Комодијан

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Комодијан (латински: Commodianus) био је хришћански латински писац из 4. или 5. века, можда родом из Газе или Арлеса.[1]

Живот

[уреди | уреди извор]

Све што је познато о Комодијану темељи се на информацијама које он сам даје у својим списима. Стил и неке особености у избору вокабулара наводе на закључак да је био пореклом из провинције Африке.[2] Сам Комодијан наводи да је одрастао и дуго живео као паганин, али да се, захваљујући Светом писму, преобратио у хришћанство.[3] За себе користи епитет Газаеус, који може указивати на његову повезаности с градом Газом у Палестини или, пак, на то да је био заслужан за неку врсту подршке тамошњој цркви.[2]

Научници се не слажу око тога кад је тачно Комодијан живео и стварао. Неки на једном месту у Комодијановим Поукама[4] виде алузију на папу Силвестера I (314‒335), савременика Константина Великог, те тог писца смештају у 4. век;[5] други сматрају да је Комодијан живео у 3. веку, односно да врхунац његовог стваралаштва треба сместити у време око 270. године,[2] а има и оних који верују да он "највјеројатније ипак припада 5. стољећу".[6]

Дело

[уреди | уреди извор]

Од Комодијана су сачувана два апологетска дела у хексаметарским стиховима, од којих је прво насловљено Одбрамбена песма против Јевреја и пагана (Цармен апологетицум адверсус Иудаеос ет гентес) или Песма о два народа (Цармен де дуобус популис), а друго Поуке или Упутства (Инструцтионес),[6] односно, пуним именом, Поуке против паганских богова за хришћански наук (Инструцтионес адверсус гентиум деос про цхристиана дисциплина).[2] Одбрамбена песма, у 1.052 стиха, описује последње дане уочи пропасти света[7] и излаже хришћански наук у дидактичке сврхе.[1]

Поуке се заправо састоје од 80 кратких песама с акростихом,[6] који формирају почетна слова сваког стиха и указују на основну тематику песме. Изузетак је 60. песма, где су почетна слова стихова поређана абецедним редом, док у 80. песми почетна слова стихова, кад се читају унатраг, дају речи: Цоммодианус Мендицус Цхристи.[2] Од ових осамдесет песама, њих 36 упућено је паганима с циљем да их се придобије за истинску веру, у девет песама писац настоји уверити Јевреје у исправност хришћанског учења, а остале су песме посвећене подуци катехумена и покајника.[2]

Комодијанова дела одишу верским фанатизмом, загриженошћу, па и отвореном мржњом према паганима и античкој цивилизацији паганској; док образовани хришћанин Аузоније у 4. веку пева хвалоспеве величини древнога Рима, дотле Комодијан усхићено слави римску пропаст:[7]

Лугет ин аетернум, qуае се иацтабат аетерна,
Цуиус ет тyранни иам тунц иудицантур а Суммо.
Стат темпус ин финем фуманте Рома матурум,
Ет мерцес адвениент меритис партита лоцорум.

Тугује вечно град који се разметао да је вечан,
чијим тиранима сад већ Свевишњи суди.
Стоји време, пуши се Рим, у брзу пропаст срља,
и свакога по заслузи његова стиже казна.[8]

Комодијанов језик близак је вулгарном латинитету, с подоста барбаризама; једни држе да се песник на тај начин хтео приближити широј публици,[5] а други да такав језик указује на то да је писац био просто један полуобразовани човек.[7] Стих Комодијанов заснива се више на принципу акцентовања и броја слогова, него на квантитету слогова,[1] мада је у основи хексаметарски.[7] Неки у Комодијановој версификацији виде ране примерке политичког стиха, који ће свој пун развој достићи у средњовековној грчкој поезији.[2]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 Буцкwалд, Хохлwег & Принз 1984, стр. 260
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6 Рамсаy 1867, с.в. Цоммодианус
  3. ↑ Комодијан, Поуке, праеф. 5; XXVI, 25, VI, 1.
  4. ↑ Комодијан, Поуке, XXXIII, 5.
  5. ↑ 5,0 5,1 Сцоурфиелд 2003, стр. 374
  6. ↑ 6,0 6,1 6,2 Вратовић 1977, стр. 307
  7. ↑ 7,0 7,1 7,2 7,3 Будимир & Флашар 1991, стр. 627
  8. ↑ Комодијан, Одбрамбена песма, ст. 923‒926.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Буцкwалд, Wолфганг; Хохлwег, Армин; Принз, Отто (1984). Речник грчких и латински писаца антике и средњег века [Тусцулум-Леxицон гриецхисцхер унд латеинисцхер Ауторен дес Алтерумс унд дес Миттелалтерс]. Београд: Вук Караџић. 
  • Будимир, Милан; Флашар, Мирон (1991). Преглед римске књижевности. Београд: Научна књига. 
  • Рамсаy, Wиллиам (1867), „Цоммодианус”, Смитх, Wиллиам, Дицтионарy оф Греек анд Роман Биограпхy анд Мyтхологy, Бостон 
  • Сцоурфиелд, Ј. Х. D. (2003), „Цоммодианус”, С. Хорнблоwер & А. Спаwфортх (едс.), Оxфорд Цлассицал Дицтионарy (3рд рев. изд.), Оxфорд, ИСБН 9780198661726 
  • Вратовић, Владимир (1977), „Римска књижевност”, Повијест свјетске књижевности, 2., Загреб: Младост, пп. 189–312 

Вањске везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Komodijan&oldid=41819863”