Кент
Кент
| |
|---|---|
| |
| У саставу | Енглеске |
| Управни облик | грофовија |
| Главни град | Маидстоне |
| Лорд поручник Високи шериф |
Пхилип Сиднеy Wиллиам Алеxандер |
| Површина | 3735 км² |
| Становништво | 1.727.665 |
| Густоћа | 463 становника на км² |
Кент је хисторијска, церемонијална и неметрополитанска грофовија на крајњем југоистоку Енглеске.[1]
Географија
[уреди | уреди извор]Кент лежи југоисточно од Лондона, у регији Југоисточна Енглеска. Има површину од 3735 км², на којој живи 1,727.665 становника.[1]
На југозападу граничи с Источним Суссеxом, на западу с Сурреyом, на сјеверозападу са Великим Лондоном, на сјеверу с ушћем Темзе, на сјевероистоку с Сјеверним морем, на истока с Доверским тјеснацем и на југоистоку с каналом Ла Манцхе.[1]
Град Маидстоне у центру сјеверозапада Кента је административни центар.[1]
Административно је подјељен на 12 дистрикта; Севеноакс, Дартфорд, Гравесхам, Тонбридге анд Маллинг, Маидстоне, Тунбридге Wеллс, Сwале, Асхфорд, Цитy оф Цантербурy, Схепwаy, Тханет и Довер и једну унитарну јединицу Медwаy.[1]
Територији хисторијске и данашње церемонијалне грофовије се понешто разликују, јер су у Хисторијском Кенту били и дијелови данашње грофовије Великог Лондона (Беxлеy, Бромлеy, Греенwицх и Леwисхам).[1]
Ланац кречњачких брда Нортх Доwнс од запада према истоку формира краљежницу Кента. Сјеверно од тог ланца терен се спушта према мочварној низини ушћа Темзе, а на југу прелази у валовити терен од глине и пијеска, обрастао шумом, знан као Wеалд.[1]
Дуга сјеверноморска обала Кента је наизмјенично равна а онда стрма са клифовима. Ниска обала Темзе граничи с мочварама и отоцима (Граин и Схеппеy), а даље према истоку са некадашњим отоком Тханет (он је данас спојен с копном). Код Тханета и код рта Сјеверни Фореланд има кречњачких клифова и опет између Довера и Деала.[1]
Даље према југу лежи равницаРомнеy Марсх, која је настала отимањем од мора, које је започело још од римских времена.. На крајњем југоистоку лежи рт Дунгенесс.[1]
Хисторија
[уреди | уреди извор]Због свог блиског положаја према Европском континенту преко Доверског тјеснаца, Кент је био изложен бројним инвазијама и валовима узастопних колонизација. Докази о првим континенталним освајачима виде се код локалитета Кит'с Цотy поред Аyлесфорда, тумулуса код Цхилхама и код Бигбурyа (градина Белга). Римска колонизација започела је инвазијом 43. Главна римска логистичка лука био је Рицхбороугх, а административни центар Цантербурy, у ком су ископане терме и театар. Почетком 5. вијека у Кент су провалили Јути и Саксонци, те је постао једно од седам краљевства Англосаксонске хептархије.[1]
Ту је 597. краљ Кента поздравио кршћанске мисионаре које је водио Аугустин (касније св. Аугустин Кантерберијски). Аугустин је основао опатију изван зидина Цантербурyа (на том мјесту данас лежи Катедрала у Цантербурyју), и 604. другу бискупију у Роцхестеру.[1]
Након норманске инвазије 1066., Нормани су обновили катедрале у Роцхестеру и Цантербурију и подигли бројне замкове, од којих су они у Доверу и Роцхестеру остали дјеломично очувани до данас. Катедрала у Цантербурyју била је 1170. поприште убојства надбискупа Тхомаса Бецкета.[1]
Након тог су је бројни ходочасници ишли посјетити, оне из 14. вијека овјековјечио је Геоффреy Цхауцер у својим Кентерберијским причама.[1]
Монарси из Династије Тудор подигли су краљевску палачу у Греенwицху, родном мјесту Хенрyа VIII. За њихове владавине у 16. вијеку обрана британских обала постала је стратешки циљ, па су тад изграђене обалне фортификације (Деал) и лучки докови у Дептфорду, Wоолwицху, Цхатхаму и Схеернессу. У ту сврху основан је 1675. и Краљевски опсерваториј Греенwицх. Тежње за одбраном Кента досегле су кулминацију за наполеонских ратова и опет 1940 за Другог свјетског рата, кад се очекивала њемачка инвазија.[1]
Како је сусједна метропола Лондон расла и ширила се на исток по хисторијском Кенту, данашњи бороузи Греенwицх и Леwисхам су 1889. укључени у нову метрополитанску грофовију Лондон, а 1965. и бороузи Беxлеy и Бромлеy у Велики Лондон.[1]
Привреда
[уреди | уреди извор]Рурални Кент је одвајкада познат као Врт Енглеске, у ком се узгаја воће (јабуке, вишње) и хмељ, и то углавном по долини Медwаyа и сјеверном Кенту. Уз то је и повртларство снажно развијено. Важне ратарске културе су јечам, пшеница, зоб и крумпир. Ромнеy Марсх који је један од најбољих природних пашњака на свијету, познат је по својим овцама, али и по производњи прољетног цвијећа и луковица.[1]
Индустрија Кента производи папир код Дарента и Медwаyа, кемикалије и грађевинске конструкције дуж Темзе, пластичне масе, цигле, цријепове и цемент у доњем Медwаyу и Сwалу. Поред тог Кент има и рафинерије нафте на отоку Граин и жељезничке радионице у Асхфорду.[1]
Ширење лондонских предграђа као што су Севеноакс и Тонбридге, и надаље смањује количину пољопривредног земљишта сјеверозападног Кента.[1]
Британски улазак у Европску економску заједницу (данас Европска унија) 1973. увелике је ојачао везе између југоисточног дијела Кента и континента због повећане трговине каналом. Повећање трговинске размјене и отварање Еуротунела 1994. са терминалом у Фолкестону, доњело је нови значај источном Кенту као логистичком центру за Енглеску.[1]
Извори
[уреди | уреди извор]Вањске везе
[уреди | уреди извор]- Кент Цоунтy Цоунцил (en)