Гуаyцуруан
Гуаyцуруан је породица индијанских језика из сјеверне Аргентине, јужног Бразила и мањим дијелом Парагваја. Породица је добила име по Гуаyцурú или Гуаицурú Индијанцима, познатима и као Мбаyá. Чланови породице су: Абипóн /племена: Риикахè, Yаауканигá, Накаигетергехè/, Цадувео (Цадигуегодí или Кадиwéу; потомци Мбаyá), Гуетиадегоди (Гуетеадегуо, Гуатиадео, Уатадео, Оуаитиадехо), Апацацходегодегуí (Апацацходегодеги, Апацацходегуо, Апацатцхудехо, Пацајудеус), Еyибогодегí, Готоцогегодегí, Лицхаготегоди (Ицацходегуо, Xагуетéо, Цхаготео), Саригуе, Гулгаиссен, Магацх, Мепене, Моцовí, Тоба, Пилагá, Паyагуа, Агуилот.
Класификација
[уреди | уреди извор]- Мбаyа-Гуаyцурú :
1) Гуацхí
2) Мбаyа, укључују:
- XVIII. стољеће
- Цадигуегодис (или Цадувео), с:
- Цадигуегодис (Цадувео),
- Апацацходегодеги (Апацацходегуо),
- Лицхаготегодис.
- Гоцоготегодис,
- Еyибогодегí,
- Гуетиадегодис,
- Бентуебео.
- XIX. и XX. стољеће
- Цадувео (новији назив Кадиwéу).
3) Гуаyцурú, с:
- Гуаyцурú,
- Гуаицурутí.
- Гуататас,
- Yапируес,
- Наперус,
- Цомоцаyа,
- ¿Тапаyаес?
- Група рибереñо или обална група :
4) Паyагуа, с:
5) Цоñамец,
6) Мепенес, с:
7) Ингатúс,
8) Беаyес,
9) Бересес,
10) Тендеаес.
- Група меридионал (јужна група) :
а) субгрупо централ или средишња подгрупа:
11) Тоба, с:
- XVI-XVII. стољеће
- XIX-XX. стољеће
- Тароолец (тобас боливианос),
- Тобас оцциденталес (Западни Тобасд),
- Ñацхиламóлнец (тобас де Сомбреро Негро),
- Тобас ориенталес, с:
- Такисцхец,
- Лаагаñасик,
- Схиwлик,
- Тагñилек,
- Дапигенлек (Дапицосиqуес),
- Олегегáнал,
- Иолопí.
12) Пилагáс,
13) Агуилот,
14) Карраим.
б) субгрупо сур или јужна подгрупа :
15) Моцовиес, с:
- XVII-XVIII. стољеће
XVIII-XIX-XX. стољеће
16) Абипонес, с:
- XVII. стољеће
- XVIII-XIX. стољеће
- Рукахес или Риикахè,
- Наqуетагуéс,
- Ацагуитаггауехец,
- Yауканигас (стари Мепенес).
- ¿Цаyјафаес?,
- Сауцерос.
Језици
[уреди | уреди извор]- Абипон [аxб], Аргентина. †
- Кадиwéу [кбц], Бразил, 1.590 (1998 ИСА).
- Моцовí [моц], Аргентина, 4. 530 (2000).
- Пилагá [плг], Аргентина, 4.000 (2004 ФЕЛ).
- Тоба [тоб], Аргентина, 19.800 (2000 WЦД); Парагвај 1.510 (2007 Перик)Етхнологуе (16тх).