Лоуис Бланц
Лоуис Јеан Јосепх Цхарлес Бланц (Мадрид, 29. листопада 1811. – Цаннес, 6. просинца 1882.) је био француски политичар, новинар и повјесничар, један од главних судионика Револуције 1848. године. По увјерењу социјалист, Бланц се залагао за "право на рад" и организирање људи како би се помогло незапосленима и сиромашнима.
Након Револуције 1848., Бланц је постао члан Привремене владе и почео заговарати радничка права и оснивање националних творница које би иницијално биле финанциране од стране државе, али би евентуално прешле у руке самих радника. Његово адвоцирање је ултимативно пропало, а он сам је, нашавши се између радикалних захтјева радника и Националне гарде, био присиљен отићу у егзил. Отишао је у Британију, гдје се посветио писању, а у Француску се вратио након завршетка Фрацуско-пруског рата и био заступник у Народној скупштини. Иако особно није подржао Паришку комуну, успјешно се заложио за додјељивање амнестије комунарима.
Посљедње године живота обиљежене су му болешћу и смрћу супруге. Лоуис Бланц је умро у Цаннесу, 6. просинца 1882. године. Покопан је на паришком гробљу Пèре Лацхаисе уз државне почасти. Иако Бланц није успио организирати творнице за раднике за своје политичке каријере, његове су идеје имале значајан утјецај на развој социјализма у Француској.
