Глуколизирани хемоглобин

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Гликолизирани хемоглобин (ХбА1ц) је један од деривата крви који настаје слепљивањем беланчевина хемоглобина и глукозе. Настаје патолошким стањима када се глукоза у дужем временском периоду налази у вишку у крви (хипергликемија). Шта се у крви налази више глукозе виша је и вредност гликозилираног хемогобина.[1]

Основне поставке

[уреди | уреди извор]

Шећерна болест је поремећај у којем је ниво глукозе (једноставног шећера) у крви ненормално висока, јер тело не отпушта или не користи инсулин на одговарајући (физиолошки) начин.

Нивои крвног шећера (глукоза) различите су током дана. Повећавају се након јела, а унутар 2 часа враћају се на нормалу. Ниво крвног шећера је у физиолошким границама ако су њене вредности кад се креће између 70 и 110 милиграма на децилитар (мг/дл) крви ујутру, наташте. Обично је нижа од 120 до 140 мг/дл 2 часа након узимања хране или пијења течности које у себи садрже шећер или друге угљене хидрате.[2]

Велики број особа склон је лаганом, али константно расту ниво шећера у крви након 50. године, нарочито особа, које су гојазне, не воде рачуна о исхрани и које се премало крећу или воде седантерни начин живота. Све то у епидемиолошком смислу утицало је на све већу експанзију шећерне болести у развијеним земљама света.

Инсулин, хормон који лучи панкреас (гуштерача), је најзначајнија супстанца одговорна за одржавање одговарајуће нивоа шећера у крви. Инсулин омогућава глукози да пређе у ћелије тако да оне могу произвести енергију или складиштити глукозу ако је она у већим количинама и није потребна. Пораст нивоа крвног шећера након једења или пијења подстиче панкреас да производи инсулин, чиме он спречава већи пораст нивоа шећера у крви и узрокујући постепено његов пад. Будући да мишићи употребљавају глукозу за стварање енергије, ниво шећера у крви може да пада и током физичке активности.

Саставни део крви су црвена крвна зрнца, која у свом саставу имају и беланчевину хемоглобин. Животни век еритроцита је 120 дана након чега, они због старења бивају зањењени новим. У стањима хипергликемије мерењем концентрације гликолизираног хемоглобина у крви може да се утврди која је била просечна концентрација глукозе у крви у задњих 8—12 недеља.

Код особа које не пате од хипергликемије или шећерне болести, просечне вредности ХбА1ц крећу се у распону од 3,5 % до 5,5%. Када је ХбА1ц 7% просечна вредност шећера у крви је 6,5 ммол/л., што најбоље илуструје приказани дијаграм.[3]

Код особа са шећерном болешћу оне су значајно више нпр. 8,0 % до 13 %. за вредности глукозе у крви од 10—13 ммол/л.

Вредности ХбА1ц од 6,5% до 7.5 % сматрају се задовољавајућим, код особа са шећерном болешћу

ХбА1ц % ммол/л
13
18
12
17
11
15
10
13
9
12
8
10
7
8
6
7
5
5

Стање укупног здравља, особе са шећерном болешћу значајно утиче на вредности ХбА1ц без обзира да ли редовно узимање терапије, правилне исхране и физичке акфивности.

Ниво глукозе у крви мјења се из сата у сат и из дана у дан. Код особа са шећерном болешћу ниво глукозе у крви може да порасте више него обично после јела, посебно после слаткиша или да падне послие физичке активности, па га је тешко држати под сталном контролом. У том смислу редовно праћење нивоа глукозе у крви један је од битних чинилаца да пацијент правовремено доведе вредности глукозе у крви у пожељне оквире.

Одређивање ХбА1ц, поред редовног мерења глукозе у крви, тренутно је једна од најбољи метода да се шећерна болест прати и држи под контролом.

Како је ниво ХбА1ц у директној вези са ризиком за развоја свих компликација шећерне болести. Смањење вредности ХбА1ц за 1% доводи до:

  • Смањења учесталости микроваскуларних компликација (неуропатије, отказивања рада бубрега и оштећења вида) за чак 37%.
  • Смањења ризика од настанка свих компликација за 21%
  • Смањења ризика од смртног исхода изазваног шећерном болешћу до 21%
  • Пада ризика од настанка инфаркта срца за 14%.

Предности

[уреди | уреди извор]

Захваљујући овом тесту пацијент не мора да се мучи да свакодневно по више пута дневно вади крв и прати ниво шећера у крви (како се то раније радило), мерењем наташте, пред и два сата после главних оброка, пред спавање и у 3 часа ујутро).

Наиме прином ХбА1ц добија се податак о просечном кретању шећера у крви уназад три месеца, што има има незаменљив значај. Захваљујући овом тесту добијају се информацију о томе да ли је или не потребно кориговати терапију код болесника.[4]

Узорковање крви за мерење гликохемоглобина

[уреди | уреди извор]

Све методе за мерење гликохемоглобина не захтевају велику количину узорка крви, тако да се може користити капиларна крв. такође нису потребни никакви специјални услови за вађење крв, а пацијент не мора бити на таште. Венска крв се обично сакупља са ЕДТА, али се могу користити хепарин и флуорид-оксалат као антикоагуланси.

Узорак крви се може сакупити и на филтер папиру који је предходно наквашен раствором који садржи глукозаоксидазу. Глукоза оксидаза везује слободну глукозу и спреава брзу ин витро гликозилацију хемоглобина за време сушења. Међутим овај инхибиторни ефекат није потпун и проценат гликохемоглобина расте временом, тако да су у току 14 дана промене минималне.[5]

  1. Јохн WГ, Гоулд БЈ. Глyцатед хаемоглобин: биоцхемистрy оф форматион. Ин: Јохн WГ. Мониторинг глyцаемиц цонтрол ин тхе диабетиц патиент, ИФЦЦСериес, Еxцерпта Медица Публицатионс 2002; 65 ’ 78.
  2. Тривелли ЛА, Раннеy ХМ, Лаи ХТ. Хемоглобин цомпонентс ин патиентс wитх диабетес маллитус. Н Енгл Ј Мед 1971; 284: 353 ’7.
  3. . Гибб I, Парнхам А, ФонфрÒде M, Лецоцк Ф. Мултицентеревалуатион оф Тосох глyцохемоглобин аналyзер. Цлин Цхем 1999; 45: 1833 ’ 41.
  4. Јохн WГ. Глyцатед хаемоглобин аналyсес ’ ассессмент оф wитхин анд бетwеен-лабораторy перформанце ин а ларге УК регион. Анн Цлин Биоцхем 1987; 24: 453’ 460.
  5. Талwар D, Барр ББ, Кессон CM, Робб ДА. Детерминатион оф глyцосyлатед адулт анд фоетал хаемоглобинс бy аффинитy цхроматограпхy. Цлин Цхим Ацта 1983; 128: 61’ 67.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]