Мађарска

Магyарорсзáг
Мађарска

(Детаљи) (Детаљи)
Национални мото: Цум Део про Патриа ет Либертате (Ференц II Рáкóцзи)
Званични језик	мађарски
Главни град	Будимпешта (1.706.851)
Предсједник	Тамáс Сулyок (2024.)
Премијер	Виктор Орбáн (2010.)
Површина Укупно % воде	93.030 км² (108°) 0.74%
Становништво Укупно (2022) Густоћа	9.689.010 (91°) 104,1/км²
Важни датуми	25. 12. 1000 29. 8. 1526 8. 7. 1686 23. 3. 1848 18. 2. 1867 16. 11. 1918 1. 2. 1946 20. 8. 1949 23. 10. 1989 1. 5. 2004
Валута	Форинта (ХУФ)
Временска зона	УТЦ +1
Државна химна	Химнусз
Интернет домен	.ху
Позивни број	36

Мађарска (мађ. Магyарорсзáг ИПА: [ˈmɒɟɒrorsaːɡ] ( послушајте)) је држава у средњој Европи. Она је једноставна демократска парламентарна република од 1989. Члан је Северноатлантског савеза од 1999., Европске Уније од 2004. и део Шенгенске зоне од 2007. Држава броји 9,68 милиона становника и званични језик је мађарски. Главни град је Будимпешта.

Географија

Површина Мађарске је од 93.030 км². Граничи са Словачком, Украјином, Румунијом, Србијом, Хрватском, Словенијом и Аустријом. Укупна дужина граница је од 2.106 км. Географски центар је село Пусзтавацс. Највиша тачка је брдо Кéкес (1.014 м), између Будимпеште и Егера. Најнижа тачка (78 м. н. в.) се налази на реци Тиси у близини Сзегеда.

Култура

Званична држава химна је Химнусз, композиција: Ференц Еркел (1844), текст: Ференц Кöлцсеy (1823).

Споменици Светске баштине (УНЕСЦО) у Мађарској:

• Град Будимпешта (1987)
• Село Холлóкő и околица (1987)
• Крашке спиље Аггтелека и Словачког крша (1995)
• Опатија Паннонхалма (1996)
• Национални парк Хортобáгy/Пусзта (1999)
• Ранокршћанска некропола Сопианае у Печуху (2000)
• Језеро Фертö (2001)
• Токајски виногради (2002)

Становништво

Главни мађарски градови	Становништво (проц. 2022)
Будимпешта	1.723.836
Дебрецен	201.432
Мисколц	154.521
Сзегед	160.766
Печух	142.873
Гyőр	132.038
Нyíрегyхáза	116.799
Кецскемéт	110.687

У 2022. Мађарска броји 9.769.526 становника и спада међу државе у демографском опадању.

Етничке групе: Мађари (89.9%), Роми (4.0%), Немци (2.6%), Хрвати (0,8%) Срби (0,02%), Словаци (0.8%), Румуни (0.7%), и други.

Вероисповест: римокатолици (63%), калвинисти (20%), лутерани (5%), атеисти и без религије (12%). По статистикама, Мађарска је ипак земља са јаким процентом становништва који не верује или нема верског определења (око 1.860.000). По другим истрагама, нешто између 32% о 35% становништва не верује у Бога.

Види такође: Попис градова у Мађарској

Највећи мађарски град је Будимпешта, главни економски и политички центар па и званични главни град државе. У 2022. град броји 1,7 милиона становника (17% од укупног становништва), док у кругу метрополе (Будапести аггломерáциó) живи око 3 милиона становника. Следи неколико градова средње већине који се налазе у близини граница: Дебрецен, Мисколц, Сзегед, Пéцс, Гyőр, Нyíрегyхáза, Кецскемéт и Сзéкесфехéрвáр. Остали део урбаног становништва чине мали градови од 30–50.000 житеља.

Данас око 5 милиона Мађара живи изван Мађарске.

По проценама, групе аутохтоних Мађара се налазе у Румунији (1,2 млн), Словачкој (422.000), Србији (253.000), Украјини (156.000), Аустрији (90.000), Хрватској (14.000) и Словенији (10.500). Касније насељене заједнице налазимо у Сједињеним Државама (1,5 млн), Канади (348.000), Немачкој (296.000), Израелу (250.000), Уједињеном Краљевству (250.000) и у Француској (200.000).

Управа

• Мађарски парламент (Орсзáгхáз)
• Облик владавине: република.
• Гласачко право: 18 година.
• Национални празник:
• Пасош Мађарске

Економија

Новчаница од 500 форинти

Пољопривреда, риболов, прехрамбена индустрија, туризам.

Валута: Форинт (ХУФ)

Историја

Види такође: Списак владара Мађарске, Мађарски шефови државе, Списак предсједника Владе Мађарске, и Краљевина Угарска

Карпатски басен и долина реке Дунав су област Европе која има далеку, веома сложену и нимало линеарну хисторију. Први трагови људског насељавања могли би датирати још пре 500.000 година код врсте хомо хеиделбергенсиса, мада значајнији трагови постоје почев од појаве хомо неандертхаленсиса пре око 100.000 година. Хомо сапиенс је стигао у карпатски басен пре 30.000 година пре нове ере а можда је припадао ауригначкој култури. Затим налазимо битне трагове Културе линеарнотракасте керамике која уводи пољопривреду на Карпатском басену.

Први римски напади су почели између 156. и 70. пре Христа, мада су Римљани успоставили прве стабилне базе у Панонској низији између владавине цара Тиберија и цара Клаудија, стварајући неколико војних база које су бележиле границу уз реке Дунава (Аqуинцум, Бригетио, Аррабона, Сопианае, Солва, Савариа, Сцарбантиа). Данашња територија Мађарске у старом веку била део римске провинције Паноније.

У 4. веку су је населили Хуни под вођством Атиле. Потом ово подручје насељавају германска племена. Након њих долазе Авари и Словени (око 550-590). Данашњи Мађари, Угри (в. Оногури), су населили Панонију крајем 9. века. Око 1000. године Мађари су примили хришћанство, војвода Вајк је променио име у Стефан а папа Силвестар II. је га крунисао за краља Мађара. Од 1000. до 1301. Угарском су владали Арпадовићи, након чега краљевина прелази под страни утицај током два века (Пřемyсловићи, Wиттелсбацх, Анжувинци, Луxембурговци, Хабсбурговци, Јагеловићи). У 15. веку Мађарска је била поткопана ендемском унутрашњом политичком нестабилношћу, док је у европској геополитичкој табли представљала једно од највећих краљевстава у Европи, заузимала је веома централну позицију на континенту и била је једна од најтраженијих круна у Европи усред борби за власт између најамбициознијих тајкунских породица. Суочена са ситуацијом која је постајала склеротична, Мађарска је ипак процветала под вођством војне породице Хунyади, правих ренесансних господара, али су се њене крхкости показале непремостивим пред напредовањем једне од највећих војних сила тог времена, Османског царства.

Мађарски простор при крају 16. века

У бици код Мохача (1526) османска војска је поразила мађарске снаге и тиме је нестала Краљевина Угарска. Већи део је пао под власт Османског царства (Румелија), други је ушао у састав Хабсбуршке монархије (Војна крајина и «Аустријска Мађарска»), док трећи (Трансилванија или Источна Краљевина Угарска) је постао полунезависна кнежевина и вазал Високе Порте под династијом Запоља. Османлије су 1541. коначно освојиле Будимску тврђаву а 1544. су стигле до Мисколца и затим су владале долином Дунава до 1686.

После Тридесетогодишњег рата (1618-1648), Хабзбурговци су делимично напустили сцену средње Европе и Царства да би посветили више пажње догађајима на југу и на истоку. С друге стране, Османско царство је достигло сјај под Сулејманом Величанственим (1520-1566), а после тога такво напредовање и такви успеси су се показали као непоновљиви. Војне кампање су се често показале мање профитабилним него што се очекивало, док је царство постајало изузетно скупа структура за управљање, са бурном тенденцијом, и постепено је почињало да слаби из чисто унутрашњих разлога. Из таквих разлога, после пораза у опсади Беча (1683), почиње сутон Османског Царства. У Великом турском рату (1683-1699), војна коалиција коју су водили Хабсбурговци је освојила целу Панонску низију.

Крајем 17. века, Хабсбуршка монархија запоседа Трансилванију и отоманске територије у Панонској низији, тако да сви Мађари долазе под власт Хабсбурга. У периоду реформације, Мађари прилазе лутеранству и калвинизму.

Мађари су 1848. године подигли буну против Хабсбурга захтевајући национална права. Оно што су Мађари тражили од Хабсбурга, нису хтели да дају немађарском становништву тадашње Угарске, због чега је дошло до сукоба између Мађара и припадника других народности тадашње Угарске - Словака,Срба, Хрвата, Румуна, итд. Мађари су изгубили рат, а самим тим нису ни остварили своја национална права.

После 1860. године, Хабсбуршка политика према Мађарима се мења, тако да је 1867. године Хабсбуршка монархија трансформисана у Аустро-Угарску, у којој је Угарска добила велики степен аутономије. Граница између Аустрије и Угарске је ишла реком Лајтом. Угарска је водила политику угњетавања словенског живља: Срба, Хрвата, Словака, али и несловенских Румуна.

У Првом светском рату (1914-1918) Аустро-Угарска је била чланица Сила осовине заједно са Немачком и Италијом. Када је Аустро-Угарска изгубила рат, држава се поделила на Аустрију и Мађарску, а преостали делови су ушли у састав Румуније, Чехословачке и Југославије, као ратна отштета, одлуком победничких снага у Тријанону (Француска).

У Другом светском рату (1939-1945), Мађарска је била на страни Тројног савеза. Учествовала је у разбијању Југославије 1941 године, после чега су мађарске трупе окупирале Бачку, Барању, Међумурје и Прекумурје. Специјални одреди – стреличасти крстови учествовали су у многим злочинима над Србима на окупираним територијама.

1945-1989 Мађарска је била под совјетским утицајем. Била је чланица Варшавског уговора. До антикомунистичке и антисовјетске побуне је дошло 1956. Побуна је угушена. 1989. променила је име Народна Република Мађарска у Република Мађарска. 2004. председник Мађарске је Ференц Мадл.

Транспорт

Мађарска има пет међународна аеродрома:

• Аеродром Ференц Лисзт Будимпешта (БУД)
• Аеродром Дебрецен (ДЕБ)
• Аеродром Хéвíз–Балатон (СОБ)
• Аеродром Гyőр-Пéр (QГY)
• Аеродром Пéцс-Погáнy (ПЕВ)

Аеродром Будимпешта је добро повезан са целом Европом. Међу осталим, има активне релације према Египту, Емиратима, Саудијској Арабији, Јордану, Казахстану (сезонски летови за Астану), према Неw Yорку, Јужној Кореји, Турској, Грузији.

Спољашне везе

Мађарска на Wикимедијиној остави

• (hu) Страница Мађарске Владе Магyарорсзáг Кормáнyа
• (hu) Страница Мађарског Парламента Орсзáггyűлéс
• (hu) Страница Мађарског Првог Министра
• (hu) Страница Председнице Мађарске
• (en) Туристичка страница Мађарске