Јабгу
Јабгу, џабгу или yабгу (старотуркијски: 
, yабγу,[1] традиционални кинески: 葉護, поједностављени кинески: 叶护, Јабгу, Дјабгу је државна титула у туркијским/турским државама, која отприлике одговара поткраљу. Она је са собом доносила аутономију различитог опсега, а подложност централној власти оличеној у кагану је варирала од потпуне политичке субординације до стварне независности.
Титула јабгуа се традиционално давала другом највишем члану владајуће клана (Асхина), при чему је први члан био сам каган. Јабгу је најчешће био млађи брат кагана или представник нове генерације Схад (принц по крви). Махмуд Касхгари је описао титулу јабгу као "два мјеста испод кагана", сматрајући схада вишом.[2]
Како се држава децентрализирала и дезинтегрирала, јабгу је добивао све више власти, и хисторијски извори наводе низ независних држава чији је врховни владар носио титулу "јабгу". Примјер је држава Огуз Yабгу у Средњој Азији, настала након распада Другог Туркијског каганата 840-их. Још један примјер је Карлук Yабгу, поглавар Карлучког племенског савеза који је 766. освојхио Суyаб у области Јети-су, а од чега је настала моћна караканидска држава.[3]
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ Етхно Цултурал Дицтионарy, ТÜРИК БИТИГ
- ↑ Голген П.Б., "Кхазар студиес", Будапест, Вол. 2, 1980, пп. 188-190, ИСБН 963-05-1548-2
- ↑ W. Бартхолд, "Фоур Студиес Ин Хисторy Оф Централ Асиа", Леиден, Е. Ј. Брилл, 1962, Вол.1 п.87