Лимунска киселина

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Лимунска киселина
Цитриц ацид
ИУПАЦ име
Други називи 3-карбокси-3-хидроксипентанедионска киселина
Идентификација
ЦАС регистарски број 77-92-9 ДаY
ПубЦхем[1][2] 311
ЦхемСпидер[3] 305 ДаY
УНИИ XФ417Д3ПСЛ ДаY
КЕГГ[4] Д00037
ЦхЕМБЛ[5] ЦХЕМБЛ1261 ДаY
Јмол-3Д слике Слика 1
Својства
Молекулска формула C6Х8О7
Моларна маса 192.124 г/мол (анхидрат)
210.14 г/мол (монохидрат)
Агрегатно стање кристална бела материја
Густина 1.665 г/цм3
Тачка топљења

153 °Ц, 426 К, 307 °Ф

Тачка кључања

175 °Ц, 448 К, 347 °Ф (разлаже се)

Растворљивост у води 73 г/100 мл (20 °Ц)
Растворљивост у ТХФ, етанол, метанол ахидрат: ТХФ 1.80 M, етанол 1.6 M, метанол 3.08 M[6]
монохидрат: ТХФ 1.52 M, етанол 1.78 M, метанол 2.27 M[7]
пКа пКа1 = 3.09
пКа2 = 4.75
пКа3 = 6.41 [8]
Опасност
Опасност у току рада иритант коже и очију
Сродна једињења
Сродна једињења натријум цитрат, калцијум цитрат

 ДаY (шта је ово?)   (верификуј)

Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање (25 °Ц, 100 кПа) материјала

Инфобоx референцес

Лимунска киселина, C6Х8О7, тробазна је органска киселина[9][10], присутна у многим врстама воћа (у лимуновом соку 5–6%).

Бела је кристална супстанца киселог укуса, лако растворљива у води. Индустријски се добија из лимуна (у јужној Италији и Калифорнији) или из шећера ферментацијом помоћу плесни Аспергиллус нигер. Употребљава се у производњи безалкохолних напитака и у медицини. Њене соли су цитрати. Нормалан је састојак људске крви и урина (мокраће). Користи се у производњи шумећих таблета и витаминских напитака (нпр. састојак је Цедевите), воћних сокова, смрзнутог воћа итд... Узорци крви и ткива чувају се у растворима лимунске киселине.

Кристал лимунске киселине сликан помоћу поларизацијског микроскопа уз повећање ~200x

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. Ли Q, Цхенг Т, Wанг Y, Брyант СХ (2010). „ПубЦхем ас а публиц ресоурце фор друг дисцоверy.”. Друг Дисцов Тодаy 15 (23-24): 1052-7. ДОИ:10.1016/j.drudis.2010.10.003. ПМИД 20970519.  едит
  2. Еван Е. Болтон, Yанли Wанг, Паул А. Тхиессен, Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy 4: 217-241. ДОИ:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Хеттне КМ, Wиллиамс АЈ, ван Муллиген ЕМ, Клеињанс Ј, Ткацхенко V, Корс ЈА. (2010). „Аутоматиц вс. мануал цуратион оф а мулти-соурце цхемицал дицтионарy: тхе импацт он теxт мининг”. Ј Цхеминформ 2 (1): 3. ДОИ:10.1186/1758-2946-2-3. ПМИД 20331846.  едит
  4. Јоанне Wиxон, Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст 17 (1): 48–55. ДОИ:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  5. Гаултон А, Беллис Љ, Бенто АП, Цхамберс Ј, Давиес M, Херсеy А, Лигхт Y, МцГлинцхеy С, Мицхаловицх D, Ал-Лазикани Б, Оверингтон ЈП. (2012). „ЦхЕМБЛ: а ларге-сцале биоацтивитy датабасе фор друг дисцоверy”. Нуцлеиц Ацидс Рес 40 (Датабасе иссуе): Д1100-7. ДОИ:10.1093/nar/gkr777. ПМИД 21948594.  едит
  6. „Солубилитy оф цитриц ацид анхyдроус ин нон-аqуеоус солвентс”. 
  7. „Солубилитy оф цитриц ацид монохyдрате ин нон-аqуеоус солвентс”. 
  8. Даwсон, Р. M. C., ет ал., Дата фор Биоцхемицал Ресеарцх, Оxфорд, Цларендон Пресс, 1959.
  9. Цлаyден Јонатхан, Ницк Греевес, Стуарт Wаррен, Петер Wотхерс (2001). Органиц цхемистрy. Оxфорд, Оxфордсхире: Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 0-19-850346-6. 
  10. Тхомас L. Лемке, Давид А. Wиллиамс, ур. (2007). Фоyе'с Принциплес оф Медицинал Цхемистрy (6 изд.). Балтиморе: Липпинцотт Wилламс & Wилкинс. ИСБН 0-7817-6879-9. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]