Лее Харвеy Осwалд
Лее Харвеy Осwалд (Слиделл, Лоуисиана, 18. листопада 1939. - Даллас, Тексас, 24. студеног 1963.) је амерички маринац који се службено сматра убојицом предсједника Јохна Ф. Кеннедyја.
Лее Харвеy Осwалд рођен је у Неw Орлеансу у америчкој савезној држави Лоуисиани, два мјесеца након смрти свога оца. Као дијете Осwалд је често западао у невоље, јер је према тврдњи психијатра био емоционално поремећена особа. Осwалд је избачен из школе и у доби од 17 година придружио се америчким маринцима. Након тога је пребјегао у СССР гдје је затражио држављанство али је одбијен.
Године 1962. вратио се у Сједињене Америчке Државе са супругом Марином, рођеном совјетском држављанком и њиховом кћерком. У липњу 1962. Осwалдови се селе у Форт Wортх у Тексасу. У листопаду те године Осwалд се запошљава у Тексашком складишту књига у Далласу. У том периоду Осwалд је повремено дјеловао као љевичарски политички активист, а неко вријеме је боравио и у Мексику гдје се наводно срео с припадницима кубанске тајне службе.
Атентат на Кеннедyја
[уреди | уреди извор]Дана 22. студенога 1963. године, док Кеннедијев конвој пролази Деалеy Плазом, снајпериста са шестог ката споменуте зграде испаљује три хица на колону аутомобила у којој је био амерички пресједник Кеннедy, при томе смртно ранивши Кеннедyа и озљедивши гувернера Теxаса Јохна Б. Цонналлyа. Сат времена касније Осwалд је ухићен у кино дворани локалног кина. Осwалд је такођер оптужен да је убио полицајца Ј.D. Типпита, који је убијен врло кратко након Кеннедyева уморства. Дана 24. студеног, када га је полиција водила из градског затвора у окружни затвор Осwалда је, пред ТВ камерама, смртно ранио Јацк Рубy и то усред гомиле полицајаца и новинара. Рубy, власник ноћног клуба у Далласу, тврдио је како је био избезумљен предсједниковим убојством.
Како би истражила Кеннедyево убојство основана је посебна комисија, предвођена предсједником Врховног суда Еарл Wарреном. Унаточ многобројним теоријама завјере комисија је у свом закључку 1964. године устврдила да је Осwалд дјеловао сам. Године 1979. повјеренство америчког Конгрес САДа признало је да постоји могућност завјере и изјавило како такођер постоји могућности да је у убојство умијешана још једна особа.
