Леопард

Леопард
	Кинески леопард
Статус заштите
	; Статус заштите: Ниска забринутост (ИУЦН 3.1)
Научна класификација
Царство:	Анималиа;
Кољено:	Цхордата;
Разред:	Маммалиа;
Ред:	Царнивора;
Породица:	Фелидае;
Потпородица:	Пантхеринае;
Род:	Пантхера;
Врста:	П. пардус;
Двојни назив
	Пантхера пардус; Линнé, 1758.

За остала значења, види Леопард (разврставање).

Леопард (Пантхера пардус) је животиња из породице мачака. Леопарди су угрожена врста, а живе у Африци и Азији.

Особине

Величина и тежина леопарда је унутар врло великог подручја на којем су распрострањени врло различита. Тако су леопарди на југу Африке тешки између 20 и 30 кг, док они који живе на сјеверу Африке, могу бити и тежи од 60 кг. У раменима су високи 70 до 80 цм, а при томе су мужјаци знатно већи од женки.

Леопард има средње дугачке, снажне ноге које завршавају шапама велике површине. Очи имају, као и све мачке усмјерене према напријед, а ушке су му округласте.

Изглед крзна

Обиљежје леопардовог крзна су "розете". То су мање-више правилно прстенасто једна до друге сложене мрље у чијој средини је боја мало тамнија од основне боје крзна. Розете су сложене у редовима, нарочито дуж леђа. На прсима и грлу су умјесто розета, пјеге сложене једна до друге да подсјећају на огрлицу. На горњој страни репа се розете настављају његовом средином. Према крају репа розете су све мање изражене и понекад се могу спојити у више попречних пруга. Доњи дио репа је према крају све свјетлији, понекад све до бијеле боје. Трбух и унутрашња страна бедара такођер нема розете и бијеле, жућкасо бијеле или сивкасто бијеле боје.Вањска страна ногу прекривена је пјегама исте боје као и розете, које су према шапама све мање. Глава и горња страна врата су такођер прекривене пјегама.

Црна пантера

На већим висинама и у кишним шумама се неријетко може срести црну пантеру. Код њих је изражена црна боја крзна која се насљеђује рецесивним геном, што је појава која се назива меланизам. То значи да ова насљедна особина може бити присутна и код једног стандардно обојеног леопарда, али и да у једном леглу може бити и стандардно обојених младунаца и малих црних пантера.

Осјетила

Ушне шкољке су им округласте, а слух је изузетно добро развијен. Леопарди чују и врло високе фреквенције (до 45.000 херца) које људско ухо не може регистрирати.

Очи су им усмјерене према напријед и довољно размакнуте да им то омогућује изврстан просторни вид. Код дневне свјетлости вид леопарда је отприлике једнак људском, али у мраку је пет до шест пута бољи: леопарди могу своје округле зјенице јако раширити, дако да и слабо свјетло још увијек може доћи до ока. Осим тога, леопард као све мачке, има мрежницу превучену рефлектирајућим слојем који се назива Тапетум луцидум, који рефлектирањем појачавају примљено свјетло.

I осјетило мириса је код леопарда изванредно развијено.

Подручја настањивања, бројчано стање

У повијесно вријеме леопард је настањивао цијелу Африку с обје стране Сахаре, као и велике дијелове Азије. У Африци живи како у средишњим дијеловима у тропским шумама тако и у брдима, саванама и полупустињама од Марока па све до Рта Добре наде на крајњем југу. Леопард избјегава само велика, врло суха подручја, па их тако нема у Сахари нити у најсушим дијеловима Намиба.

У Азији настањује црногоричне шуме уз Амур као и тропска подручја Индије и Југоисточне Азије. Живи од Анатолије, Арабије и Израела па све до отока Јаве. Нема га на Суматри, као нити у безводним средишњим пустињама Азије. Мислило се да га нема ни на Борнеу, али је тамо 2007. године откривена потпуно нова врста леопарда, Неофелис диарди. Сјеверна граница данас иде од Кавказа преко сјеверног Ирана, Афганистана и Кашмира дуж Хималаја све до Амура у источном Сибиру.

У претповијесном времену леопард је живио и у средњој Еуропи, но ту је нестао већ крајем леденог доба.

Од свих 5 великих мачака, леопард живи на највећем подручју, што је с временом довело до развоја бројних подврста.

Леопард је изумро у великом броју подручја. Ту спадају Мароко, Синајски полуоток и оток Занзибар. У подручју Амура и на Кавказу изумирање леопарда вјеројатно више није могуће зауставити. На Арапском полуотоку према процјенама живи још око двадесет јединки. Слично мали број јединки живи још у Анатолији и Палестини. На Сри Ланки је због смањења броја јединки генетска разноликост толико смањена, да их се вјеројатно више неће моћи спасити. На кавказу живи још око 50 јединки за чију заштиту се улажу велики напори. У Ирану и Туркменистану живи још која стотина јединки перзијског леопарда, а у Пакистану и Бангладешу су исто тако врло ријетки. У Кини је преживио још само у неколико изолираних подручја. У Индији број леопарда је процијењен на око 14.000.

Данас већина леопарда живи у Африци, јужно од Сахаре. Ту се број процјењује на око 700.000 јединки, од чега само у ДР Конгу наводно живи око 226.000. Међутим, неки стручњаци сумњају у исправност тих процјена. Према њима, у Африци у природи живи још само око 233.000 леопарда.

Систематика

Подјела леопарда на поједине подврсте је проблем који ни до данас није задовољавајуће ријешен. Постоји више подјела које се не подударају. Овдје се наводи једна класификација само као примјер. Додатак о угрожености појединих подврста преузет је према ИУЦНу.

Афричке подврсте

П. п. пардус, сјеверна и средишња Африка
П. п. адерси, има врло мале пјеге, Занзибар, изумро
П. п. јарвиси (Синајски леопард), крзно свијетло, с великим пјегама, Синај, вјеројатно изумро
П. п. меланотица, јужна Африка
П. п. нанопардус, Сомалија
П. п. пантхера (берберски леопард), Сјеверна Африка, јако угрожен, мање од 250 јединки
П. п. синдица, југозападна Африка
П. п. суахелица, Источна Африка

Азијске подврсте

П. п. цисцауцасица, Кавказ, јако угрожен
П. п. делацоури, Југоисточна Азија
П. п. фусца, Индија, југоисточни Пакистан
П. п. јапоненсис сјеверна Кина, угрожен, око 40 јединки у заточеништву
П. п. котиyа, Шри Ланка, јако угрожен, око 20 јединки у заточеништву
П. п. мелас, Јава, угрожен
П. п. милларди, Кашмир, сјевероисточни Пакистан
П. п. нимр, Арапски полуоток, јако угрожен, још само око 20 јединки
П. п. ориенталис (амурски леопард), дуго, густо крзно, зими лагано златне боје, црвенкасто жуто љети, велике пјеге; исток Сибира, јако угрожен, мање од 50 јединки у природи, око 120 у заточеништву
П. п. пернигра, Непал, Кашмир
П. п. саxицолор (перзијски леопард), велик, крзно свијетло и често сивкасто, Иран, Афганистан, западни Пакистан, угрожен, око 130 јединки у заточеништву
П. п. туллиана (анатолијски леопард), крзно релативно свијетло, често са сивим тоновима Турска, Западна Азија, јако угрожени, мање од 250 јединки

Понашање

Територијалност

Леопарди су изражени самотњаци. Подручја мужјака су већа и обухваћају најчешће подручја неколико женки. Према једној студији проведеној у Крüгеровом националном парку мужјак треба, овисно о густоћи расположиве ловине, од око 16 па до око 96 квадратних километара, док женкама треба 5-30 квадратних километара. У шкртим, ловином врло сиромашним подручјима, подручја на којима леопард тражи ловину могу бити још и значајно већа. Животиње обиљежавају своја подручја и бране их од истосполних јединки своје врсте пријетећим понашањем, а по потреби и територијалном борбом. "Власник" подручја осигурава си могућност парења, извор хране, приступ појилишту, сјенку и сличне, врло важне ствари за јединку. Могућем уљезу у подручје "мирисне" поруке дају информације о низу особина "власника" (физичка кондиција, спремност на борбу, доб), а у сукобу обично "власник" има предност свог терена и излази као побједник.

Леопарди обиљежавају своје подручје прије свега мирисом, али и акустично, гласањем. У мањој мјери оставља и оптичке сигнале, трагове канџи на стаблима или на тлу. обиљежавање имс с једне стране улогу обавјештавања могућих супарника, али служи и самом власнику за лакше сналажење у свом подручју.

Кретање

Код нормалног хода леопард користи типични "крижни" ход, што значи да истовремено подиже и спушта на тло ноге које су дијагонално једна према другој. Леопарди могу ходајући превалити врло велике раздаљине. При томе користе начин, који дјелује као да су само на обиласку подручја око свог стабла за одмор или око скровишта.

Брже се крећу касом само на краће раздаљине. Код лова прикрадањем може се догодити да само првих 10 до 30 метара пређе касом, при чему тијело спушта све ближе тлу. То се назива прикрадајућим трком. У лову се овај трк смјењује с прикрадајућим пузањем при којем животиња трбухом готово додирује тло и прикрада се врло полако, тако да у сваком тренутку може зауставити кретање. То се догађа углавном тада, кад животиња према којој се леопард прикрада, из неког разлога говором тијела покаже, да је на опрезу. Леопард остаје у том стању потпуног мировања док пажња ловине не попусти, па наставља с прикрадањем.

Галоп, најбржи начин кретања леопарда и при чему може досећи брзину већу од 60км/х, се ријетко виђа код одраслих животиња. Леопард га користи само у завршној фази лова за преваљивање задњих метара након прикрадања жртви. Овај трк може бити само кратак. То је напорно и захтијева велики напор срца, што велике мачке могу издржати само кратко вријеме.

Посебан начин кретања је пењање на стабла и ход по гранама различитих дебљина унутар крошње. Леопарди могу стајати и на танким гранама које се њишу, без да при томе губе равнотежу. Не озљеђују се нити на густом и често неколико центиметара дугом, нити на кратком, савинутом трњу стабала на којима мирују и одмарају се.

Код кретања тлом, не пружају канџе из јастучића, неовисно који начин кретања користили. Супротно томе, код пењања по дрвећу пружају канџе пуном дужином, и њиховим дубоким продирањем у кору стабла чврсто држе своје тешко тијело и на потпуно глатком и окомитом стаблу. На срмо стабло пењу се у скоковима. Предње ноге при томе широко рашире тако да готово обгрле дебело стабло. Најчешће, леопард с тла крене посебно снажним одразом увис, који му даје могућност да и након тог првог настави с даљним окомитим скоковитим кретањем.

Код силаска с дрвета, леопард се креће унапријед док гране и стабло не постану сасвим окомити. Код врло стрмих стабала која не дају никакво хватиште, слиједи силазак унатраг док не дође до размака од тла који може савладати скоком. Тада се на стаблу окрене, сиђе још један до два метра, и с висине од два до четири метра скаче на тло.

Леопарди су и добри пливачи. Опажени су како дан проводе на отоку на ријеци, а онда пливају на обалу и крећу у лов.

Понашање према непријатељима

Одрасли леопарди су крајње опрезни, и по могућности избјегавају сваки сусрет с надмоћним звијерима или припадницима своје врсте.

Лавови и тигрови предтављају непрекидну опасност за леопарде, па они покушавају колико је год могуће склањати им се с пута. Постоје бројни документирани случајеви кад је сусрет с непријатељским лавовима завршио кобно, смрћу леопарда.

Пјегаве хијене и афрички дивљи пси могу исто тако бити опасност за леопарда, но само ако цијели чопор затекне леопарда с неосигураним плијеном, а леопард се упусти у борбу у покушају да обрани свој плијен. Но, догађа се и да леопард успије спасити своју ловину од пјегаве хијене. Он је сасвим равноправни противник једне саме хијене. У Крüгеровом националном парку забиљежено је, да је леопард убио неколико ових звијери.

Однос леопарда и павијана је врло амбивалентан. За вријеме дневног свјетла, мајмуни су им опасан противник који чак и напада овог грабежљивца. Неколико снажних мужјака павијана могу, дословно, леопарда растргати на комаде. Супротно томе, ноћу је леопард (због способности да боље виде ноћу) у предности па се одважује попети на стабла на којима спавају павијани да изазове панику с циљем да ухвати једног мајмуна. Појединачни павијани, или они који се затекну на рубу групе, убрајају се у спектар леопардове ловине.

Леопард је у нормалним околностима снажнији од гепарда.

Исхрана

Одабир леопардове ловине зависи прије свега од понуде ловине на његовом подручју. Тако леопарди имају велики спектар ловине, од кукаца преко гмазова до птица и великих сисаваца. Но, ако је икако могуће, леопарди ће покушати уловити сисавце тешке од 30 па до 50 килограма. При томе, ријеч је најчешће о средње великим копитарима. Која ће врста копитара при томе бити омиљена ловина, овиси о подручју у којем одређени леопард живи. Изненађујуће велик дио леопардове прехране чине мање звијери као што су мунгоси или чагљевии.

Размножавање

Леопарди немају одређену сезону парења, но у неким подручјима је опажено, да се коћење младунаца често поклапа са сезоном коћења младунаца њихове ловине. Еструс леопардице траје 6 до 7 дана. Ако женка у том раздобљу не остане скотна, еструс се понавља сваких 25 до 28 дана.

Женка за коћење бира заштићена мјеста, по могућности шпиљу или пролаз у стијенама с уским улазом, а ако јој је станиште шума, покушат ће наћи шупље стабло како би младунци били што боље заштићени од могућих непријатеља. У окоту је најчешће двоје до троје младунаца, тешких око 500 грама. Младунци се рађају слијепи и потпуно немоћни, но брзо расту и у доби од два до три мјесеца почињу јести и месо.

О искуству женке зависи и преживљавање њених младунаца. Уобичајено је, да женка успије до одрасле доби подићи једно до двоје младунаца. Они остају с њом између 13 и 18 мјесеци, мужјаци обично краће од женки.

Парење

Током сезоне парења,леопард трази зенку,док она дозива да је спремна.

Када заврсе музјак је напуста