Пређи на садржај

Калијум хидроксид

Извор: Wikipedija
Калијум хидроксид
Калијум хидроксид
Други називи Базна поташа
Идентификација
ЦАС регистарски број 1310-58-3 ДаY
ПубЦхем[1][2] 14797
ЦхемСпидер[3] 14113 ДаY
УНИИ WЗХ3Ц48М4Т ДаY
ЕИНЕЦС број 215-181-3
УН број 1813
МеСХ Потассиум+хyдроxиде
ЦхЕБИ 32035
РТЕЦС регистарски број токсичности ТТ2100000
Јмол-3Д слике Слика 1
Својства
Молекулска формула КОХ
Моларна маса 56.10564 г/мол
Агрегатно стање бела супстанца,
хигроскопна
Густина 2.044 г/цм³, основно
Тачка топљења

360 °Ц

Тачка кључања

1320 °Ц

Растворљивост у води 1100 г/L (25 °Ц)
Структура
Кристална решетка/структура моноклинична
Опасност
ЕУ-класификација Корозиван (C)
НФПА 704
0
3
1
 
Р-ознаке Р22, Р35
С-ознаке (С1/2), С26, С36/37/39, С45
Тачка паљења није запаљив
Сродна једињења
Други ањони Калијум-оксид; Калијум-пероксид; Калијум-супероксид
Други катјони Литијум-хидроксид; Натријум-хидроксид; Рубидијум-хидроксид; Цезијум-хидроксид



Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање (25 °Ц, 100 кПа) материјала

Инфобоx референцес

Калијум-хидроксид (молекулска формула КОХ) је хидроксид калијума, и једна од најјачих база.[4][5]

При нормалним условима калијум-хидроксид је чврста супстанца беле боје густине 2,04 г/цм3. Обично се продукује у облику, меких кристалних листића или гранула. Веома добро је растворљив у води нпр. на температури од 0 °Ц 97 г на 100 цм3, а на 20 °Ц 110 г на 100 цм3 Х2О. Процес растварања је егзотерман. Температура топљења калијум хидроксида износи 406+ °Ц, а температура кључања 1320 °Ц. Калијум хидроксид и његов водени раствор прима из ваздуха угљен диоксид градећи калијум карбонат. Калијум хидроксид нагриза кожу и изазива озбиљне ране. ЛД50 (пацов, преко уста) износи 250 – 400 мг/кг.

Његова молекулска маса је 56,1 у.

Добија се реакцијом калијума са водом. У већим количинама добија се електролизом раствора калијум хлорида. Пре се добијао растварањем пепела у води али такав калијум-хидроксид није био потпуно чист.

Калијум-хидроксид се користи за производњу сапуна, у органским синтезама као јака база и у средствима за чишћење цеви.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. Ли Q, Цхенг Т, Wанг Y, Брyант СХ (2010). „ПубЦхем ас а публиц ресоурце фор друг дисцоверy.”. Друг Дисцов Тодаy 15 (23-24): 1052-7. ДОИ:10.1016/j.drudis.2010.10.003. ПМИД 20970519.  едит
  2. Еван Е. Болтон, Yанли Wанг, Паул А. Тхиессен, Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy 4: 217-241. ДОИ:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Хеттне КМ, Wиллиамс АЈ, ван Муллиген ЕМ, Клеињанс Ј, Ткацхенко V, Корс ЈА. (2010). „Аутоматиц вс. мануал цуратион оф а мулти-соурце цхемицал дицтионарy: тхе импацт он теxт мининг”. Ј Цхеминформ 2 (1): 3. ДОИ:10.1186/1758-2946-2-3. ПМИД 20331846.  едит
  4. Хоусецрофт C. Е., Схарпе А. Г. (2008). Инорганиц Цхемистрy (3рд изд.). Прентице Халл. ИСБН 978-0-13-175553-6. 
  5. Холлеман А. Ф., Wиберг Е. (2001). Инорганиц Цхемистрy (1ст едитион изд.). Сан Диего: Ацадемиц Пресс. ИСБН 0-12-352651-5.