ФК Сутјеска

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
ФК Сутјеска Никшић
Фудбалски клуб Сутјеска Никшић
Нема грба ? Поставите га сами.
Опћенито
Лига Т–Цом 1. ЦФЛ
Оснивање 1920.
Надимци 'плави, плаво-бијели'
Стадион Градски стадион “Крај Бистрице”, Никшић
(10,800 гледатеља)
Личности
Предсједник Марко Митровић
Тренер Ненад Брновић
Дресови
Тимске боје Тимске боје Тимске боје
Тимске боје
Тимске боје
 
Домаћи
Тимске боје Тимске боје Тимске боје
Тимске боје
Тимске боје
 
Гостујући

Историјат

[уреди | уреди извор]

“Сутјеска” је црногорски фудбалски клуб основан 1920. године у Никшићу, Црној Гори, тада још за вријеме уједињене велике Краљевине Југославије. Први назив клуба био је “Херцеговац”, међутим 1943. године већина фудбалера тадашњег састава погинула је у битци код ријеке Сутјеске бранећи покушаје непријатеља да униште партизанске одреде у Црној Гори и Херцеговини, па тада, у њихову част,марта мјесеца 1945.год, по идеји бившег фудбалера Стева Матовића клуб добија аутентични назив. Оснивачка скупштина одржана је у згради "Косовка дјевока", а истом је пресједавао народни херој Радоје Дакић-Брко. ФК Сутјеска у Првој Савезној лиги Југославије дебитује 1964. године и један је од свега два фудбалска клуба из Црне Горе који су се такмичили у најзначајнијем рангу надметања СФР Југославије и тако стекао велики углед и међународну репутацију, те зато и остао једна од највећих спортских институција у Црној Гори. Чувена је Сутјескина омладинска школа, не само у оквирима наше земље, већ је потврда за то стигла још давне 1980. када је суперталентована генерација, под вођством Милана Мике Зиројевића, постала шампион велике Југославије (предвођена касније великим именима црногорског и југословенског фудбала Брајаном Ненезићем, Мојашом Радоњићем, Пером Гиљеном и ост.). Омладинска селекција Сутјеске освојила је и Куп Југославије у својој категорији, а 1981. године и играла финале Купа. Овим успјесима постала је први и једини клуб у историји Црне Горе који је освојио неко такмичење у организацији фудбалског савеза СФРЈ. У својој богатој историји одиграла је велики број квалитетних утакмица са познатим балканским, али и европским клубовима Црвеном Звездом, Хајдуком, Динамом, Партизаном, Војводином, Вардаром, Жељезничарем, Борцем из Бања Луке, Сарајевом, Приштином... То су биле године највећих пословних успјеха великих никшићких привредних колектива, који нијесу жалили на спонзорисање Сутјеске. Њено име, увијек је било синоним за успјех, а поред чувеног "Никшићог пива", била је други бренд по којем су се град Никшић и држава Црна Горе препознавали. Сутјеска је била у фудбалском врху СР Југославије. Велики је број чувених тренера који су продефиловали на клупи Сутјеске попут Милована Ђорића, Милана Живадиновића, Вукашина Вишњевца, Кузељевића, Беквалца, Радоњића, па нешто касније Смиљанића, Томића и других. У сезонама које су долазиле, пионири и омладинци овог клуба су се попели на постоља државног првака и освајача националног купа државне заједнице Србија и Црна Гора. Велика Сутјескина сезона дешава се 2002/2003. године у првој лиги Србије и Црне Горе, чији је била учесник од оснивања, гдје је имала запажен наступ у европском такмичењу - Интертото Купу. Шеф стручног штаба био је Бранко Бане Смиљанић. Од обнове независности Црне Горе, Сутјеска се нашла у финалу црногорског купа (2006/2007), а сезону 2008/2009. завршава на трећем мјесту и учествује у елиминационој рунди за УЕФА Лигу Европе. Потврда колико је квалитетан и стручан рад у Сутјескиној фудбалској академији стигла је 2010. Кадетски тим до 17 година освојио је шампионски наслов Црне Горе, а омладински састав (19) један од најпрестижнијих међународних турнира у овом узрасту. Били су најбољи у Италији у конкуренцији реномираних фудбалских академија италијанског Леццеа и Бариа, те руских Зенита и Крyлиа Советова. Најбољи појединац који се квалитетом и знањем истакао Никшићки двометраш Али то је заправо само наставак традиције освајања међународних турнира, јер је у прошлости никшићки прволигаш на сличним турнирима играо са Миланом, Леедс Унитедом и многим другима. Управо су турнири на Кварнерској ривијери,од Сутјеске створили престижан фудбалски колектив. На једном од њих, Ђани Ривера који је 1969. добио златну лопту као најбољи фудбалер свијета, прогласио је омладински тим никшићке Сутјеске,за најбољи тим свијета и тражио да купи читав тим и да играчи предју у Милано. Уједно Сутјеска је једини црногорски клуб у историји који је освојио турнир "Кварнерска ривијера". Сутјеска је изњедрила тренутно највећу звијезду црногорског фудбала и једног од најквалитетнијих европских нападача, бившег голгетера Лећеа, Роме и Јувентуса, сада аса Алџазире из Уједињених Арапских Емирата - Мирка Вучинића. Сутјеска је створила бројне велике играче попут: Душка Радиновића, Зорана Воротовића, Бранка Саматовића, браћу Бајовић, Борислава Гајицу Ђуровића, Миљана Зековића, Дамира Чакара, Војина Лазаревића и многих других. Надалеко је позната никшићка голманска школа која је у последње три деценије дала чак пет репрезентативних голмана, почев од Зорана Лемајића, преко Зорана Бановића и Вукашина Полексића, па све до Ивана Јањушевића и Владана Гиљена. Никако не треба заборавити Радовића, Лукића и бројне друге. у Сутјесци су поникли или се фудбалски остварили бројни данашњи међународни и домаћи фудбалски тренери: Божидар Бандовић, Миодраг Кривокапић, Мојаш Радоњић, Драган Радојичић, Никола Ракојевић... Сутјеска је дала и бројне репрезентативце, док су освајачи златне медаље у Чилеу са репрезентацијом Југославије били Никшићани Славиша Ђурковић и Ранко Зиројевић. Такође, Брајан Ненезић је са аматерском репрезентацијом Југославије постао првак свијета. Важи за изузетно угледан и цијењен фудбалски клуб у бившој Југославији. Успјеси сениорског тима и фудбалске академије, најбољи су доказ о каквој се спортској институцији ради. Сутјеска је дала немјерљив допринос развоју не само црногорског, већ и југословенског клупског фудбала. У многим сезонама, као учесник Југословенске савезне фудбалске лиге,екипе Црвене Звезде, Партизана, сплитског Хајдука и загребачког Динама, гостовање у Никшићу, увијек су сврставали у категорији најтежих, јер су умјесто једног имали четири противника: надалеко чувени, типично никшићки инат, ватрено-непредвидиву никшићку публику, најквалитетнију траву у бившој Југославији и коначно надалеко познату никшићку фудбалску школу. I није био мали број пута када су ови клубови полагали оружје, поготово у Никшићу, јер ће и најстарији фудбалски зналци потврдити да је стадион "крај Бистрице" био и остао изузетно тешко освојив. Након формирања црногорске лиге, клуб запада у неугодну финанасијску ситуацију, која се понавља из сезоне у сезону. На мјесту тренера смјењују се Перо Гиљен, Брајан Ненезић, Драган Лацмановић, Драган Мијановић, Саша Петровић. Међутим и поред тога, стварају се квалитетни играчи, а млађе селекције постају државни прваци. У сезони 2012/2013 клуб на челу са тренером Драганом Радојичићем постаје шампион Црне Горе, оставивши вицешампиона на 5 бодова разлике, што је највећа разлика између првопласираног и другопласираног тима од када је Црна Гора независна држава. У квалификацијама за лигу шампиона заказује окршај са Шерифом из Тираспоља. У сезони 2013/2014 Сутјеска други пут узастопно осваја титулу јесењег шампиона Црне Горе, те тако руши још један црногорски рекорд и постаје једини клуб у држави који се два пута узастопно окитио јесењим ловорикама. На крају сезоне 2013/2014 Сутјеска такодје са тренером Радојичићем постаје други пут узастопно шампион Црне Горе, те опет руши још један црногорски рекорд, и постаје једини клуб који је одбранио титулу првака државе. Игром случаја, заказује нови дуел против молдавског сампиона. Пошто је Никшић град у којем се десило много чега првог у Црној Гори, тако је 2006. године новоформирана државна репрезентација Црне Горе у својим редовима имала и "дјецу Сутјеске", капитена Мирка Вучинића (најбољег стријелца црногорске фудбалске репрезентације у историји), првог капитена на првој утакмици, који је постигао први гол, против репрезентације Мађарске у Подгорици. Први голман црногорске репрезентације био је и члан Сутјеске Вукашин Полексић. Бројни су познати играчи који су прве фудбалске кораке направили на стадиону "крај Бистрице", попут Андрије Делибашића, Владана Гиљена, Стефана Николића, Миљана Радовића и многих других. Данас Сутјеска поред Вучинића и Полексића у репрезентацији Црне Горе има Владимира Јововића и голмана Ивана Јањушевића.

Градски стадион “Крај Бистрице”, налази се у Драговој Луци, градском предграђу, капацитета је 10,800 гледалаца, са двије трибине, истоцном и западном, као и створеним простором за доградњу јужне и сјеверне трибине. Цјелокупан комплекс је са сједиштима за гледаоце, травната подлога је искључиво природна, једна је од најквалитетнијих у региону (најквалитетнија у СФРЈ), а окружена је атлетском стазом. Стадион је оспособљен за одигравање утакмица и у ноћном термину захваљујући рефлекторском освјетљењу јачине 1400 лукса. Прстен око објекта чини савремени пространи паркинг простор за аутомобиле и аутобусе. У склопу спортског комплекса је и модеран тренинг терен са синтетичком подлогом и мини простором за гледалиште. Један је од три стадиона у Црној Гори који посједује лиценцу за одигравање међународних утакмица под окриљем УЕФЕ.

“Војводе” су популаран назив за Сутјескине најватреније навијаче. Основане су као невладина организација 1988. године у Никшићу и данас чине једну од најбројнијих навијачких групација у Црној Гори. Њихово мјесто је на источној трибини, а традиционално прате све мечеве свих спортских колектива које у називу садрже име “Сутјеска”, како на домаћем, тако и на гостујућем терену. Највећи ривал Сутјеске је ФК Будућност Подгорица, те су им на трибинама и “Варвари” највећа конкуренција.Уласком комшијског фудбалског клуба Челик у прву црногорску лигу, утакмице Сутјеске и Челика постају највећи дербији у држави, како по посјети, тако и по спектаклу на трибинама. На три утакмице у сезони 2012/13 оборени су сви рекорди када је у питању посјета публике. Присуствовало је 20000 гледалаца, сто се могло упоредити са двије бараж утакмице ова два клуба из сезоне 2007/08. Ипак, дуел два највећа клуба у Црној Гори, Будућности и Сутјеске, остаје најпознатији,независно од тога на којој су позицији на табели тимови. Једна од занимљивости је и та, да се Сутјескина застава завијорила на многим свјетским планинским врховима, међу којима и на крову свијета Монт Евересту, захваљујући члановима никшићког ПСД Јаворак.

Званична химна фк Сутејске настала је 2003. године, а написао је познати кантаутор Зоран Џикнић. Стара химна фк Сутјеске потписана је ауторством чувеног Бранка Милићевића Коцкице, и потиче из дана Сутјескине старе славе. Незванична химна навијача фк Сутјеске је ауторско дјело младог кантаутора Вање Радовановића.

Говорили су о Сутјесци

[уреди | уреди извор]

"Сутјеска је клуб који је прославио црногорски фудбал, било кроз играче, било кроз резултате, и нијесам баш сигуран да Никшић и Црна Гора имају баш много таквих институција као што је Сутјеска." - Бранислав Брано Милачић, црногорски фудбалски тренер

"Доласком у Сутјеску, у руке сам добио велики клуб, а позиви из Сутјеске и Будућности, два наша највећа клуба, су позиви који се не одбијају." - Саша Петровић - црногорски фудбалски тренер

"Сутјеска је клуб вриједних и радних људи, великих имена и сваком тренеру је част доћи у један овакав клуб". - Бранко Бане Смиљанић, интернационални фудбалски тренер

"Сутјеска више никада не смије да буде четврта, јер ја не видим разлику између четвртог и деветог мјеста". - Митар Матијашевић, бивши предсједник клуба

"Сутјеска је клуб са великом и сјајном традицијом, и очигледно је да сваки тренер у својој каријери жели да води један овакав клуб". - Драган Лацмановић, интернационални фудбалски тренер

"Свака част нашем стогодишњаку, фудбалском клубу Ловћен, али ипак тај клуб није остварио домете Сутјеске и Будућности, који су прославили црногорски и југословенски фудбал." - Миодраг Гроф Божовић, интернационални фудбалски тренер

"Клуб који је дао оволико фудбалских имена, не може бити мали клуб. Сутјеска је клуб са реномеом и историјом." - Славенко Кузељевић, интернационални фудбалски тренер

"Ако један клуб учини једну државу поносном, онда је то велики клуб." - Мојаш Радоњић, црногорски фудбалски тренер

"Сутјеска је клуб свих Никшићана, а краси је фер плеј и непосредна поштена борба, и зато је као таква увијек овацијама поздрављана на стадионима од Триглава до Ђевђелије" - Шемсудин Дино Тузовић, публициста и хроничар

"Никшићанима је фудбал у крви, а Сутјеска је с разлогом увијек имала по једну генерацију која је доминирала југословенским теренима" - Давор Гардун, фудбалски интернационалац

"Ја сам Сутјескино дијете, и сваки њен успјех је и мој, јер мало је клубова са тако сјајном прошлошћу, турбулентном садашњицом и свијетлом будућношћу." - Мирко Вучинић, фудбалски интернационалац, капитен репрезентације Црне Горе

"Клуб нисам само ја. Сутјеска је институција, ја сам ту само да радим оно што најбоље знам." - Драган Гага Радојичић, интернационални фудбалски тренер

"Сјећам се када ме је отац први пут повео на стадион, на утакмицу Сутјеске и Хајдука. То је био мој највећи доживљај и нераскидива веза са Сутјеском и Никшићем ма гдје био и шта год радио." - Андрија Милошевић, глумац

Познати бивши играчи

[уреди | уреди извор]
  • Мирко Вучинић
  • Дамир Чакар
  • Војин Лазаревић
  • Андрија Делибашић
  • Зоран Воротовић
  • Томислав Ћираковић
  • Брајан Ненезић
  • Милорад Бајовић
  • Миодраг Бајовић
  • Вукашин Полексић
  • Дражен Међедовић
  • Никола Никезић
  • Зоран Бановић
  • Срђан Радоњић
  • Душан Пураћ
  • Мојаш Радоњић
  • Бранко Баја Стаматовић
  • Божидар Бандовић
  • Ранко Зиројевић
  • Славиша Ђурковић
  • Жељко Дамјановић
  • Борислав Гајица Ђуровић
  • Горан Бошковић
  • Милош Бурсаћ
  • Бојан Кркић Сениор

Познати бивши тренери

[уреди | уреди извор]
  • Драгутин Спасојевић
  • Милан Живадиновић
  • Вукашин Вишњевац
  • Аца Петровић
  • Милован Ђорић
  • Бимо Харовић
  • Милан Зиројевић
  • Мојаш Радоњић
  • Драго Ковачевић
  • Драгољуб Беквалац
  • Жарко Оларевић
  • Славенко Кузељевић
  • Бранко Смиљанић
  • Перо Гиљен
  • Брајан Ненезић
  • Никола Ракојевић
  • Драган Лацмановић
  • Саша Петровић
  • Драган Радојичић
  • Миле Томић

Екстерни линкови

[уреди | уреди извор]