Капитол

Капитол или Капитолиј (лат. Цапитолинус монс, тал. ил Цампидоглио или Монте Цапитолино) налази се између Форума и Марсовог поља (Цампус Мартиус), те је један од најславнијих и највиших од седам римских брежуљака. До 16. стољећа Цапитолино је постао Цампидоглио у римском дијалекту. У сувременом талијанском језику цампидоглио такођер означава било какву капитолну зграду. Хрватска ријеч каптол такођер потјече од Капитола. Капитол садржи релативно мало античких рушевина, пошто су оне готово у потпуности прекривене средњовјековним палачама (сада Капитолским музејима) који окружују пиаззу. Значајан дио архитектуре у овом подручју пројектирао је Мицхелангело.

Повијест

Стари вијек

Брежуљак је био мјесто храма Капитолске тријаде чију је градњу започео пети римски краљ Тарквиније Старији. Сматрао се једним од највећих и најљепших храмова у граду (иако је тек мало остатака сачувано) и вјеројатно је подигнут на ранијем етрушчанском храму Веиовиса, од којег су остали сачувани остаци и кип култа. Легенда о граду почиње с открићем људске лубање (латинска ријеч за главу је цапут) када су ископани темељи за Јупитеров храм према Тарквинијевој заповиједи.

На том је брежуљку Вестина дјевица Тарпеја пустила у град Сабињанке, које су гмизале до утврђеног града. Стога је прва претрпила казну због издаје којом се морала бацити са стрмог врха брежуљка на Тарпејине стијене оштре попут ножа. Чим су се сенонски Гали настанили у средишњој и источној Италији, напали су Рим 390. пне. Након битке код ријеке Аллије, Капитолски брежуљак био је дио града који је избјегао барбарско освајање, јер су га утврдили римски бранитељи.

Капитолска кордоната (средиште слике) која води од Виа дел Театро ди Марцелло до Пиазза дел Цампидоглио.

Када је Јулије Цезар претрпио несрећу тијеком свог Тријумфа, јасно увидјевши Јупитеров бијес због својих дјела у грађанском рату, приступио је брежуљку и Јупитерову храму на кољенима ради уклањања несретног омена (успркос томе, убијен је шест мјесеци касније, а Брут и остале убојице закључали су се унутар храма одмах након убојства) [1]. Веспазијанов брат и нећак били су такођер опсједани у храму тијеком Године четири цара (69.).

Табулариј, смјештен у подземљу испод пиаззе и врха брежуљка, заузима истоимену зграду саграђену у 1. стољећу пне. и чува римске државне списе. Табулариј гледа са стране на Римски форум. Главна атракција Табуларија, осим саме грађевине, је Веиовисов храм.

Средњи вијек

Црква свете Марије од Небеског Олтара налази се уз трг смјештена близу мјеста гдје је некоћ стајао антички аркс или цитадела. На њеној бази налазе се остаци римске инсуле с више од 4 складишта видљива с улице.

У средњем вијеку сакрална функција брежуљка засјењена је одређивањем брежуљка као центра цивилне власти у Риму који је као комуна поново оживио у 11. стољећу. Градска власт била је сада чврсто под папином контролом, али је Капитол постао позорница многих покрета урбаног отпора попут драматичних сцена поново оживљене републике Цоле ди Риенза. Посљедица тога било је окруживање пиаззе постојећим зградама све до 16. стољећа.

Мицхелангело

Постојећи дизајн Пиаззе дел Цампидоглио и околних палача (палаззо) осмислио је славни ренесансни умјетник и архитект Мицхелангело Буонарроти у раздобљу од 1536. - 1546. На врхунцу своје славе фарнески папа Павао III. повјерио је Мицхелангелу овај посао, пошто је желио да симбол новог Рима импресионира Карла V. који је требао доћи у град 1538.

Мицхелангелови први дизајни за пиаззу и ремоделирање околних палача датирају из 1536. године. Учинковито је преокренуо класичну оријентацију Капитола у симболичкој гести којом је римски цивилни центар окренут од римског Форума, усмјеривши га према папинском Риму и кршћанској цркви у форми базилике св. Петра.

Редослијед Цордонато пиаззе и средишње палаче је прво урбано увођење "култа оси" које ће заокупити талијанске планове вртова и досећи остварење у Француској (Гиедион 1962).

Провођење дизајна био је спор посао: иако је мало ствари довршено за вријеме Мицхелангелова живота ("Цордоната" није била готова када је цар Карло стигао, а царска група требала се узверати уз падине до Форума како би видјели радове у тијеку), радови су настављени држећи се изворних Мицхелангеолових замисли, те је Цампидоглио довршен у 17. стољећу. На дизајн плочника требало се сачекати још три стољећа.

Пиазза

Птичја перспектива на гравури Éтиеннеа Дупéраца показује Мицхелангелово рјешење проблема простора на Пиаззи дел Цампидоглио. Чак и с новим фасадама које су биле усредоточене на нову палачу са стране, простор је био трапезоидан, а фасада нису биле окренуте једна насупрот другој као у квадрату. Још је гора ствар што је цијело мјесто било нагнуто (налијево на гравури). Мицхелангелово рјешење било је корјеновито. Три ремоделиране палаче затварале су хармоничан трапезоидан простор, којем се приступале стубе на косини назване "Цордоната". Будући да "савршени" облици не би функционирали, његов очигледан овал постављен на плочнику заправо је јајолик, ужи на једном крају од другог краја. Травертински дизајн постављен на плочнику савршене је разине: уоколо његова опсега ниске стубе се уздижу и завршавају у плочнику како нагиб захтјева. Његов центар полагано извире тако да се осјети као да се стоји на изложеном сегменту гигантскога јајета читавог, али закопаног у центру града у центру свијета, као што је истакнуо Цхарлес де Толнаy, повјесничар који је проучавао Мицхелангела (Цхарлес Де Толнаy, 1930.). испреплетена дванаестерокрака звијезда ствара суптилан однос са констелацијама, окрећући се око овог мјеста названог Цапут мунди или "глава свијета". Овај дизајн плочника папе нису никад провеле вјеројатно слутећи скривени садржај мање кршћанског увоза. Бенито Муссолини је наредио да се плочник доврши према Мицхелангеловом дизајну 1940. године.

Марко Аурелије

У средини је, не према Мицхелангелову укусу, стајала једина коњаничка бронца која је преживјела од антике, приказујући Марка Аурелија, цара филозофа. Мицхелангело је осигурао непретпостављени пиједестал за њега. Једини разлог да је ова скулптура преживјела лежи у чињеници да је власт кршћанске Цркве тијеком средњег вијека мислила да кип приказује цара Константина, првог римског цара који је легализирао кршћанство у царству, и који се прекрстио на кршћанску вјеру на самртничкој постељи (337.). Данашња бронца постављена на том мјесту је модерна копија, а оригинал се чува у оближњем Палаззо деи Цонсерватори.

Палаззи

Мицхелангело је осигурао нове фронте за двије службене зграде римске цивилне власти, Палаззо деи Цонсерватори, Сенаторио, и коначно Нуово. Подножни надлучени мотив у читавом дизајну Цампидоглија јесу сегментални забати над прозорима, који дају благи скок потпуно угаоној водоравно-окомитој равнотежи дизајна. Три палаче (палаззи) сада су дом истакнутим Капитолинским музејима.

Палаззо деи Цонсерватори

Палаззо деи Цонсерватори ("Палача Конзерватора"), изворно назван Палаззо Цаффарелли, саграђен је у средњем вијеку за локалне магистрате на врху храма из 6. стољећа п. н.е. посвећеном Јупитеру названом "Маxимус Цапитолинус". Први се пут користио дивовски ред који се простирао на два ката с појасом коринтских ступова и супсидијарних јонских ступова који су ограђивали приземне отворе лође и прозоре на првом кату. Други дивовски ред служио је касније за екстеријер базилике св. Петра. Његову фасаду је обновио Мицхелангело у 1530-има, као и други умјетници више пута касније.

Палаззо Сенаторио

Саграђен тијеком 13. и 14. стољећа, Палаззо Сенаторио ("Сенаторска палача") стоји над Табуларијем који је некоћ удомљавао архиве античког Рима. Блокови пеприно мрамора уграђени у Табулариј поново су кориштени на лијевој страни палаче и углу звоника. Данас се ту налази римска градска вијећница. Двоструке стубе дизајнирао је Мицхелангело. Фонтана испред стуба садржи ријечне богове Тибера и Нила као и Деу Рому (Минерву). Звоник је дизајнирао Мартин Лонгхи Старији, а саграђен је између 1578. и 1582. Тренутну фасаду дизајнирали су Гиацомо делла Порта и Гироламо Раиналди.

Палаззо Нуово

Како би се пиазза симетрично затворила и сакрио торањ Арацоели, започело се 1603. с градњом "Нове палаче" (Палаззо Нуово). Палаззо Нуово довршен је 1654. а отворен за јавност 1734. Његова фасада дуплицира ону на Палаззу деи Цонсерватори. Другим ријечима, идентична је копија направљена кориштењем Мицхелангелових нацрта када је редизајнирао Палаззо деи Цонсерватори стољеће раније.

Балустраде

Балустраде истакнуте скулптурама на врху дивовских ступова који наткривају композицију, један су од најутјецајнијих Мицхелангелових дизајна. Два масивна античка кипа Кастора и Полукса који украшавају балустраде нису каквима их је поставио Мицхелангело, који се сада налазе испред Палазза дел Qуиринале.

Цордоната

До старијих и стрмијих стуба које воде до Арацоели, Мицхелангело је поставио монументално широке стубе (цордоната), њежно и ступњевито уздижући се уз брдо све до високе пиаззе, тако да је Цампидоглио чврсто окренуо леђа римском Форуму над којим је некад заповиједао. Саграђене су да буду довољно широке како би се коњаници могли успети на брдо без да сјашу. Ограду наткривају два кипа египатских лавова у црном базалту који се налазе на њезиној бази, те мраморни прикази Кастора и Полукса на њезином врху.

Биљешке

Гиедион, Сиегфриед (1941.). Спаце, Тиме анд Арцхитецтуре.

Екстерни линкови