Клотар I

Клотар I (француски: Clotaire I, њемачки: Chlothar I, 497. - 29. новембар 561. године) је био краљ Франака 558. - 561. године.

Отац му је био краљ Клодвиг I који је одредио да се Франачка након његове смрти подијели међу његова четири сина. Клотару је тако године 511. припала четвртина са сједиштем у данашњем Соиссонсу. Клотар је сљедећа непуна пола вијека провео настојећи да поновно оствари државно јединство. Прва прилика за то је била погибија његовог брата Хлодомера у рату с Бургундима 524. након чега је преузео дио његове територије (градови Тоурс и Поитиерс). 531. је заједно са нећаком Теодебертом I извео успјешан поход на Тиринге, а потом је 534. извршио поход на Бургундско Краљевство и анектирао дио те државе. Од Острогота је преузео дио данашње Провансе. Године 542. је заједно са братом Хилдебертом I извео поход против Визигота. Године 555. је након смрти нећака Теодебалда преузео његове територије, а 558. га је смрт Хилдеберта учинила јединим франачким монархом.

Клотар је био ожењен пет пута. Први пут се иза 524. оженио за Гунтхеуц, удовицу свог брата Хлодомера, с којом није имао дјеце. Године 532. се оженио за тириншку принцезу Радегунду, с којом такођер није имао дјеце. Трећа жена му је била Ингунда с којом је имао пет синова (Гунтар, Хилдерик, Хариберт од Париза, Гунтрам од Бургундије, Сигеберт од Аустразије) и кћер Клотсинду). Четврта супруга је била Ингудина сестра Арегунда с којом је имао сина Хилперика I. Посљедња супруга му је била Хунсина с којом је имао сина Храмна.

Око године 560. му је син Храмно дигао побуну. Клотар га је поразио и погубио, али га је послије ухватила грижња савјести. Умро је у краљевској палачи у данашњем Цомпиегнеу крајем 561. Исто као и отац, опоруком је одлучио краљевство подијелити међу својим синовима, а што је изазвало још један ендемски грађански рат од скоро пола вијека, чијим је побједником био Клотар II Велики.