Георге Орwелл

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Георге Орwелл
Георге Орwелл (1933.)
Биографске информације
РођењеЕриц Артхур Блаир
(1903-06-25)25. 6. 1903.
Индија Мотихари, Индија
(тада Британски Рај)
Смрт21. 1. 1950. (доб: 46)
Уједињено Краљевство Лондон, Уједињено Краљевство
ПсеудонимГеорге Орwелл
НационалностЕнглез
СупружникЕилеен О'Схаугхнессy
(1935 – 1945, умрла)
Сониа Броwнелл
(1949 – 1950, умро)
ДјецаРицхард Хоратио Блаир (усвојен)
Образовање
Занимањеновинар, писац, књижничар
Опус
Књижевни правацкасни модернизам
Књижевне врстепроза
Језикенглески
Знаменита дјела

Џорж Орвел, енгл. Георге Орwелл, право име Ериц Артхур Блаир (Мотихари, Бенгал, 25. липња 1903Лондон, 21. сијечња 1950) британски писац и новинар најпознатији по алегоријским политичким романима Животињска фарма и 1984. Потоњи, који описује футуристичко покварено друштво, довео је до употребе придјеве "орвелијански" за опис тоталитарног механизма контроле мисли.

Животопис

[уреди | уреди извор]

Ериц Блаир родио се у Бенгалу 1903., у британској колонији Индији, гдје је његов отац, Рицхард, радио за Државни одсјек за опијум. Њгова мајка, Ида, довела га је у Енглеску кад је био стар годину дана; није видио оца све до 1907. кад је Рицхард посјетио Енглеску на три мјесеца прије поновног одласка 1912. Ериц је имао старију сестру Марјорие и млађу сестру Аврил.

Образовање

[уреди | уреди извор]

У доби од пет година, Ериц је био послан у малу англиканску школу у Хенлеy, коју су прије њега похађале његове сестре. Никада није писао о својим успоменама, али је засигурно задивио учитеље јер је двије године касније предложен за равнатеља једне од најуспјешнијих средњих школа онодобне Енглеске: школа Цроссгатес у Еастбоурнеу, у Суссеxу. Млади је Ериц похађао школу Цроссгатес са стипендијом која је његовим родитељима омогућавала плаћање само половице уобичајене школарине. Много година касније, присјетио се времена у св. Ципријану с горчином у есеју "Суцх, Суцх Wере тхе Јоyс," али је био довољно успјешан да заслужии стипендије за колеџе Wеллингтон и Етон. Након једног семестра проведеногу Wеллингтону, Ериц се преселио у Етон, гдје је био краљев стипендист од 1917. до 1921. Касније у животу је написао да је био "релативно сретан" у Етону, који је студентима дозвољавао одређену слободу, али да је доласком у Етон престао озбиљно радити. Изјаве о његовој успјешности на Етону су различите: неки тврде да је био лош студент, други то оповргавају. Јасно је да га нису вољели неки професори, којима се није свидјело Блаирово понашање, које су они схваћали као непоштовање њиховог ауторитета.

Бурма и након ње

[уреди | уреди извор]

Након завршетка студија у Етону, без наде за добивање свеучилишне стипендија и премало новца за плаћање, Ериц се придружио Индијској краљевској полицији у Бурми, 1922. Дао је оставку и вратио се у Енглеску 1928., замрзивши империјализам (доказ томе су његова прва новела Бурмесе Даyс, објављена 1934., те запажени есеји А Хангинг/Вјешање и Схоотинг ан Елепхант/Убијање слона). Псеудоним је почео користити године 1933., док је писао за Неw Аделпхи. Помало зачуђујуће за писца прогресивних, социјалистичких ставова, изабрао је псеудоним који је нагласио његову у добоку животну љубав према енглеској традицији: Георге је светац заштитник Енглеске, док је ријека Орwелл у Суффолку један од омиљених дијелова Енглеске. Блаир је неколико година живио у беспарици, понекад и као бескућник, понекад радећи као најамни радник, као што се касније присјећао у књизи Доwн анд Оут ин Парис анд Лондон/Нитко и ништа у Паризу и Лондону. Неко је вријеме радио као учитељ, док га лоше здравље није присилило да престане хонорарно радити као помоћник у антикваријату у Хампстеаду.

Шпањолски грађански рат

[уреди | уреди извор]

Као члан Независне радничке партије, Орwелл је осјећао да се мора борити у анти-стаљинистичкој ПОУМ (Радничка партија марксистичког јединства) у Шпањолском грађанском рату. У књизи Хомаге то Цаталониа/Каталонији у част, описао је своје дивљење очитом недостатку класног друштва у револуцијом захваћеним подручјима Шпањолске које је посјетио. Описао је оно што је вјеровао да је била издаја радничке револуције у Шпањолској од стране Шпањолске комунистичке партије, потпомогнута од Совјетског Савеза. Орwелл је био рањен у врат (близу Хуесце) дана 20. свибња, 1937.; то је сикуство описао у кратком есеју "Wоундед бy а Фасцист Снипер", као и у књизи Хомаге то Цаталониа.

Књижевна каријера и након ње

[уреди | уреди извор]

Орwелл је почео зарађивати за живот пишући књижевне критике за лист Неw Енглисх Wееклy све до 1940. За вријеме Другог свјетског рата био је члан Хоме Гуард (домовинска заштита), а 1941. почео је радити за ББЦ Еастерн Сервице, радећи на програмима који су требали задобити подршку Индије и Источне Азије за британске ратне потребе. Био је свјестан да формира пропаганду, те је записао да се осјећао као "наранча која је згњечена врло прљавом чизмом". Успркос доброј плаћи, дао је отказ 1943. да би постао књижевни уредник Трибунеа, лијево оријентираног часописа којег је спонозирала група чланова Радничке партије и војне полиције.

Године 1944. Орwелл је завршио своју анти-стаљинистичку алегорију Анимал Фарм/Животињска фарма, која је објављена сљедеће године с великим успјехом као код критике тако и код читатеља. Хонорар од Животињске фарме је донио Орwеллу солидан доходак први пут у животу. Од 1945. Орwелл је био ратни извјеститељ часописа Обсервер, те касније реодвито писао за Манцхестер Евенинг Неwс. Био је близак пријатељ уредника и власника Обсервера Давида Астора и његове су идеје снажно утјецале на Асторову уредничку политику.

Године 1949. објављено је његово најпознатије дјело, антиутопијски роман Нинетеен Еигхтy-Фоур (1984.)/Тисућу деветсто осамдесет четврта. Роман је написао за вријеме боравка Јура, близу обале Шкотске.

Између 1936. и 1945. Орwелл је био ожењен с Еилеен О'Схаугхнессy, с којом је усвојио сина Рицхарда Хоратиа Блаира. Умрла је трагично, за вријеме операције 1945. године. У јесен 1949., непосредно прије смрти, оженио се Сониом Броwнелл. Године 1949. Орwелл се обратио Одјелу се истраживање информација, владиној организацији која је потицала издавање анти-комунистичке пропаганде. Понудио им је информације о "крипто-комунистичким нагињањима" неких од његових колега писаца и савјете о томе како најбоље ширити анти-комунистичке поруке. Орwеллови мотиви за тај чин нису јасни, али не мора значити да је напустио идеје социјализма – само је презирао стаљинизам, као што нагласио у својим ранијим радовима. Орwелл је умро у доби од 47 година од туберкулозе од које је вјеројатно оболио у раздобљу описаном у дјелу Доwн анд Оут ин Парис анд Лондон. Посљедње три године живота је провео у болницама. Затражио је погреб у складу с правилима англиканске цркве, те је покопан у цркви Свих Светих у Суттон Цоуртенаyу, у Оxфордсхиреу под својим правим именом, Ериц Артхур Блаир.

Орwеллова дјела

[уреди | уреди извор]

Већину своје професионалне каријере Орwелл је био познат понајприје по новинарским радовима, као у британску тиску тако и у репортажама као што су Хомаге то Цаталониа (која описује његове активности у Шпањолском грађанском рату), Доwн анд Оут ин Парис анд Лондон (која описује раздобље сиромаштва у тим градовима, те у Тхе Роад то Wиган Пиер (која описује животне увјете сиромашних рудара сјеверне Енглеске). Према Неwсwееку, Орwелл "је био најбољи новинар свог времена и најбољи архитект енглеског есеја још од доба Хазлитта."

Орwелл је данас најпознатији по својим романима Животињска фарма (Анимал Фарм) анд Хиљаду деветсто осамдесет четврта (Нинетеен Еигхтy-Фоур). Први је алегорија корупције социјалистичких идеала Руске револуције од стране стаљинистичког система, а потоњи је Орwеллова визија резултата тоталитаризма. Орwелл се вратио из Каталоније као чврсти анти-стаљинист и анти-комунист, али је до краја живота остао љевичар и, према својим властитим ријечима, "демократски социјалист". Још једно познато Орwеллово дјело је његов есеј "Политицс анд тхе Енглисх Лангуаге"/Политика и енглески језик, у којем се негативно поставља према резултатима политичке пропаганде, службеном језику, површним размишљањима о књижевним стиловима, вокабулару и на крају о мишљењу самоме. Орwеллова брига о престанку упорабе језика за изрицање стварности искрено се одразила у његовом изуму "Неwспеака" ("Новоговора"), језика измишљене земље Оцеаније у роману 1984. Неwспеак је варијанта енглеског језика чији је вокабулар строго ограничен од владиним законима. Његов је циљ постепено отежати изражавање мисли које се косе са службеним идејама – и, с времено, спријечити појаву таквих мисли. (усп. Сапир-Wхорфова хипотеза).

Орwеллова књижевна и политичка каријера била је у расколу између његове жеље за већу једнакост и друштвену правду и његовог несигурног става према класи у коју је и сам припадао – средњој класи. "Не можете изгубити ништа осим својих х-ова" једном је рекао, ругајући се табуима о изговору ријечи средње класе.

У Хрватској су изашла Орwеллова изабрана дјела у 6 свезака.

  • А Гоод Wорд Фор Тхе Вицар оф Браy
  • А Хангинг
  • А Нице Цуп оф Теа
  • АнтиСемитисм Ин Бритаин, сее Анти Семитисм
  • Артхур Коестлер
  • Бенефит оф Цлергy: Соме Нотес он Салвадор Дали, сее Салвадор Далí.
  • Боокс вс. Цигареттес
  • Бооксхоп Мемориес
  • Боyс' Wееклиес анд Франк Рицхардс'с Реплy
  • Цхарлес Дицкенс
  • Цхарлес Реаде
  • Цонфессионс оф а Боок Ревиеwер
  • Децлине оф тхе Енглисх Мурдер
  • Доwн Тхе Мине
  • Фреедом оф тхе Парк
  • Футуре оф а Руинед Германy,
  • Гоод Бад Боокс
  • Хоw Тхе Поор Дие
  • Ин Дефенце оф П. Г. Wодехоусе, сее П.Г. Wодехоусе
  • Инсиде Тхе Wхале
  • Јамес Бурнхам анд тхе Манагериал Револутион
  • Леар, Толстоy анд тхе Фоол, сее Кинг Леар, Лео Толстоy
  • Лоокинг Бацк Он Тхе Спанисх Wар, сее Спанисх Цивил Wар
  • Марк Тwаин—Тхе Лиценсед Јестер, сее Марк Тwаин
  • Марракецх
  • Нонсенсе Поетрy
  • Нортх Анд Соутх
  • Нотес он Натионалисм
  • Плеасуре Спотс
  • Поетрy анд тхе Мицропхоне
  • Политицс анд тхе Енглисх Лангуаге
  • Политицс вс. Литературе: Ан Еxаминатион оф Гулливер'с Травелс
  • Раффлес анд Мисс Бландисх
  • Рефлецтионс он Гандхи, сее Махатма Гандхи.
  • Ревенге ис Соур
  • Ридинг Доwн Тхе Бангор
  • Рудyард Киплинг, сее Рудyард Киплинг.
  • Схоотинг ан Елепхант(1937)
  • Соме Тхоугхтс он тхе Цоммон Тоад
  • Спиллинг Тхе Спанисх Беанс
  • Суцх, Суцх Wере Тхе Јоyс, сее публиц сцхоол, Етон
  • Тхе Арт оф Доналд МцГилл, сее Доналд МцГилл
  • Тхе Лион анд тхе Уницорн: Социалисм Анд Тхе Енглисх Гениус
  • Тхе Превентион оф Литературе
  • Тхе Спике
  • Тхе Спортинг Спирит
  • W Б Yеатс (ессаy), сее W. Б. Yеатс.
  • Wеллс, Хитлер Анд Тхе Wорлд Стате, сее Адолф Хитлер
  • Wхy I Wрите
  • Wритерс анд тхе Левиатхан
  • Yоу анд тхе Атомиц Бомб, сее Атомиц Бомб.

Вањске везе

[уреди | уреди извор]