Китњак
| Храст китњак | |
|---|---|
| |
| Илустрација дијелова храста китњака | |
| Научна класификација | |
| Царство: | Плантае |
| Дивизија: | Магнолиопхyта |
| Разред: | Магнолиопсида |
| Ред: | Фагалес |
| Породица: | Фагацеае |
| Род: | Qуерцус |
| Врста: | Q. петраеа |
| Двојни назив | |
| Qуерцус петраеа L. | |
Китњак (лат. Qуерцус петраеа) је врста бјелогоричног дрвета из рода храстова. Народни називи за китњак су и брдњак, горун, бељик, чрепињак, граден, љутик.
Распрострањеност
[уреди | уреди извор]Расте на брежуљкастим и брдским положајима, Средње и Јужне Еуропе, те Западне Азије. У Хрватској је аутохтона врста дрвећа.
Изглед
[уреди | уреди извор]Нарасте до 40 м у висину. Дебљина дебла може бити и 1–3 м прсног промјера. Кора дебла, много је тања и плиће испуцала него код храста лужњака. Пупови су смеђи, голи, чуњасто–ушиљени. Избојци су голи. Лишће је 8–12 цм дуго, обрнуто јајолико, подједнаких лапова (5-7 пари), с доње стране слабије длакаво уз средњу жилу. Петељка је 1-3 цм дуга. Плод је жир, краћи и дебљи од жира, храста лужњака, једнолично свјетло-жућкасте боје. Има мање раскошну крошњу него храст лужњак. Женски цватови код храста лужњака имају кратку стапку, док код храста китњака немају стапку, већ су сједећи. Цвате у травњу и свибњу, жиреви се држе 2-5 заједно.
Еколошка својства
[уреди | уреди извор]Не појављује се на влажним тлима, слабо на вапненастој подлози, воли кисело тло. Његове шуме су у великој мјери искрчене за потребе пољопривреде. Воли свјетлост, на засјену је мање осјетљив од храста лужњака. Отпоран је на прашину и отровне плинове. Његово дрво је врло високе квалитете. Узгаја се у шумама до доби од 120 година. То му је оптимална зрелост. Физиолошка зрелост је и до 1000 година.