Иван Висин
| Иван Висин | |
|---|---|
_1806-1868.jpg) | |
| Рођење | 3. 11. 1806. Прчањ, Бока которска |
| Смрт | 17. 8. 1868. (доб: 61) Прчањ |
| Занимање | поморски капетан |
| Године активности | 1818 – 1859 |
Иван Висин, знан и као Иво Визин (Прчањ, 1806 – 1868) је био поморац и истраживач. Шести је професионални мореполовац иза Магеллана који је опловио свијет. Након Томе Скалице први је Хрват који је опловио Земљу.[1]
Биографија
[уреди | уреди извор]Иван Висин је рођен 1806. у Прчању, у католичкој обитељи поријеклом из Истре, у вријеме окупације Боке которске од стране Француског царства, када су у Далмацији успостављене Илирске покрајине. Поморску каријеру започео је са дванаест година (1818) као "бродски мали" на једрењацима,[2] те је испит за капетана положио у аустријском Трсту.[3] Заједно са поручником Федерицом Беллавитом и девет чланова посаде отиснуо је се 11. вељаче 1852.[4] бриком Сплендидо, под хабсбуршком заставом, из Антwерпена на пут око свијета. Брод је био дугачак тридесет метара са 311 тона терета, изграђен по Висиновој наруџби у бродоградилишту Андрије Занона у Ријеци.[2][3]
Сплендидо је пловио рутом према западу преносећи терете: Антwерпен – Рт Хорн – Валпараисо[α 1] – Сан Францисцо – Мелбоурне[α 2] – Хонолулу[α 3] – Сyднеy[α 4] – Сингапур – Бангкок – Хонгконг[α 5] – Рт добре наде – Плyмоутх – Трст.[4] У 1853. на путу за Кину посада се успјешно обранила од гусарског напада[2] а затим је брик преживио два тајфуна.[α 6] Из Сингапура брод је отпловио натраг за Еуропу, вјеројатно са теретом порцулана.
У Трст је стигао 30. коловоза 1859. године.[4] Непосредно по повратку Висин је постао почасни грађанин града Трста. Његов потхват је имао повијесну важности за Аустријско Царство, због чега је га цар Фрањо Јосип одликовао бијелом почасном заставом[α 7], највећом наградом за заслуге у трговачком бродарству и Витешким царским крижем реда Фрање Јосипа. Одликовање је данас изложено у цркви Рођења Блажене Дјевице Марије у Прчању.
Федерицо Беллависта је био једини од одлазеће посаде који се вратио кући са Висином и такођер је одликован од цара Фрање Јосипа. Написао је извјештај на дванаест страница о путовању Сплендида. Затим ће ступити у службу Аустријског Ллоyда и умријети у Одеси у својим педесетим.
Биљешке
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ „Централ Халл оф тхе Сецонд Флоор”. Мусеум Маритимум Котор. Приступљено 23. 05. 2023.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 ХТЕ 2017
- ↑ 3,0 3,1 Пасиновић, Миленко (2007). „Потхват Ива Висина на размеђи нових технологија погона и бродоградње”. ХАЗУ. Архивирано из оригинала на датум 2002-02-13. Приступљено 08. 05. 2022.
- ↑ 4,0 4,1 4,2 „На данашњи дан капетан Иво Висин кренуо на пут око свијета”. Бока Неwс. 11. 2. 2021. Приступљено 23. 5. 2023.
Библиографија
[уреди | уреди извор]- „Висин, Иван”. Хрватска техничка енциклопедија (ХТЕ). Загреб: ЛЗМК. 29. 3. 2017. Приступљено 23. 5. 2023.
- (de) Wеисс, Давид (2009). Дие Wелтумсеглунг дер öстерреицхисцхен Фрегатте СМС Новара ин ден Јахрен 1857-1859. Университäт Wиен. Приступљено 23. 5. 2023.
(ПДФ)
