Истина

Wалтер Сеyмоур Аллwард, Веритас, 1920

Уметнички приказ истине

Истина темељни појам у филозофији, науци и свакодневном животу. Уобичајено значење истине је сагласје са чињеницама или стварношћу.

Супротност истине је лаж. Филозофи говоре о дужности казивања истине, али се не слажу докле то треба да иде - да ли је та дужност апсолутна или постоје изузеци када је човеку допуштено лагати.

Истина се остварује у процесу сазнања. Језик и речи су уобичајено средство помоћу којих се она исказује, али такође и уметност.

Многе религије савршену истину приписују божанском бићу.

Теорије истине

Постоје разне теорије истине:

• Теорија кореспонденције, по којој је истина сагласност неке тврдње стварности. Први ју је формулисао Аристотел у "Метафизици".
• Теорија евиденције
• Теорија кохеренције
• Теорија верификације
• Дијалектичка теорија истине

Неке неокласичне теорије истине сматрају да се истинитост састоји у непротивречности скупа судова или у користи коју појединац или друштво могу да стекну на основу сазнања.

Истина у филозофији

Античка филозофија

Према Буди, ако неко тврди: ја то вјерујем, а тврдња му је досљедна истини, из тога не слиједи: само то је истина, све остало заблуда. Јер истину увиђају само мудраци, сваки за себе. Буда наглашава да је за достигнуће истине особито важан напор. "Ако не извршиш подвиг, нећеш достићи истину. Како се трудиш, тако достижеш истину." Да би видео истину, човек мора имати чист ум, јер као што у мутној води човек не види травке, камење ни рибе, тако ни човек мутног ума не види шта је добро, нити може досегнути истинско разумевање.

Изворно значење истине у античкој Грчкој било је нескривеност, односно обелодањивање или откривање онога што је било сакривено, на шта указује оригинални грчки израз за истину, алетхеиа. Откривање скривености значи довођење објекта у сферу субјекта. Све што је изван подручја људског дјеловања и мишљења стоји изван хоризонта свијести, па стога за субјект није ни скривено ни откривено. Та разлика је може се успоставити тек према нечему што је наш предмет (пред-мет), што је метнуто пред нас. Грчки филозофи су начин живота који подразумева мотрење истине звали биос тхеоретикос, што је римски филозоф Сенека превео са вита цонтемплатива. Биос тхеоретикос значи мисаони однос према битку, односно тоталитету.

Средњовековна филозофија

Према Бонавентури, човек који тврди да не постоји истина противречи сам себи, јер тврди да је истина да не постоји истина. За Бонавентуру постојање истине је аргумент за постојање Бога. Јер свака афирмација тврди нешто истинито. I ако неко изјави да не постоји истина, он тврди да је негација истинита, и имплицира постојање основне истине. Ниједна истина не би се могла разабрати ако не би било прве истине; према томе, прва истина је бог.

Средњовековни италијански филозоф Тома Аквински сматра да истина ствари се састоји у упоређивању са божијим умом:

Свака се поједина ствар апсолутно назива истинитом по њеном односу према уму од кога зависи. Зато се вештачки створене ствари називају истинитим по свом односу према нашем уму. Наиме, она се кућа назива истинитом која постиже сличност са обликом који је у градитељевој замисли, а говор се назива истинитим, уколико је израз истинитог сазнања. На сличан се начин истинитима називају природне ствари, уколико постижу сличност са идејама, које су у божијој мисли. Истинитим се наиме назива камен, јер постиже природу својствену камену према претходној замисли божијег ума. Тако је дакле истина првенствено у уму, а тек на другом месту у стварима, уколико се оне изједначују с умом као својим исходиштем ... Истина ствари се састоји у упоређивању са божијим умом.

– Тома Аквински, Сума теологије

Јапански филозоф Доген подсећа да је истина увек присутна: "Ако не можеш наћи истину овде и сада, где другде очекујеш ју наћи?"

Нововековна филозофија

Уста истине, скулптура у Чешкој.

Према Хобсу, истинито или лажно су атрибути говора, а не ствари. Тамо гдје нема говора, не постоји ни истинитост ни лажност. Дакле, истина се састоји у правилном слагању имена у нашим тврдњама, а то утврђивање значења се назива дефиниција.

Према Лајбницу, има двије врсте истина, истине ума и истине искуства. Истине ума су нужне, и њихова супротност је немогућа, истине искуства су случајне, и њихова супротност је могућа.

Немачки филозоф Иммануел Кант сматра да је света дужност сваког човека у свакој ситуацији готорити истину, без обзира на конвенције.

Света је, дакле, безувјетно ваљана заповијест ума, која се не да ограничити никаквим конвенцијама: бити истинољубив (поштен) у свим изјавама.

– Иммануел Кант

За разлику од Канта, француски филозоф Бењамин Цонстант сматра да не треба увек рећи истину. Он сматра да је дужност говорити истину само ономе ко има право на истину, "но ниједан човјек нема право на истину која шкоди другоме.”

Обичајно начело да је дужност рећи истину, када би се узело безувјетно и појединачно, онемогућило би свако друштво. Доказ за њ имамо у веома непосредним закључцима што их је један њемачки филозоф извео из тога начела, који иде дотле да тврди да је лаж наспрам неког разбојника који би нас упитао, није ли наш пријатељ што га он прогони у нашој кући нашао уточиште, била злочин.

– Бењамин Цонстант

Фридрих Ниче је сугерисао да древно метафизичко веровање у божанство истине лежи у основи целокупне западне интелектуалне традиције:

Али ви ћете схватити на шта циљам, наиме, да је то и даље метафизичка вера на којој почива наша вера у науку - да чак и ми данашњи учењаци, ми безбожни анти-метафизичари и даље узимамо нашу ватру са пламена осветљеног хиљадугодишњом вером, хришћанском вером која је исто тако била Платонова вера, да је Бог истина, та је истина 'божанска' ...

– Фридрих Ниче

Према Хајдегеру, уметност се такође бави откривањем истине, или његовим речима, "у уметничком делу је дешавање истине на делу". Према њему, суштина уметности јесте поезија, а суштина поезије јесте заснивање истине.

Југословенски филозоф Бранко Бошњак каже да треба живјети са истином, јер у егзистенцијалном смислу истинито је оно што је праведно.

Индијски филозоф Кришнамурти подсећа да истина није далеко, она је у свакодневним стварима, но ми не знамо како ју видети. "Само тихи ум који не улаже напор види истину." Тако ум заокупљен богом, истином, сексом или пићем не може видети истину. Монах заокупљен богом може бити кориснији за друштво од пијанице, али његов ум није слободан открити истину. Према Кришнамуртију, заправо нема пута до истине, јер истину морамо откривати из часа у час.

Повезано

• Мисао
• Збиља
• Биће
• Лаж

Вањске везе

Истина на Wикимедијиној остави

• Будин говор Ћанкију, расправа о достизању истине
• Иммануел Кант: О тобожњем праву на лагање из човјекољубља
• Бранко Бошњак, Истина и дресирано мишљење
• Трутх (Станфорд Енцyцлопедиа оф Пхилосопхy)