Пређи на садржај

Гиро ди Ломбардиа

Извор: Wikipedija
Гиро ди Ломбардиа
Детаљи о трци
Датум одржавањаоктобар
Регион одржавањаЛомбардија
Назив тркеЂиро ди Ломбардија
Локални назив(и)
  • Гиро ди Ломбардиа (it)
  • Тоур де Ломбардие (fr)
  • Тоур оф Ломбардy (en)
Дисциплинадрумски
ТакмичењеСветска турнеја УЦИ
Типједнодневна трка
ОрганизаторРЦС Спорт
Директор тркеМикеле Аквароне
Историја
Прво одржавање12. 11. 1905; прије 119 година (1905-11-12)
Број одржавања118 (до 2024)
Први победник Белгија Ђовани Ђерби
Највише победа
  •  Фаусто Копи (Италија)

    5 пута

Тренутни победник Колумбија Естебан Чавез (2016)

Ђиро ди Ломбардија (итал. Гиро ди Ломбардиа) једнодневна је класична бициклистичка трка која се одржава у октобру у Ломбардији (Италија). Последња је у низу пет монументалних класика у календару Светске бициклистичке уније (УЦИ), а такође је и последња трка у календару УЦИ ворлд тура за рангирање возача — и стога одлучујућа за победу у ворлд туру. Док се Милано—Санремо често назива и спринтерски класик, Ђиро ди Ломбардија (која се одржава у јесен) назива се брдским класиком. Трка је одржавана сваке године, изузев 1943. и 1944. када је такмичење изостало због Другог светског рата.[1]

Историја

[уреди | уреди извор]

Милано—Милано

[уреди | уреди извор]

Ђиро ди Ломбардија је настала као идеја новинара Тулија Моргањија, који је хтео да возачу из Милана, Пјерину Албинију, пружи шансу за реванш против Ђованија Куниола који га је победио у трци Копа дел Реј која није дуго трајала.[1] Газета дело спорт је организовала нову трку 12. новембра 1912. под именом Милано—Милано.[2] Трка је привукла огроман број публике поред пута; тријумфовао је Ђовани Ђерби, једна од звезда бициклизма тог доба. Ђерби је победио 40 минута испред Ђованија Росињолија и Луиђија Гане.[3]

Трка је убрзо постала део италијанске и европске бициклистичке сезоне. Назив је промењен у Ђиро ди Ломбардија 1907. године.[2] Након неколико првих година, трком су доминирали Француз Анри Пелисје и локални ривали и хероји Гаетано Белони и Костанте Ђирарденго; све тројица су трку освојила по три пута.

Трка шампиона

[уреди | уреди извор]
Рекордер трке, Фаусто Копи, петоструки победник

Од тридесетих до педесетих година 20. века, Алфредо Бинда, Ђино Бартали и Фаусто Копи, иконе бициклизма у Италији, били су главни протагонисти на Ђиро ди Ломбардији. Копи је победио пет пута, од тога четири пута заредом,[1] док је Бинда тријумфовао четири пута.[1] Копи је до сваке победе дошао соло, нападом на успону Мадона дел Гисало, где је стицао предност коју је задржавао до краја у Милану.[1] Ђино Бартали је рекордер по броју подијума: девет пута је трку завршио међу прва три возача, од чега је три пута освојио, четири пута завршио други, уз два трећа места.[1]

На трци 1956. виђена је велика борба. На 60 км до циља формиран је бег, у коме је био Фаусто Копи који је тражио своју шесту победу. Фјоренцо Мањи је пропустио бег, али соло стигао до лидера у последњим километрима. Мањи и Копи су се расправљали, а Андре Даригад је напао и дошао до победе; Копи је завршио други, а Мањи трећи.[4]

Године 1961. циљ трке је из Милана премештен у Комо и идентитет трке је промењен из корена. Раван финиш у Милану је замењен спектакуларним финишом код језера Комо, 6 км након последњег успона на трци. Упркос враћању финиша трке у Милано у неколико прилика, трка је развила нови идентитет, дефинисан низом успона и планинским профилом.[5]

Током година, трком су углавном доминирали Италијани. Француз Анри Пелисје и Ирац Шон Кели су једини бициклисти ван Италије који су три пута освојили трку. Еди Меркс је освојио три пута заредом од 1971. до 1973, али му је последња победа одузета због допинга и додељена другопласираном Феличеу Ђимондију.[6]

Трка 1974. је родила још једну незаборавну анегдоту. Еди Меркс је хтео да се освети због одузете победе, али је Рогер де Фламинк напао у раном делу трке, због чега је Мерксов тим морао да ради на челу да би га достигли. Де Фламинк није био заинтересован да иде соло, стао је и сакрио се иза жбуња, пустивши главну групу да прође. Достигао је групу, отишао до врха и у шали упитао Меркса кога јуре.[7] Де Фламинк је освојио трку испред Меркса.[7]

Списак победника

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Списак победника Ђиро ди Ломбардије

Победници Ди Ломбардије:[8]

Вишеструки победници

[уреди | уреди извор]
# Возач № Године
1 Италија Фаусто Копи 5 1946, 1947, 1948, 1949, 1954
2 Италија Алфредо Бинда 4 1925, 1926, 1927, 1931
3 Француска Анри Пелисје 3 1911, 1913, 1920
Италија Костанте Ђирарденго 3 1919, 1921, 1922
Италија Гаетано Белони 3 1915, 1918, 1928
Италија Ђино Бартали 3 1936, 1939, 1940
Ирска Шон Кели 3 1983, 1985, 1991
Италија Дамијано Кунего 3 2004, 2007, 2008
9 Италија Ђовани Брунеро 2 1923, 1924
Италија Алдо Бини 2 1937, 1942
Италија Марио Ричи 2 1941, 1945
Низоземска Јо де Ро 2 1962, 1963
Италија Франко Битоси 2 1967, 1970
Белгија Еди Меркс 2 1971, 1972
Италија Феличе Ђимонди 2 1966, 1973
Белгија Рогер де Фламинк 2 1974, 1976
Италија Франческо Мозер 2 1975, 1978
Француска Бернар Ино 2 1979, 1984
Италија Ђанбатиста Баронкели 2 1977, 1986
Швицарска Тони Ромингер 2 1989, 1992
Италија Микеле Бартоли 2 2002, 2003
Италија Паоло Бетини 2 2005, 2006
Белгија Филип Жилбер 2 2009, 2010
Шпанија Хоаким Родригез 2 2012, 2013

Победе по државама

[уреди | уреди извор]
№ Држава
68  Италија
12  Белгија
11  Француска
5  Швицарска
4  Ирска
3  Низоземска
2  Шпанија
1  Колумбија
 Литванија
 Луксембург
 Русија
 Уједињено Краљевство

Повезано

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 „Гиро ди Ломбардиа” (италијанском). мусеоцицлисмо.ит. Приступљено 20. 6. 2017. 
  2. ↑ 2,0 2,1 Броwн, Грегор (21. 9. 2010.). „Тоур оф Ломбардy цхангес цоурсе”. Цyцлингwееклy.цом. Приступљено 20. 6. 2017. 
  3. ↑ „Хисторy оф тхе Гиро ди Ломбардиа”. газзетта.ит. Приступљено 20. 6. 2017. 
  4. ↑ „Цyцлинг Ревеалед Тимелине”. цyцлингревеалед.цом. Приступљено 20. 6. 2017. 
  5. ↑ „Даилy Пелотон - Про Цyцлинг Неwс”. даилyпелотон.цом. Архивирано из оригинала на датум 2016-03-03. Приступљено 20. 6. 2017. 
  6. ↑ Гианни Пигната (9. 11. 1973). „Мерцкx, допинг нел "Ломбардиа"” (италијанском). Ла Стампа (Едитрице Ла Стампа): стр. 19. Приступљено 20. 6. 2017. 
  7. ↑ 7,0 7,1 „спорза видео: Рогер Де Влаеминцк клопт Еддy Мерцкx ин де Ронде ван Ломбардије (1974)”. спорза. Архивирано из оригинала на датум 2016-03-04. Приступљено 20. 6. 2017. 
  8. ↑ „Тоур оф Ломбардy -Ил Ломбардиа (Гиро ди Ломбардиа)”. бикерацеинфо.цом. Приступљено 20. 6. 2017. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Giro_di_Lombardia&oldid=42175785”