочито развило у доба ренесансе у Италији. Интензивни развој медаљарства датира од доба класицизма почетком 19. вијека. Новији медаљари се држе углавном традиционалних облика, при чему теже за што оштријом карактеризацијом портретисаног лика.