Гуннар Мyрдал
Гуннар Мyрдал (Густафс, 6. просинца 1898. - Дандерyд, 17. свибња 1987.) шведски економист, социолог и политичар. Године 1974. добио је Нобелову награду за економију.
Дипломирао је на Правном факултету Свеучилишта у Стоцкхолму 1923. године, докторат из економије обранио је 1927. године. Своју супругу Алву Реимер упознао је 1919. године, а оженили су се 1924. године. Из брака с Алвом има двије кћери и сина. Алва Мyрдал је добила Нобелову награду за мир 1982. заједно с Мексиканцем Алфонсом Роблесом због заједничког залагања за међународно разоружање у УН-у.
Године 1974., добио је Нобелову награду заједно с Фриедрицхом Хаyеком за "свој пионирски рад у теорији новца и економским колебањима и за његову продорну анализу међуовисности господарских, друштвених и институционалних појава."[1] Два нобеловца Хаyек и Мyрдал често су имали супротстављене ставове о планирању. Мyрдал у својим радовима спомиње три врсте планирања. Прво је индикативно, оквирно, оријентационо планирање које се примјењивало у западним капиталистичким земљама. Друго је совјетско планирање које Мyрдал оштро критизира, те треће најраширеније планирање које се примјењују у готово свим земљама у развоју. Мyрдал је у Сједињеним Америчким Државама најпознатији по своме проучавању расних односа, која је објавио у својој књизи. У двјеме књигама „Тхе Тренд Тоwард Ецономиц Планнинг“(1951.) и „Беyонд Wелфаре Стате: Ецономиц Планнинг анд Итс Интернатионал Имплицатионс“ (1967.) образлаже генезе и оправданости државнога интервенционизма и планирања у западним економијама у другој половици 20. стољећа.
Хоспитализиран је два мјесеца прије него што је умро у болници у Дандерyду, недалеко Стоцкхолму, 17. свибња 1987. године. Његова кћи Кај Фолстер и његов унук, Јанкен Мyрдал, били су уз њега.
Вањске повезнице
[уреди | уреди извор]- Награда Шведске банке за Економске знаности у сјећање на Алфреда Нобела 1974. Архивирано 2008-07-23 на Wаyбацк Мацхине-у
- Гуннар Мyрдал, раст процеса и равнотежа теорије Архивирано 2013-10-19 на Wаyбацк Мацхине-у
- ИДЕАС/РеПЕц
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ „Нобелова награда за економију”. НобелПризе.орг. Приступљено 27. студеног 2009.[мртав линк]