Гранде Îле

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Гранде Îле у Страсбоургу
Свјетска баштинаУНЕСЦО
 Француска
Регистриран:1988. (12. засједање)
Врста:културно добро
Мјерило:и, ии, ив
Угроженост:но
Референца:УНЕСЦО

Гранде Îле (досл. велики оток) или Еллипсе инсулаире (досл. елиптични оток), повијесно средиште Страсбоурга у Француској, односно оток на ријеци Илл који је прво средиште једног града које је доспјело на УНЕСЦОв попис мјеста свјетске баштине у Еуропи, већ 1988. године. Интернационално вијеће за споменике и мјеста навело је како је Гранд Îле "стара четврт која је прави примјер средњовјековног града"[1].

Поред Стражбуршке катедрале, шесте највише цркве на свијету и крунског примјера готичке архитектуре 15. стољећа, у Гранд Îлеу се налази још древних цркава: Црква Светог Томе (Éглисе Саинт-Тхомас ), Стара црква Светог Петра (Ст. Пиерре-ле-Виеуx), Нова црква Светог Петра (Ст. Пиерре-ле-Јеуне) и црква Ст. Éтиенне; али и средњовјековни трг Клебер; стамбена четврт с очуваном средњовјековном архитектуром, напосе кућом Каммерзелл; и 22 стара моста којима је повезан с градом. Управо су на њима постављене 22 мједене плоче на којима се наводи његов статус свјетске баштине[2].

Панорама Гранде Îле са Ваубанове утврде (Барраге Ваубан); испред се види средњовјековни мост Понтс Цоувертс (четврти торањ је скривен иза дрвећа лијево), а иза се види катедрала у даљини
Панорама Гранде Îле са Ваубанове утврде (Барраге Ваубан); испред се види средњовјековни мост Понтс Цоувертс (четврти торањ је скривен иза дрвећа лијево), а иза се види катедрала у даљини

48°34′58.8″Н 7°44′52.8″Е / 48.583000°Н 7.748000°Е / 48.583000; 7.748000

Катедрала Нотре-Даме у Страсбоургу

[уреди | уреди извор]
Поглед на катедралу
Интеријер према олтару

Стражбуршка катедрала или Катедрала наше Госпе од Страсбоурга (француски: Цатхéдрале Нотре-Даме-де-Страсбоург, њемачки: Лиебфрауенмüнстер зу Страßбург) је католичка катедрала у Страсбоургу, чији су бројни дијелови романичка архитектура, али је позната као примјер високе или касне готичке архитектуре. За велики дио њезине изградње од 1277. до своје смрти, 1318. године, заслужан је Ерwин вон Стеинбацх.

Године 1015., бискуп Wернер вон Хабсбург је започео градњу нове катедрале преко рушевина Каролиншке базилике из 778. године. Величанствена романичка грађевина с дрвеним кровом је изгорјела 1176. године. Од 1176. до 1439. обнављала се и тијеком тог раздобља грађевинари из Цхартреса су потпуно промијенили њен изглед, осим кора и јужног портала. Нови готички западни портал, с тисућама фигура, је највеличанственији, а сјеверни торањ (1439.), дуго највиша грађевина на свијету, је захваљујући умијећу мајстора врхунац линеарности у камену.

На јужном трансепту катедрале налази се 18 метара висок астрономски сат, један од највећих на свијету.

С висином од 142 метра, она је од 1647. до 1874. године била највиша грађевина а свијету, када ју је премашила Црква Светог Николе у Хамбургу, а данас је шеста највиша црква на свијету. Вицтор Хуго ју је описао као "дивовско чудо деликатности" ("Продиге ду гигантесqуе ет ду дéлицат")[3]. Катедрала је видљива широм равница Алсацеа и може се видјети чак с планина Восгес и из Црне шуме с друге стране Рајне.

Француска и њемачка полиција је спријечила Ал-Qаедине исламске милитанте који су планирали поставити бомбу на божићну тржницу, одмах уз катедралу, 2000. године[4]

Црква св. Томе

[уреди | уреди извор]
Црква Светог Томе
Гробница маршала Моритса у цркви

Црква Светог Томе (француски: Éглисе Саинт-Тхомас, њемачки: Тхомаскирцхе) је главна протестантска црква у Страсбоургу откад је француском анексијом града Стразбуршка катедрала поновно постала римокатоличком 1681. године. Зову је и "Протестантска катедрала" (ла цатхéдрале ду Протестантисме алсациен, Катхедрале дер Протестантен) или Стара дама (Дие алте Даме)[5], и једини је примјер дворанске цркве у покрајини Алсаце.

На данашњој локацији цркве постојало је мјесто штовања Светог Томе Апостола, још од 6. стољећа, а под покровитељством бискупа Аделоцхуса подигнута је величанствена црква са школом. Обје грађевине су изориле у пожарима 1007. и 1144. године. Године 1196., започета је изградња нове цркве у облику утврде с фасадом у романичком стилу с импозантним звоником. Након што је неколико пута градња била прекинута, завршена је 1521. године у стилу касне готичке архитектуре.

Црква Светог Томе је петеробродна дворанска црква дугао око 65, широка 30 и висока 22 метра. Купола јој је висока 30 метара, а има галерију изнад лијевог брода и капеле с обје стране апсиде.

Трг Клéбер 1900. године.

Трг Клебер

[уреди | уреди извор]

Трг Клебер, највећи трг у Страсбоургу, налази се у самом средишту градске трговачке зоне. Име је добио по славном генералу Јеан-Баптистеу Клéберу, који је рођен у Страсбоургу 1753. године. У средишту трга налази се Клéберова скулптура испод које је шкриња с његовим тијелом. На сјеверној страни трга је тзв. Аубетте (Ордерлy Роом), коју је изградио Блондел од 1765. до 1772. године.

Кућа Каммерзелл

[уреди | уреди извор]
Каммерзеллхüс прије 1900. године.

Кућа Каммерзелл (алзашки: Каммерзеллхüс, француски: Маисон Каммерзелл, њемачки: Каммерзеллхаус) је једна од највеличанственијих и најбоље очуваних средњовјековних кућа украшених у касноготичком стилу Светог Римског Царства у Страсбоургу. Налази се на катедралском тргу (Плаце де ла Цатхéдрале), сјеверозападно од Стражбуршке катедрале, а својом црвенкастом бојом се истиче од осталих у сликовитој улици.

Изграђена је 1427. године и двапут је реновирана, 1467. и 1589., у стилу њемачке ренесансе и стилски је блискија кућама Рајнске области с црним и бијелим дрвеним оквировима резервираним за стамбене грађевине (за разлику од управних, службених или племићких кућа). Фасада куће садржи бројне изрезбарине од дрвета. Као и Кућа Таннеурс, кућа Каммерзелл приказује велику склоност уоквиравања прозора у то вријеме. Осим дрвета, у то је вријеме била популарна и опека, најоригиналнија циглена зграда изграђена у то вријеме је Трговачка комора. Кућа дугује име трговцу Јеан-Франçоису Каммерзеллу који ју је купио у 19. стољећу.

Кућа је изнутра богато осликана фрескама алзашког сликара Лéа Сцхнуга (1878.-1933.), а данас се у њој налази ресторан.

Вањске везе

[уреди | уреди извор]