МПЛА

Народни покрет за ослобођење Анголе Мовименто Популар де Либертаçãо де Ангола
Предсједник	Јосé Едуардо дос Сантос
Оснивач	Агостинхо Нето Вириато да Цруз
Оснивање	10. просинца 1956.
Сједиште	Луанда, Ангола
Подмладак	Младеж МПЛА
Идеологија	социјалдемокрација
Политичка позиција	лијеви центар
Међународна афилијација	Прогресивни савез Социјалистичка интернационала
Службене боје
Народна скупштина	150 / 220
Страначка застава

Народни покрет за ослобођење Анголе (португалски: Мовименто Популар де Либертаçãо де Ангола), једно вријеме знан као Народни покрет за ослобођење Анголе – Партија рада (португалски: Мовименто Популар де Либертаçãо де Ангола – Партидо до Трабалхо) је политичка странка која је на власти у Анголи још од стицања независности 1975. године. Чланови МПЛА борили су се против португалске колонијалне војске у Анголском рату за независност (1961—1975), а послије тога су постигли побједу и против покрета УНИТА и ФНЛА у Анголском грађанском рату (1975—2002).

Оснивање

Анголска комунистичка партија (ПЦА) и Партија уједињене борбе за Африканце у Анголи (ПЛУА) су се, 1. просинца 1956. године, ујединиле у Народни покрет за ослобођење Анголе. Генерални секретар МПЛА постао је Вириато да Цруз, дотадашњи председник ПЦА. Касније су се МПЛА-у прикључили још неки мањи ослободилачки покрети.

Оружано крило МПЛА су биле Војне снаге за ослобођење Анголе (ФАПЛА). Борци ФАПЛА касније су постали редовна војска Анголе.

Године 1960., МПЛА и ПАИГЦ, ослободилачки покрет Гвинеје Бисао и Капвердских Отока, удружили су снаге у борби против Португалског Империја у Африци. Касније су им се придружили мозамбички ФРЕЛИМО и МЛСТП из Сãо Томéа и Прíнципеа.

Независност и грађански рат

Након Револуције каранфила у Лисабону 1974. године, на власт у Португалу дошла је војна влада која је пристала дати независност Анголи. Три ослободилачка покрета (МПЛА, ФНЛА и УНИТА) су испрва били у коалицији, али она се убрзо распала.

Јужноафричка Република, Сједињене Државе и Заир финанцирали су ФНЛА и УНИТА-у, а Куба и Совјетски Савез МПЛА. До студеног 1980., МПЛА је скоро у потпуности поразила снаге УНИТА-е.

Ангола је прогласила независност 11. студеног 1975., а први предсједник постао је вођа МПЛА, Агостинхо Нето. Након Нетове смрти 1979., предсједник Анголе постао је Јосé Едуардо дос Сантос.

Године 1977., МПЛА је прихватила марксизам-лењинизам као страначку идеологију. Након унутарстраначких превирања, чланови МПЛА приклонили су се социјалстичком, а одбацили комунистички модел. Упркос томе, Ангола је остала савезник Источног блока. Кубанске трупе су и даље биле пристуне у земљи, будући да је покрет УНИТА још увек дјеловао против МПЛА.

Грађански рат је трајао до 2002. године, када је вођа УНИТА-е, Јонас Савимби, убијен.

Године 1983., МПЛА је својем називу придодао суфикс Партија рада.

Изборна повијест

На изборима одржанима 1992. године, МПЛА осваја 53.74 % гласова и 129 од 220 мјеста у Народној скупштини. Сљедећи избори одржани су 2008. године, а на њима МПЛА освоја 81.64 % гласова и 191 од 220 мјеста. На изборима 2012. године су с 71.8% гласова освојили 175 мандата.

Резултати

Избори	Гласова	%	Мандата	+/–	Позиција	Влада
1992.	2,124,126	53.7	129 / 220	-	1. мјесто	Већинска влада
2008.	5,266,216	81.6	191 / 220	▲ 62	▬ 1. мјесто	Већинска влада
2012.	4,135,503	71.8	175 / 220	16	▬ 1. мјесто	Већинска влада
2017.	4,907,057	61.1	150 / 220	25	▬ 1. мјесто	Већинска влада

Страначке организације

Масовне организације, које дјелују унутар МПЛА, су: Организација жена Анголе (пор. Организаçãо да Мулхер Анголана), Национална унија радника Анголе (пор. Униãо Национал дос Трабалхадорес Анголанос), Организација пионира Агостинха Нета (пор. Организаçãо дос Пионеирос де Агостинхо Нето) и Омладина МПЛА (пор. Јувентуде до МПЛА).

Вањске повезнице

• (pt) МПЛА оффициал сите
• МПЛА цампаигн сите Архивирано 2012-08-31 на Wаyбацк Мацхине-у