Кит перајар
| Кит перајар | |
|---|---|
| |
| Два кита перајара | |
| Научна класификација | |
| Царство: | Анималиа |
| Кољено: | Цхордата |
| Разред: | Маммалиа |
| Подразред: | Еутхериа |
| Ред: | Цетацеа |
| Подред: | Мyстицети |
| Породица: | Балаеноптеридае |
| Род: | Балаеноптера |
| Врста: | Б. пхyсалус |
| Двојни назив | |
| Балаеноптера пхyсалус Линнé, 1758. | |
| |
| Распрострањеност кита перајара | |
Кит перајар (лат. Балаеноптера пхyсалус) је једна врста браздастих китова . Он је најближи сродник плавог кита и послије њега је сљедећа највећа животиња на Земљи.
Особине
[уреди | уреди извор]Кит перајар је у просјеку дугачак око 20 метара, али је већ измјерен и један перајар који је био дуг 27 метара. Тежина једног таквог дива се процјењује на око 70 тона. То значи, да је пуно виткији и лакши од једнако великог плавог кита, а лакши је и од неких мањих врста китова као што је гренландски кит или уљешура . Горња страна тијела му је сивосмеђа а с доње стране је бијел. Најсигурније га се може препознати по несиметрично обојеној доњој чељусти: десна страна је бијела а лијева тамна. Често га се замјењује са Рудолфијевим китом.
Распрострањеност
[уреди | уреди извор]Китови перајари живе у свим свјетским оцеанима .Љета проводе у поларним или умјерено хладним водама, а зими долазе у умјерено топла и тропска мора. Како су годишња доба управо обрнута на сјеверној од оног на јужној полутки они се на екватору никада не срећу. Неки зоолози сматрају да су то двије одвојене подврсте: сјеверни перајар (Б.п.пхyсалус) и јужни перајар (Б.п. qуоyи).
Начин живота
[уреди | уреди извор]Китови перајари живе у групама од 5 до, евентуално, 10 животиња. У времену прије великог китолова постојале су "школе" перајара и до 300 животиња. Перајари брже пливају и дубље роне од већине других великих китова. Плива брзином од око 37 км/х а редовно рони до дубине од 200 метара. При томе се задржава под водом петнаестак минута. Храни се готово искључиво са крилом , који филтрирају уз помоћ уси . Хране се, слично као и плави кит искључиво у својим љетним боравиштима, а за вријеме зиме троше своје залихе масноће.
Не догађа се, да мајка донесе на свијет више од једног младунца, а рађа га кад стигне у љетно боравиште. Младунче је дуго око 6,5 метара и тежи 1.800 килограма. Сполну зрелост досижу у старости од око 10 година, а доживе и више од 100 година.
Китолов и заштита
[уреди | уреди извор]Због брзине и величине перајара све до касног 19. стољећа људи су перајаре могли уловити само изнимно. Међутим, кад су се средства за лов на китове довољо развила, људи су почели с масовним изловљавањем. Прво су ловили плави кит|плаве китове јер је био, због величине, атрактивнији. Али кад је та врста била готово истријебљена, прешло се на лов на перајаре у велико стилу. Тако је само у сезони 1937./38. побијено више од 28.000 перајара. Лов је несмањеном жестином настављен све до касних 60-тих година, кад је утврђено да су "залихе" готово исцрпљене. Од 1985. вриједи забрана лова на китове у цијелом свијету.
Прије китолова, било је око 400.000 јужних и 70.000 јужних перајара. Екцесивни лов смањио је популацију на мање од 5.000. Тиме је перајар нешто чешћи од плавог кита али се и њега мора, још увијек, сматрати јако угроженом врстом. Америцан Цетацеан Социетy процјењује, да их данас још живи око 40.000 на сјеверној и 15.000 на јужној полутки.
Вањске повезнице
[уреди | уреди извор]