Филип Деутсцх
| Филип Деутсцх пл. Мацељски | |
|---|---|
 | |
| Рођење | Фреивел Бењамин Деутсцх 16. 3. 1828. Загреб, Аустријско Царство |
| Смрт | 6. 5. 1919. (доб: 91) Загреб, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца |
| Етницитет | Жидов |
| Држављанство | Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца |
| Занимање | индустријалац |
| Титула | племић |
| Супруг/а | Амалија (Сцхwарз) Деутсцх |
| Дјеца | Вилим Деутсцх Алберт Деутсцх Бенко Деутсцх |
| Родитељи | Бењамин Деутсцх Јосефа (Wеттенсдорфер) Деутсцх |
Филип Деутсцх пл. Мацељски (рођен: Фреивел Бењамин Деутсцх) (Загреб, 16. 3. 1828 - Загреб, 6. 5. 1919), аустроугарски (хрватски) племић и индустријалац који је имао значајан утјецај на господарски узлет и развитак Туропоља за вријеме Троједне Краљевине Хрватске, Славоније и Далмације.
Биографија
[уреди | уреди извор]Филип Деутсцх пл. Мацељски је рођен 16. 3. 1828 године у познатој загребачкој жидовској обитељи Бењамина и Јосефе Деутсцх. Био је ожењен за Амалију (Сцхwарз) Деутсцх са којом је имао тројицу синова: Вилима, Алберта и Бенка. Синове је школовао у аустријском Мариабрунну покрај Беча. Деутсцхови синови су касније у животу постали познати индустријалци и филантропи. Од младих дана Деутсцх је био активан и успјешан подузетник. У загребачкој Влашкој улици је посједовао складиште и трговину дрва за грађу и огрјев. 1884 године његова твртка "Филип Деутсцх и синови Загреб" је произвела 12 потпорних ступова (ступишта) за стари Подсуседски мост. Већ поткрај травња 1884. године Деутсцхова твртка је поставила ступишта, за ондашње прилике у рекордном року. 1910 године Деутсцх је купио од туропољске Племените опћине педесетак јутара земље. Деутсцх је одмах почео дизати објекте за пилану, зграде са станом за управитеље, куће за раднике и стручњаке које је довео из Загреба и других крајева Хрватске. Куће за раднике су грађене у низу и назване су "Колонија". У рекордном року подигнути су сви објекти и већ у липњу, односно српњу 1911. године "Паропилана Филипа Деутсцха синова" је почела са производњом резане грађе, углавном храстовине из туропљских шума. Гладни и сиромашни сељаци из оближњих села одмах су потражили посао код Деутсцха. Многи су заувијек напустили своја огњишта и радије изабрали тежак, али сигурнији крух дрводјелског, пиланског или шумског радника. Капацитет пилане био је 40.000 м3, са пет гатера, једним венецијанером са властитом електричном централом за погон пилане и расвјету мјеста. Деутсцх није разбацивао новац, већ је у будућности развијао и ширио производне капацитете пилане према потреби. Заслужан је за финанцирање и градњу 10 километара жељезничке пруге од Бурдеља до Туропољског луга. На своме врхунцу Деутсцхова пилана је запошљавала 600 радника. Деутсцх је за тадашње вријеме своје раднике третирао више него поштено. Деутсцхови радници су имали осам сатни радни дан, топле оброке, пристојне плаће и смјештај унутар "Колоније" за сваког радника. Осим тога, Деутсцх је био велики човјекољуб који је често помагао сиромашне и потребите. У Загребу је два пута на годину даровао три вагона дрва за огрјев тијеком зиме. За свој допринос развитку Туропоља, Деутсцху је 1910 године краљ Фрањо Јосип I. додијелио племство са предикатом Мацељски, према мацељској шуми.[1][2][3][4][4][5][6][7]
Филип Деутсцх пл. Мацељски је умро у Загребу 6. 5. 1919 године, те је покопан у обитељској гробници на мирогојским аркадама.[8]
Повезано
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ Огњен Краус, 1998, стр. 148
- ↑ Иво Голдстеин, 2001, стр. 188, 189
- ↑ Иво Голдстеин, 2005, стр. 269, 270
- ↑ 4,0 4,1 Емилиј Ласзоwски, 2010
- ↑ Хрватски државни архив: ХР-ХДА-122, Племенита опћина Туропоље (фонд) 1830 - 1947
- ↑ Сњешка Кнежевић (17. 2. 2013). Жидови у Загребу: Прве обитељи и прваци. Т портал. Архивирано из оригинала на 28. просинца 2013.. Преузето 27. 2. 2014
- ↑ Мира Колар-Димитријевић, »Кратак осврт на повијест шума Хрватске и Славоније од 1850. године до Првога свјетског рата«, Економска и екохисторија (часопис за господарску повијест и повијест околиша), волумен 4, бр. 4, Загреб, листопад 2008., стр. 74., ИССН 1845-5867 (Хрчак)
- ↑ Градска гробља Загреб: Филип Деутсцх, Мирогој Ж-924-АРКП-1/1
Литература
[уреди | уреди извор]- Краус, Огњен (1998). Два стољећа повијести и културе Жидова у Загребу и Хрватској, Загреб: Жидовска опћина Загреб. ИСБН 953-96836-2-9
- Голдстеин, Иво (2001). Холокауст у Загребу, Загреб: Нови Либер. ИСБН 953-6045-19-2
- Голдстеин, Иво (2005). Жидови у Загребу 1918 - 1941., Загреб: Нови Либер. ИСБН 953-6045-23-0
- Ласзоwски, Емилиј (2010). Повјесни споменици плем. опћине Туропоља некоћ "Загребачко поље", БиблиоЛифе. ИСБН 978-114-922-463-2