ФИФА Свјетско првенство 2022.
ФИФА Свјетско првенство 2022. | |
---|---|
2022 كأس العالم لكرة القدم Каʾс ал-ʿāлам ли-курат ал-qадам 2022 | |
![]()
| |
Подаци о турниру | |
Домаћин(и) | ![]() |
Вријеме одржавања | 20. студеног – 18. просинца 2022. |
Број репрезентација | 32 |
Стадиони | 8 (у 5 градова) |
Пласман | |
Прваци ![]() |
![]() |
Другопласирани ![]() |
![]() |
Трећепласирани ![]() |
![]() |
Четвртопласирани | ![]() |
Статистика | |
Број утакмица | 64 |
Број голова | 172 (2.69 по утакмици) |
Укупно гледатеља | 3.404.252 (53.191 по утакмици) |
Најбољи стријелац | ![]() (8 голова) |
Најбољи играч | ![]() |
Инфокутија ажурирана: 18. просинца 2022.. |
ФИФА Свјетско првенство 2022. било је 22. издање ФИФА Свјетског првенства које се од 20. студеног до 18. просинца 2022. године одржало у Катару. Било је то прво ФИФА Свјетско првенство које се одржало у арапској земљи те друго које се одржало у Азији, након Свјетског првенства 2002. године, које се било одржало у Јапану и Јужној Кореји. Уз то, ово је посљедњи турнир на којему су судјеловале само 32 репрезентације, с обзиром да је за ФИФА Свјетско првенство 2026. планирано проширење на укупно 48 репрезентација.
ФИФА Свјетско првенство је турнир који се традиционално одржава љети, у вријеме када се у свијету - у правилу - не играју клупске утакмице тако да репрезентативни ногомет не ремети годишњи клупски распоред. Међутим, изнимне љетне врућине у Катару показале су се као потенцијално превелик здравствени ризик, тако да је турнир помакнут с љетног на - по први пута у хисторији - зимски термин у студеном и просинцу, усред клупске сезоне. Такођер, турнир је због тих промјена трајао мање од 30 дана, што је такођер новина у односу на ранија издања.
Од 32 репрезентације, једино је домаћин Катар изборио директни наступ без квалификација; Катар је уједно и једини дебитант на турниру, с обзиром на то да су све остале репрезентације имале барем један ранији наступ. Поразом од Еквадора 0:2, Катар је постао први домаћин у хисторији турнира који је изгубио утакмицу отварања, али исто тако и први домаћин који није освојио ниједан бод на турниру те домаћин с најмање постигнутих голова (само један) на турниру. Актуални бранитељ наслова свјетског првака била је Француска, која је други пута за редом играла финале, али је поражена од Аргентине након једанаестераца; Аргентини је то био трећи наслов првака свијета. Мароко је на турниру постао прва афричка репрезентација која је изборила полуфинале турнира, али је у утакмици за треће мјесто поражена од Хрватске, којој је то била друга бронца у хисторији те друга узастопна медаља на првенству, након сребра из 2018. године; Мароко је свеједно постао најбоље пласирана афричка репрезентација у хисторији Свјетских првенстава.
Најбољи стријелац турнира био је француски репрезентативац Кyлиан Мбаппé, који је постигао осам голова. Најбољим играчем проглашен је Лионел Месси.
Избор домаћина
[уреди | уреди извор]![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/6a/Rusia_entreg%C3%B3_el_relevo_de_la_antorcha_de_la_Copa_del_Mundo_a_Qatar.jpg/220px-Rusia_entreg%C3%B3_el_relevo_de_la_antorcha_de_la_Copa_del_Mundo_a_Qatar.jpg)
Процес за избор домаћина првенстава 2018. и 2022. године започео је у сијечњу 2009. године, а савези су имали рок до 2. вељаче да пошаљу своје понуде.[1] Иницијално је једанаест земаља послало своје кандидатуре, али Мексико се касније повукао,[2] док је кандидатура Индонезије одбијена у вељачи 2010. године јер индонезијска влада није ФИФА-и доставила писмо подршке кандидатури.[3] Током самог процеса, три преостале нееуропске земље (Аустралија, Јапан и Сједињене Државе) постепено су одустајале, што је значило да савези чланови УЕФА-е губе право организације првенства 2022. године. То је, према ФИФА-иним правилима, значило да ниједна еуропска земља није могла бити домаћин првенства 2022. године, што је отворило пут другим континентима.
На крају је за домаћинство Свјетског првенства 2022. године разматрано пет земаља: Аустралија, Јапан, Јужна Кореја, Катар и Сједињене Државе. ФИФА-ин извршни одбор састао се 2. просинца 2010. године у Зüрицху како би одабрао домаћина.[4] Прије самог гласовања, двојица чланова Извршног одбора суспендирани су због сумњи у корупцију повезану уз гласовање за домаћина 2022. године.[5] На концу је, након четири круга гласовања, за домаћина изабран Катар, што је описано као "високи оперативни ризик".[6] Резултати су били сљедећи:[7]
Држава | Круг | |||
---|---|---|---|---|
1. круг (гласови) |
2. круг (гласови) |
3. круг (гласови) |
4. круг (гласови) | |
![]() |
11 | 10 | 11 | 14 |
![]() |
3 | 5 | 6 | 8 |
![]() |
4 | 5 | 5 | – |
![]() |
3 | 2 | – | |
![]() |
1 | – |
Избор Катара изазвао је бројне контроверзе те је у неким медијима назван скандалом,[8][9] Уочи избора, појавиле су се бројне недоумице у вези с прикладношћу Катара као земље домаћина и праведности поступка надметања држава.[10] односно дијелом серије других корупцијских скандала који су погодили ФИФА-у за вријеме мандата Сеппа Блаттера.[11] ФИФА је оптужена за корупцију као и то да је избор Катара за домаћина остварен темељем подмићивања у поступку надметања,[12] док је актуални предсједник ФИФА-е Гианни Инфантино бранио избор.[13] Овај је избор тако постао један од најконтроверзнијих у хисторији турнира, контроверзнији чак и од избора Русије за домаћина ФИФА Свјетског првенства 2018. године, који је такођер био мета бројних критика и оптужби.
Квалификације
[уреди | уреди извор]Као и за ФИФА Свјетско првенство 2018. године, све чланице ФИФА-е, изузев домаћина Катара, судјеловале су у квалификацијама за Свјетско првенство 2022. године. То значи да је укупно 211 репрезентација имало право наступа у квалификацијама, у којима је - иако без могућности испадања - судјеловао и домаћин Катар, јер га је АФЦ обвезала да судјелује у квалификацијама због чињенице да су оне истовремено служиле и као квалификације за АФЦ Азијски куп 2023. године.[14] Како је Катар, као прво пласирани у групи, изборио финални круг квалификација, Либанон је као пета најбоља другопласирана екипа прошао у сљедећи круг квалификација.[15] Бранитељ наслова, Француска, такођер је судјеловала у квалификацијама.[16] Света Луција је иницијално приступила квалификацијама, али се повукла прије прве утакмице. Сјеверна Кореја одустала је од квалификација због сигурносних разлога повезаних с пандемијом коронавируса. Америчка Самоа и Самоа повукле су се прије ждријеба континенталних квалификација, док се Тонга повукла након ерупције подводног вулкана Хунга Тонга–Хунга Ха'апаи. Нешто касније, Вануату и Цоокови Отоци повукли су се због ограничења повезаних уз пандемију.
Квалифициране момчади
[уреди | уреди извор]Од укупно 32 репрезентације које судјелују на завршном турниру, њих 24 судјеловало је и на претходном првенству.[17] Домаћин Катар једини је дебитант на овом турниру, чиме су постали први домаћин-дебитант још од Италије 1934. године. Резултат тога био је да је Свјетско првенство 2022. године било прво у којем међу момчадима које су избориле наступ кроз квалификације није било дебитаната. Низоземска, Еквадор, Гана, Камерун и Сједињене Државе вратиле су се на завршни турнир након избивања 2018. године. Канада се вратила на турнир након 36 година, с тим да им је претходни наступ из 1986. године био једини до ове године.[18] Wалес се вратио након чак 64 године, што је рекордна пауза за једну еуропску репрезентацију, а једини пријашњи наступ имали су 1958. године.[19]
Четвероструки свјетски и актуални еуропски првак Италија није се успјела квалифицирати на своје друго узастопно Свјетско првенство, што им је први пута откако судјелују, а све након пораза у полуфиналу плаy-оффа. Талијани су уједно и једини биши прваци који се нису квалифицирали те најбоље рангирана момчад на ФИФА-иној љествици која није остварила пласман.[20] Уједно су и четврта репрезентација која није изборила наступ на завршници првенства након што је освојила претходно одржани УЕФА Еуро, након Чехословачке (1978.), Данске (1994.) и Грчке (2006.).[21] Домаћин претходног турнира, Русија, дисквалифицирана је због инвазије на Украјину с почетка 2022. године.[22] Чиле, освајач Цопе Амéрице 2015. и 2016. године такођер није успио изборити завршни турнир други пута за редом. Нигерија је испала у континенталном плаy-оффу од Гане, тако да се није вратила након 2018. године. Остале земље које су наступиле на претходном турниру, али не и овом су Перу, Египат, Исланд, Панама, Шведска и Колумбија. Најниже рангирана репрезентација на турниру била је Гана.
Квалифициране момчади су сљедеће:
Напомена: Бројеви у заградама представљају ФИФА-ин ранкинг прије почетка турнира.[23]
АФЦ (6)
ЦАФ (5) |
ЦОНЦАЦАФ (4)
ЦОНМЕБОЛ (4) ОФЦ (0)
|
УЕФА (13) |
![]() Квалифицирани на Свјетско првенство Нису се успјели квалифицирати Дисквалифицирани или се повукли из квалификација Нису чланице ФИФА-е |
Градови домаћини
[уреди | уреди извор]Првих пет предложених стадиона представљено је почетком ожујка 2010. године. Катар је желио да стадиони одржавају различите хисторијске и културолошке аспекте саме земље, али и да удовољавају критеријима трајности, удобности, приступачности и одрживости.[24] Намјера је била да се стадиони опреме посебним расхладним суставом који би унутар стадиона одржавао температуру око 20°Ц, међутим није познатко како би то функционирало на отвореним стадионима. Иницијално је такођер речено како ће стадиони бити зеро wасте те како ће горње етаже стадиона након првенства бити размонтиране и дониране земљама са слабо развијеном спортском инфраструктуром.[25][26] Свих пет стадиона пројектирао је њемачки архитект Алберт Спеер са сурадницима.[27] Стадион ал-Бајт на крају је био једини затворени стадион.[28]
ФИФА-ин извјештај од 9. просинца 2010. године цитирао је тадашњег предсједника Сеппа Блаттера, који је рекао да би неке друге земље могле организирати неке утакмице Свјетског првенства, међутим те земље нису конкретно именоване.[29] Блаттер је додао како било какву одлуку тог типа прво мора донијети Катар, а онда одобрити и ФИФА-ин Извршни одбор.[30] Јордански принц Али бин Хусеин изјавио је за Аустралиан Ассоциатед Пресс како би одигравање утакмица у Бахреину, Уједињеним Арапским Емиратима и, можда, Саудијској Арабији помогло у интеграцији регионалних народа за вријеме турнира.[31] Ову могућност потврдио је, у сијечњу 2019. године, и Блаттеров насљедник, Гианни Инфантино, који је навео смањење политичких тензија као разлог разматрања ове одлуке.[32]
Године 2013. појавиле су се вијести како је Катар послао молбу ФИФА-и да смањи укупни број предложених стадиона (12) због повећаних трошкова;[33] убрзо је потврђено да Катар планира редуцирати број стадиона с изворних 12 на највише осам или девет.[34] У травњу 2017. године, организатори су потврдили како ће се првенство играти на осам стадиона у околици Дохе, иако ФИФА још увијек није била службено потврдила коначни број стадиона.[35][36] За вријеме припрема, изградња стадиона у Катару била је тема бројних контроверзи, од уобичајених које су се тицале немогућности довршења стадиона у заданим роковима, до озбиљних оптужби за нељудске увјете у којима су радили радници на стадионима.
У коначници, ФИФА је потврдила како ће се првенство одиграти на сљедећих осам стадиона:
Лусаил | Ал-Кор | Доха | |
---|---|---|---|
Стадион у Лусаилу | Стадион ал-Бајт | Стадион 974 | Стадион ал-Тумама |
Капацитет: 88,966[37][38] | Капацитет: 68,895[39][40] | Капацитет: 44,089[41][42] | Капацитет: 44,400[43][44] |
![]() |
![]() |
||
Домаћини на мапи Катара | Стадиони у и у околици Дохе | ||
Ал-Рајан | Ал-Вакра | ||
Међународни стадион Калифа | Стадион Едуцатион Цитy | Стадион Ахмад бин Али | Стадион ал-Џануб |
Капацитет: 45,857[45][46] | Капацитет: 44,667[47][48] | Капацитет: 45,032[49][50] | Капацитет: 44,325[51][52] |
![]() |
![]() |
![]() |
Финални ждријеб
[уреди | уреди извор]Финални ждријеб група Свјетског првенства одржан је 1. травња 2022. године[53] у 19:00 по локалном времену у Изложбеном и конвенцијском центру у Дохи.[54] У вријеме одржавања ждријеба, побједници интерконтиненталних разигравања, као и еуропског плаy-оффа А нису били познати.[55]
Прије самог ждријеба, 32 квалифициране репрезентације распоређене су у четири јакосне скупине темељем ФИФА-иног ранга закључно с 31. ожујка 2022. године.[56] Изнимка од тога била је прва јакосна скупина, гдје се налазио домаћин Катар (који би по ранку био у четвртој јакосној скупини, али је завршио у првој као домаћин и аутоматски је распоређен на мјесто А1) заједно са седам најбоље рангираних репрезентација. Друга и трећа јакосна скупина садржавале су по осам репрезентација, распоређених темељем њиховог ранга, док је четврта јакосна скупина садржавала пет најлошије рангираних репрезентација те три репрезентације које су пласман избориле кроз плаy-офф. Ждријеб је био организиран тако да момчади с истог континента нису могле играти у истој групи, осим еуропских репрезентација, којих је у скупини могло бити најмање једна, а највише двије. Репрезентације су ждријебане редом по јакосним скупинама, од прве према четвртој. Репрезентације из прве јакосне скупине аутоматски су ишле на прво мјесто у групи, док су остала мјеста посебно ждријебана у сврху одређивања распореда играња.[57] Јакосне скупине изгледале су овако:[58]
Репрезентација | Група | Ранг |
---|---|---|
![]() |
51 | |
![]() |
1 | |
![]() |
2 | |
![]() |
3 | |
![]() |
4 | |
![]() |
5 | |
![]() |
7 | |
![]() |
8 |
Репрезентација | Група | Ранг |
---|---|---|
![]() |
9 | |
![]() |
10 | |
![]() |
11 | |
![]() |
12 | |
![]() |
13 | |
![]() |
14 | |
![]() |
15 | |
![]() |
16 |
Репрезентација | Група | Ранг |
---|---|---|
![]() |
20 | |
![]() |
21 | |
![]() |
23 | |
![]() |
24 | |
![]() |
25 | |
![]() |
26 | |
![]() |
29 | |
![]() |
35 |
Репрезентација | Група | Ранг |
---|---|---|
![]() |
37 | |
![]() |
38 | |
![]() |
46 | |
![]() |
49 | |
![]() |
60 | |
Плаy-офф УЕФА А[α 3] | Н/D | |
ЦОНЦАЦАФ/ОФЦ плаy-офф[α 4] | ||
АФЦ/ЦОНМЕБОЛ плаy-офф[α 5] |
- ↑ Катар је као домаћин распоређен у прву јакосну скупину те му је аутоматски додијељена позиција А1. По рангу, Катар би иначе био у четвртој јакосној скупини.
- ↑ Идентитет трију плаy-офф побједника није био познат у вријеме формирања јакосних скупина.
- ↑ У тренутку ждријеба, побједник А пута УЕФА-иних квалификација за Свјетско првенство није био познат. У коначници је то био
Wалес (18), који би иначе ишао у трећу јакосну скупину, али је због плаy-оффа сврстан у четврту.
- ↑ У тренутку ждријеба, побједник интерконтиненталног плаy-оффа између представника ЦОНЦАЦАФ-а (Костарика) и ОФЦ-а (Нови Зеланд) није био познат. У коначници је то била
Костарика (31), која би свакако била сврстана у четврту јакосну скупину.
- ↑ У тренутку ждријеба, побједник интерконтиненталног плаy-оффа између представника АФЦ-а (Аустралија) и ЦОНМЕБОЛ-а (Перу) није био познат. У коначници је то била
Аустралија (42), која би свакако била сврстана у четврту јакосну скупину.
Суци
[уреди | уреди извор]ФИФА је 19. свибња 2022. године објавила коначни попис 36 главних, 69 помоћних и 24 ВАР суца који ће судити на првенству. Међут 36 главних судаца, по двојица су били из Аргентине, Бразила, Енглеске и Француске.[59][60] Први пута у хисторији, суткиње су изабране да суде на великом натјецању за мушкарце; то су Стéпхание Фраппарт из Француске, Салима Мукансанга из Руанде и Yосхими Yамасхита из Јапана.[61] Њима ће се, такођер први пута у хисторији, придружити и три помоћне суткиње.[62] Гамбијски судац Бакарy Гассама те аргентински помоћни судац Јуан Пабло Белатти, који је био помоћни судац у финалу претходног издања, суде на свом трећем првенству.[63][64][65] Међу повратницима су и Цéсар Артуро Рамос из Мексика, Јаннy Сиказwе из Замбије те ирански помоћни судац Мохамад-Реза Мансури.[66][67][68]
Коначни попис свих судаца изгледао је овако:
Натјецање по групама
[уреди | уреди извор]- Момчад испала из даљњег натјецања.
- Момчад пролази у осмину финала.
Напомена: Сва времена наведена су према арапском стандардном (АСТ) времену (УТЦ+3).
Сљедећи критерији примјењиват ће се приликом рангирања репрезентација у групној фази:[69]
- Број бодова у свим утакмицама у групи;
- Гол разлика у свим утакмицама у групи;
- Број постигнутих голова у свим утакмицама у групи;
- Већи број бодова освојен у међусобним сусретима;
- Боља гол разлика остварена у међусобним сусретима;
- Више постигнутих голова у међусобним сусретима;
- Фаир плаy бодови у свим утакмицама у групи (само једно одузимање бодова може се примијенити на једног играча по утакмици):
- Жути картон: -1 бод
- Индиректни црвени картон (два жута картона): -3 бода
- Директни црвени картон: -4 бода
- Жути и директни црвени картон: -5 бодова
- Извлачење репрезентација.
Група А
[уреди | уреди извор]Репрезентација | Бод. | Ут. | Поб. | Н. | Пор. | Пос. | При. | РП | |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1. | ![]() |
7 | 3 | 2 | 1 | 0 | 5 | 1 | +4 |
2. | ![]() |
6 | 3 | 2 | 0 | 1 | 5 | 4 | +1 |
3. | ![]() |
4 | 3 | 1 | 1 | 1 | 4 | 3 | +1 |
4. | ![]() |
0 | 3 | 0 | 0 | 3 | 1 | 7 | -6 |
Сенегал ![]() |
0:2 | ![]() |
---|---|---|
Извјештај | Гакпо ![]() Клаассен ![]() |
Низоземска ![]() |
1:1 | ![]() |
---|---|---|
Гакпо ![]() |
Извјештај | Валенциа ![]() |
Низоземска ![]() |
2:0 | ![]() |
---|---|---|
Гакпо ![]() Ф. де Јонг ![]() |
Извјештај |
Група Б
[уреди | уреди извор]Репрезентација | Бод. | Ут. | Поб. | Н. | Пор. | Пос. | При. | РП | |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1. | ![]() |
7 | 3 | 2 | 1 | 0 | 9 | 2 | +7 |
2. | ![]() |
5 | 3 | 1 | 2 | 0 | 2 | 1 | +1 |
3. | ![]() |
3 | 3 | 1 | 0 | 2 | 4 | 7 | -3 |
4. | ![]() |
1 | 3 | 0 | 1 | 2 | 1 | 6 | -5 |
Енглеска ![]() |
6:2 | ![]() |
---|---|---|
Беллингхам ![]() Сака ![]() ![]() Стерлинг ![]() Расхфорд ![]() Греалисх ![]() |
Извјештај | Тареми ![]() ![]() |
Сједињене Америчке Државе ![]() |
1:1 | ![]() |
---|---|---|
Wеах ![]() |
Извјештај | Бале ![]() |
Група C
[уреди | уреди извор]Репрезентација | Бод. | Ут. | Поб. | Н. | Пор. | Пос. | При. | РП | |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1. | ![]() |
6 | 3 | 2 | 0 | 1 | 5 | 2 | +3 |
2. | ![]() |
4 | 3 | 1 | 1 | 1 | 2 | 2 | 0 |
3. | ![]() |
4 | 3 | 1 | 1 | 1 | 2 | 3 | -1 |
4. | ![]() |
3 | 3 | 1 | 0 | 2 | 3 | 5 | -2 |
Аргентина ![]() |
1:2 | ![]() |
---|---|---|
Месси ![]() |
Извјештај | ал-Шехри ![]() С. ал-Давсари ![]() |
Пољска ![]() |
2:0 | ![]() |
---|---|---|
Зиелиńски ![]() Леwандоwски ![]() |
Извјештај |
Пољска ![]() |
0:2 | ![]() |
---|---|---|
Извјештај | Мац Аллистер ![]() Áлварез ![]() |
Саудијска Арабија ![]() |
1:2 | ![]() |
---|---|---|
С. ал-Давсари ![]() |
Извјештај | Мартíн ![]() Цхáвез ![]() |
Група D
[уреди | уреди извор]Репрезентација | Бод. | Ут. | Поб. | Н. | Пор. | Пос. | При. | РП | |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1. | ![]() |
6 | 3 | 2 | 0 | 1 | 6 | 3 | +3 |
2. | ![]() |
6 | 3 | 2 | 0 | 1 | 3 | 4 | -1 |
3. | ![]() |
4 | 3 | 1 | 1 | 1 | 1 | 1 | 0 |
4. | ![]() |
1 | 3 | 0 | 1 | 2 | 1 | 3 | -2 |
Тунис ![]() |
0:1 | ![]() |
---|---|---|
Извјештај | Дуке ![]() |
Француска ![]() |
2:1 | ![]() |
---|---|---|
Мбаппé ![]() ![]() |
Извјештај | Цхристенсен ![]() |
Аустралија ![]() |
1:0 | ![]() |
---|---|---|
Лецкие ![]() |
Извјештај |
Група Е
[уреди | уреди извор]Репрезентација | Бод. | Ут. | Поб. | Н. | Пор. | Пос. | При. | РП | |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1. | ![]() |
6 | 3 | 2 | 0 | 1 | 4 | 3 | +1 |
2. | ![]() |
4 | 3 | 1 | 1 | 1 | 9 | 3 | +6 |
3. | ![]() |
4 | 3 | 1 | 1 | 1 | 6 | 5 | +1 |
4. | ![]() |
3 | 3 | 1 | 0 | 2 | 3 | 11 | -8 |
Шпањолска ![]() |
7:0 | ![]() |
---|---|---|
Олмо ![]() Асенсио ![]() Ф. Торрес ![]() ![]() Гави ![]() Солер ![]() Мората ![]() |
Извјештај |
Група Ф
[уреди | уреди извор]Репрезентација | Бод. | Ут. | Поб. | Н. | Пор. | Пос. | При. | РП | |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1. | ![]() |
7 | 3 | 2 | 1 | 0 | 4 | 1 | +3 |
2. | ![]() |
5 | 3 | 1 | 2 | 0 | 4 | 1 | +3 |
3. | ![]() |
4 | 3 | 1 | 1 | 1 | 1 | 2 | -1 |
4. | ![]() |
0 | 3 | 0 | 0 | 3 | 2 | 7 | -5 |
Група Г
[уреди | уреди извор]Репрезентација | Бод. | Ут. | Поб. | Н. | Пор. | Пос. | При. | РП | |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1. | ![]() |
6 | 3 | 2 | 0 | 1 | 3 | 1 | +2 |
2. | ![]() |
6 | 3 | 2 | 0 | 1 | 4 | 3 | +1 |
3. | ![]() |
4 | 3 | 1 | 1 | 1 | 4 | 4 | 0 |
4. | ![]() |
1 | 3 | 0 | 1 | 2 | 5 | 8 | -3 |
Бразил ![]() |
2:0 | ![]() |
---|---|---|
Рицхарлисон ![]() ![]() |
Извјештај |
Камерун ![]() |
3:3 | ![]() |
---|---|---|
Цастеллетто ![]() Абоубакар ![]() Цхоупо-Мотинг ![]() |
Извјештај | Павловић ![]() С. Милинковић-Савић ![]() А. Митровић ![]() |
Група Х
[уреди | уреди извор]Репрезентација | Бод. | Ут. | Поб. | Н. | Пор. | Пос. | При. | РП | |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1. | ![]() |
6 | 3 | 2 | 0 | 1 | 6 | 4 | +2 |
2. | ![]() |
4 | 3 | 1 | 1 | 1 | 4 | 4 | 0 |
3. | ![]() |
4 | 3 | 1 | 1 | 1 | 2 | 2 | 0 |
4. | ![]() |
3 | 3 | 1 | 0 | 2 | 5 | 7 | -2 |
Јужна Кореја ![]() |
2:3 | ![]() |
---|---|---|
Јо Гyу-сеонг ![]() ![]() |
Извјетшај | Салису ![]() Кудус ![]() ![]() |
Гана ![]() |
0:2 | ![]() |
---|---|---|
Извјетшај | де Аррасцаета ![]() ![]() |
Јужна Кореја ![]() |
2:1 | ![]() |
---|---|---|
Гим Yеонг-гwон ![]() Хwанг Хуи-цхан ![]() |
Извјетшај | Хорта ![]() |
Фаза на избацивање
[уреди | уреди извор]Осмина финала | Четвртфинале | Полуфинале | Финале | |||||||||||
3. просинца – Ал-Рајан (Калифа) | ||||||||||||||
![]() | 3 | |||||||||||||
9. просинца – Лусаил | ||||||||||||||
![]() | 1 | |||||||||||||
![]() | 2 (3) | |||||||||||||
3. просинца – Ал-Рајан (бин Али) | ||||||||||||||
![]() | 2 (4) | |||||||||||||
![]() | 2 | |||||||||||||
13. просинца – Лусаил | ||||||||||||||
![]() | 1 | |||||||||||||
![]() | 3 | |||||||||||||
5. просинца – Ал-Вакра | ||||||||||||||
![]() | 0 | |||||||||||||
![]() | 1 (1) | |||||||||||||
9. просинца – Ал-Рајан (Едуцатион) | ||||||||||||||
![]() | 1 (3) | |||||||||||||
![]() | 1 (4) | |||||||||||||
5. просинца – Доха (974) | ||||||||||||||
![]() | 1 (2) | |||||||||||||
![]() | 4 | |||||||||||||
18. просинца – Лусаил | ||||||||||||||
![]() | 1 | |||||||||||||
![]() | 3 (4) | |||||||||||||
4. просинца – Ал-Кор | ||||||||||||||
![]() | 3 (2) | |||||||||||||
![]() | 3 | |||||||||||||
10. просинца – Ал-Кор | ||||||||||||||
![]() | 0 | |||||||||||||
![]() | 1 | |||||||||||||
4. просинца – Доха (ал-Тумама) | ||||||||||||||
![]() | 2 | |||||||||||||
![]() | 3 | |||||||||||||
14. просинца – Ал-Кор | ||||||||||||||
![]() | 1 | |||||||||||||
![]() | 2 | |||||||||||||
6. просинца – Ал-Рајан (Едуцатион) | ||||||||||||||
![]() | 0 | Треће мјесто | ||||||||||||
![]() | 0 (3) | |||||||||||||
10. просинца – Доха (ал-Тумама) | 17. просинца – Ал-Рајан (Калифа) | |||||||||||||
![]() | 0 (0) | |||||||||||||
![]() | 1 | ![]() | 2 | |||||||||||
6. просинца – Лусаил | ||||||||||||||
![]() | 0 | ![]() | 1 | |||||||||||
![]() | 6 | |||||||||||||
![]() | 1 | |||||||||||||
Осмина финала
[уреди | уреди извор]Низоземска ![]() |
3:1 | ![]() |
---|---|---|
Депаy ![]() Блинд ![]() Думфриес ![]() |
Извјештај | Wригхт ![]() |
Јапан ![]() |
1:1 (пр.) | ![]() |
---|---|---|
Маеда ![]() |
Извјештај | Перишић ![]() |
Једанаестерци | ||
Минамино ![]() Митома ![]() Асано ![]() Yосхида ![]() |
1:3 | ![]() ![]() ![]() ![]() |
Бразил ![]() |
4:1 | ![]() |
---|---|---|
Винíциус ![]() Неyмар ![]() Рицхарлисон ![]() Паqуетá ![]() |
Извјештај | Баек Сеунг-хо ![]() |
Мароко ![]() |
0:0 (пр.) | ![]() |
---|---|---|
Извјештај | ||
Једанаестерци | ||
Сабири ![]() Зиyецх ![]() Беноун ![]() Хакими ![]() |
3:0 | ![]() ![]() ![]() |
Четвртфинале
[уреди | уреди извор]Хрватска ![]() |
1:1 (пр.) | ![]() |
---|---|---|
Петковић ![]() |
Извјештај | Неyмар ![]() |
Једанаестерци | ||
Влашић ![]() Мајер ![]() Модрић ![]() Оршић ![]() |
4:2 | ![]() ![]() ![]() ![]() |
Низоземска ![]() |
2:2 (пр.) | ![]() |
---|---|---|
Wегхорст ![]() ![]() |
Извјештај | Молина ![]() Месси ![]() |
Једанаестерци | ||
ван Дијк ![]() Бергхуис ![]() Коопмеинерс ![]() Wегхорст ![]() L. де Јонг ![]() |
3:4 | ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() |
Полуфинале
[уреди | уреди извор]Француска ![]() |
2:0 | ![]() |
---|---|---|
Т. Хернандез ![]() Коло Муани ![]() |
Извјештај |
Утакмица за треће мјесто
[уреди | уреди извор]Финале
[уреди | уреди извор]Аргентина ![]() |
3:3 (пр.) | ![]() |
---|---|---|
Месси ![]() ![]() Ди Марíа ![]() |
Извјештај | Мбаппé ![]() ![]() ![]() |
Једанаестерци | ||
Месси ![]() Дyбала ![]() Паредес ![]() Монтиел ![]() |
4:2 | ![]() ![]() ![]() ![]() |
Статистике и награде
[уреди | уреди извор]Статистике
[уреди | уреди извор]Ажурирано: 18. просинца 2022.
Први погодак
Најбржи погодак
Најкаснији погодак
Први жути картон
Први црвени картон
Најстарији играч с наступом
Најмлађи играч с наступом
Најстарији играч с постигнутим голом
Најмлађи играч с постигнутим голом
Први хат-трицк
Играчи с највише постигнутих погодака на једној утакмици (3)
|
Највише голова на утакмици Најмање голова на утакмици
Момчади с највише постигнутих погодака (16) Момчади с највише примљених погодака (11) Момчади с најмање примљених погодака (1) Момчади с најмање постигнутих погодака (1) |
Стријелци
[уреди | уреди извор]Ажурирано: 18. просинца 2022.
- 8 голова
- 7 голова
- 4 гола
- 3 гола
- 2 гола
- 1 гол
Áнгел Ди Марíа
Ензо Фернáндез
Алеxис Мац Аллистер
Нахуел Молина
Митцхелл Дуке
Цраиг Гоодwин
Матхеw Лецкие
Мицхy Батсхуаyи
Цасемиро
Луцас Паqуетá
Винíциус Јúниор
Андреас Цхристенсен
Моисéс Цаицедо
Јуде Беллингхам
Пхил Фоден
Јацк Греалисх
Јордан Хендерсон
Рахеем Стерлинг
Тхéо Хернандез
Рандал Коло Муани
Адриен Рабиот
Аурéлиен Тцхоуамéни
Андрé Аyеw
Осман Букари
Мохаммед Салису
Јошко Гвардиол
Марко Ливаја
Ловро Мајер
Мислав Оршић
Иван Перишић
Бруно Петковић
Рузбех Чешми
Рамин Резаијан
Такума Асано
Даизен Маеда
Ао Танака
Баек Сеунг-хо
Гим Yеонг-гwон
Хwанг Хуи-цхан
Јеан-Цхарлес Цастеллетто
Ериц Маxим Цхоупо-Мотинг
Алпхонсо Давиес
Мохаммед Мунтари
Кеyсхер Фуллер
Yелтсин Теједа
Јуан Пабло Варгас
Закариа Абоукхлал
Ацхраф Дари
Ромаин Саïсс
Хаким Зиyецх
Луис Цхáвез
Хенрy Мартíн
Далеy Блинд
Мемпхис Депаy
Дензел Думфриес
Френкие де Јонг
Давy Клаассен
Серге Гнабрy
İлкаy Гüндоğан
Пиотр Зиелиńски
Јоãо Фéлиx
Рапхаëл Гуерреиро
Рицардо Хорта
Пепе
Цристиано Роналдо
Салех ал-Шехри
Боулаyе Диа
Фамара Диéдхиоу
Бамба Диенг
Калидоу Коулибалy
Исмаïла Сарр
Цхристиан Пулишић
Тимотхy Wеах
Хаји Wригхт
Сергеј Милинковић-Савић
Страхиња Павловић
Душан Влаховић
Марцо Асенсио
Гави
Дани Олмо
Царлос Солер
Мануел Акањи
Ремо Фреулер
Xхердан Схаqири
Wахби Кхазри
Гаретх Бале
- Аутоголови
Ензо Фернáндез (против
Аустралије)
Наyеф Агуерд (против
Канаде)
Једанаестерци
[уреди | уреди извор]Не рачунајући утакмице које су одлучене извођењем једанаестераца, овако изгледа реализација једанаестераца досуђених током игре:
Награде
[уреди | уреди извор]Побједници ФИФА Свјетског првенства 2022. |
![]() АРГЕНТИНА 3. наслов |
Коначни поредак
[уреди | уреди извор]![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/6d/2022_world_cup.png/440px-2022_world_cup.png)
Прваци Другопласирани | Трећепласирани Четвртопласирани | Четвртфиналисти Осмина финала | Групна фаза |
# | Момчад | Група | Ута. | Поб. | Изј. | Пор. | Г+ | Г- | ГР | Бод. |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Финале | ||||||||||
1 | ![]() |
C | 7 | 4 | 2 | 1 | 15 | 8 | +7 | 14 |
2 | ![]() |
D | 7 | 5 | 1 | 1 | 16 | 8 | +8 | 16 |
Треће и четврто мјесто | ||||||||||
3 | ![]() |
Ф | 7 | 2 | 4 | 1 | 8 | 7 | +1 | 10 |
4 | ![]() |
Ф | 7 | 3 | 2 | 2 | 6 | 5 | +1 | 11 |
Четвртфинале | ||||||||||
5 | ![]() |
А | 5 | 3 | 2 | 0 | 10 | 4 | +6 | 11 |
6 | ![]() |
Б | 5 | 3 | 1 | 1 | 13 | 4 | +9 | 10 |
7 | ![]() |
Г | 5 | 3 | 1 | 1 | 8 | 3 | +5 | 10 |
8 | ![]() |
Х | 5 | 3 | 0 | 2 | 12 | 6 | +6 | 9 |
Осмина финала | ||||||||||
9 | ![]() |
Е | 4 | 2 | 1 | 1 | 5 | 4 | +1 | 7 |
10 | ![]() |
А | 4 | 2 | 0 | 2 | 5 | 7 | -2 | 6 |
11 | ![]() |
D | 4 | 2 | 0 | 2 | 4 | 6 | -2 | 6 |
12 | ![]() |
Г | 4 | 2 | 0 | 2 | 5 | 9 | -4 | 6 |
13 | ![]() |
Е | 4 | 1 | 2 | 1 | 9 | 3 | +6 | 5 |
14 | ![]() |
Б | 4 | 1 | 2 | 1 | 3 | 4 | -1 | 5 |
15 | ![]() |
C | 4 | 1 | 1 | 2 | 3 | 5 | -2 | 4 |
16 | ![]() |
Х | 4 | 1 | 1 | 2 | 5 | 8 | -3 | 4 |
Групна фаза | ||||||||||
17 | ![]() |
Е | 3 | 1 | 1 | 1 | 6 | 5 | +1 | 4 |
18 | ![]() |
А | 3 | 1 | 1 | 1 | 4 | 3 | +1 | 4 |
19 | ![]() |
Г | 3 | 1 | 1 | 1 | 4 | 4 | 0 | 4 |
20 | ![]() |
Х | 3 | 1 | 1 | 1 | 2 | 2 | 0 | 4 |
21 | ![]() |
D | 3 | 1 | 1 | 1 | 1 | 1 | 0 | 4 |
22 | ![]() |
C | 3 | 1 | 1 | 1 | 2 | 3 | -1 | 4 |
23 | ![]() |
Ф | 3 | 1 | 1 | 1 | 1 | 2 | -1 | 4 |
24 | ![]() |
Х | 3 | 1 | 0 | 2 | 5 | 7 | -2 | 3 |
25 | ![]() |
C | 3 | 1 | 0 | 2 | 3 | 5 | -2 | 3 |
26 | ![]() |
Б | 3 | 1 | 0 | 2 | 4 | 7 | -3 | 3 |
27 | ![]() |
Е | 3 | 1 | 0 | 2 | 3 | 11 | -8 | 3 |
28 | ![]() |
D | 3 | 0 | 1 | 2 | 1 | 3 | -2 | 1 |
29 | ![]() |
Г | 3 | 0 | 1 | 2 | 5 | 8 | -3 | 1 |
30 | ![]() |
Б | 3 | 0 | 1 | 2 | 1 | 6 | -5 | 1 |
31 | ![]() |
Ф | 3 | 0 | 0 | 3 | 2 | 7 | -5 | 0 |
32 | ![]() |
А | 3 | 0 | 0 | 3 | 1 | 7 | -6 | 0 |
Маркетинг
[уреди | уреди извор]Службена лопта
[уреди | уреди извор]![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/5/5a/%D9%86%D8%B4%D8%B3%D8%AA_%D8%AE%D8%A8%D8%B1%DB%8C_%D9%BE%DB%8C%D8%B4_%D8%A7%D8%B2_%D8%A8%D8%A7%D8%B2%DB%8C_%D8%A7%DB%8C%D8%B1%D8%A7%D9%86_%D9%88_%D8%A7%D9%86%DA%AF%D9%84%DB%8C%D8%B3_%2813%29_%28cropped%29.jpg)
Службена лопта првенства, Ал Рихла, службено је представљена 30. ожујка 2022. године. Лопта је примарно инспирирана културом, архитектуром, иконским бродовима и заставом Катара. На арапском ријеч "ал-рихла" означава "путовање". Лопта је дизајнирана водећи рачуна о одрживости, чиме је постала прва службена лопта Свјетских првенстава израђена од љепила и тинте базиране на води. Адидас је искористио неке нове технике како би убрзао кретање лопте и повећао прецизност.[70]
Маскота
[уреди | уреди извор]Службена маскота првенства представљена је 1. травња 2022. године тијеком ждријеба групне фазе Свјетског првенства. Маскота по имену Лаʼееб, што на арапском значи "супер вјешт играч", заправо је дигитално анимирана гутра, традиционални арапски одјевни предмет, која - према причи - долази из посебног паралелног свијета у којем су све маскоте заправо живе. Описан је као изразито весео и младеначки живахан лик.[71]
Музика
[уреди | уреди извор]ФИФА Свјетско првенство 2022. било је прво првенство у хисторији за које није направљена само једна службена пјесма, већ је издан цјеловити соундтрацк албум. Прва од пјесама с албума, "Хаyyа Хаyyа (Беттер Тогетхер)", коју изводе Тринидад Цардона, Давидо и АИСХА, објављена је 1. травња 2022. године заједно са спотом.[72] Гимс и Озуна изводе другу пјесму с албума, "Архбо", чији је спот јавно представљен 19. коловоза 2022. године.[73] Посљедња међу трима пјесмама објављена је 7. листопада 2022. године заједно са спотом, а радило се о пјесми "Лигхт тхе Скy", коју изводе Нора Фатехи, Манал, Рахма Риад и Балqеес.
Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ Гофф, Стеве (16 Јануарy 2009). „Футуре Wорлд Цупс”. Тхе Wасхингтон Пост. Архивирано из оригинала на датум 30 Април 2011. Приступљено 16 Јануарy 2009.
- ↑ „Меxицо wитхдраwс ФИФА Wорлд Цуп бид”. ФИФА. 29 Септембер 2009. Архивирано из оригинала на датум 30 Април 2011. Приступљено 10 Фебруарy 2011.
- ↑ „Индонесиа'с бид то хост тхе 2022 Wорлд Цуп бид ендс”. ББЦ Спорт. 19 Марцх 2010. Архивирано из оригинала на датум 20 Марцх 2010. Приступљено 19 Марцх 2010.
- ↑ „Цомбинед биддинг цонфирмед”. ФИФА. 20 Децембер 2008. Архивирано из оригинала на датум 22 Јануарy 2009. Приступљено 20 Децембер 2008.
- ↑ Wилсон, Стеве (18 Новембер 2010). „Wорлд Цуп 2018: меет Амос Адаму анд Реyналд Темарии, тхе Фифа паир суспендед овер цорруптион”. Тхе Телеграпх (Лондон). Архивирано из оригинала на датум 10 Јануарy 2022. Приступљено 19 Новембер 2021.
- ↑ „Wорлд Цуп 2022: Блоw то Qатар'с 2022 бид ас ФИФА брандс ит "хигх риск"”. Блоомберг L.П.. 18 Новембер 2010. Архивирано из оригинала на датум 1 Децембер 2010. Приступљено 3 Децембер 2010.
- ↑ Доyле, Паул; Бусфиелд, Стеве (2 Децембер 2010). „Wорлд Цуп 2018 анд 2022 децисион даy – ливе!”. Тхе Гуардиан (Лондон). Архивирано из оригинала на датум 26 Децембер 2016. Приступљено 10 Децембер 2016.
- ↑ Јамес, Стуарт (2 Децембер 2010). „Wорлд Цуп 2022: 'Политицал цразинесс' фавоурс Qатар'с wиннинг бид”. Тхе Гуардиан (Лондон). Архивирано из оригинала на датум 6 Септембер 2013. Приступљено 3 Децембер 2010.
- ↑ „Qатар wорлд цуп парт оф ФИФА цорруптион сцандал”. 7 Јуне 2015. Архивирано из оригинала на датум 19 Аугуст 2020. Приступљено 7 Јуне 2015.
- ↑ Реутерс (16 Новембер 2022). „ФИФА Wорлд Цуп 2022: Wхy Qатар ис а цонтроверсиал лоцатион фор тхе тоурнамент”. Тимес оф Индиа. Приступљено 22 Новембер 2022.
- ↑ „Qатар wорлд цуп парт оф ФИФА цорруптион сцандал”. 7 Јуне 2015. Архивирано из оригинала на датум 19 Аугуст 2020. Приступљено 7 Јуне 2015.
- ↑ Боехм, Ериц (21 Новембер 2022). „Тхе Qатар Wорлд Цуп Ис а Целебратион оф Аутхоритарианисм”. Реасон. ОЦЛЦ 818916200. Архивирано из оригинала на датум 21 Новембер 2022. Приступљено 22 Новембер 2022.
- ↑ Пања, Тариq (2022-11-19). „Он Еве оф Wорлд Цуп, ФИФА Цхиеф Саyс, 'Дон'т Цритицизе Qатар; Цритицизе Ме.'” (ен-УС). Тхе Неw Yорк Тимес. ИССН 0362-4331. Приступљено 2022-11-21.
- ↑ Палмер, Дан (31 Јулy 2017). „Хостс Qатар то цомпете ин qуалифyинг фор 2022 Wорлд Цуп”. инсидетхегамес.биз (Дунсар Медиа Цомпанy). Архивирано из оригинала на датум 6 Јуне 2019. Приступљено 15 Аугуст 2017.
- ↑ „Гроупс финалисед фор Qатар 2022 & Цхина 2023 раце”. Тхе-АФЦ.цом (Асиан Фоотбалл Цонфедератион). 17 Јулy 2019. Архивирано из оригинала на датум 20 Аугуст 2019. Приступљено 9 Оцтобер 2019.
- ↑ „2022 Wорлд Цуп оддс: Франце фаворите то репеат ин Qатар; УСА бехинд Меxицо wитх 16тх-бест оддс”. ЦБС Спортс. Архивирано из оригинала на датум 1 Април 2019. Приступљено 7 Септембер 2018.
- ↑ „Qатар Wорлд Цуп 2022”. Тхе Телеграпх. 7 Септембер 2022. Архивирано из оригинала на датум 7 Септембер 2022. Приступљено 7 Септембер 2022.
- ↑ „Цанада 4-0 Јамаица: Цанадианс qуалифy фор фирст Wорлд Цуп синце 1986”. ББЦ Спорт. 28 Марцх 2022. Приступљено 5 Јуне 2022.
- ↑ „Wорлд Цуп 2022: Wалес qуалифиес фор финал афтер 64-yеар wаит”. ББЦ Неwс. 5 Јуне 2022. Приступљено 5 Јуне 2022.
- ↑ „Италy 0–1 Нортх Мацедониа: Еуропеан цхампионс стуннед ин Wорлд Цуп плаy-оффс”. ББЦ Спорт. 24 Марцх 2022. Приступљено 24 Марцх 2022.
- ↑ „Wорлд Цуп плаy-офф семи-финалс: Wинс фор Нортх Мацедониа, Португал, Сwеден, Wалес”. УЕФА. 24 Марцх 2022. Приступљено 25 Јуне 2022.
- ↑ "ФИФА/УЕФА суспенд Руссиан цлубс анд натионал теамс фром алл цомпетитионс" (Пресс релеасе). ФИФА. 28 Фебруарy 2022. Ретриевед 28 Фебруарy 2022.
- ↑ „"ФИФА/Цоца-Цола Wорлд Ранкинг"”. Фéдéратион Интернатионале де Фоотбалл Ассоциатион. 6 Оцтобер 2022. Приступљено 7 Оцтобер 2022.
- ↑ „Стадиумс”. Супреме Цоммиттее фор Деливерy & Легацy. Архивирано из оригинала на датум 6 Марцх 2019. Приступљено 27 Марцх 2019.
- ↑ „Биддинг Натион Qатар 2022 – Стадиумс”. Qатар2022бид.цом. Архивирано из оригинала на датум 3 Маy 2010. Приступљено 30 Маy 2010.
- ↑ Хаyајнех, Абделнасер; Елбарраwy, Хассан; Ел Схазлy, Yассин; Расхид, Тарек (Децембер 2017). „Фоотбалл анд Сустаинабилитy ин тхе Десерт, Qатар 2022 Греен Wорлд Цуп'с Стадиумс: Легал Перспецтиве”. Еуропеан Јоурнал оф Социал Сциенцес: 475–493. ССРН 3096185.
- ↑ „2022 ФИФА Wорлд Цуп Бид Евалуатион Репорт: Qатар”. ФИФА. 5 Децембер 2010. Архивирано из оригинала на датум 11 Оцтобер 2017. Приступљено 5 Децембер 2017.
- ↑ „Ал Баyт Стадиум Десигн”. qатар2022.qа. Архивирано из оригинала на датум 2022-01-21. Приступљено 2022-11-07.
- ↑ „Репорт: Qатар неигхборс цоулд хост 2022 WЦ гамес”. Фоx Соццер/АП. 9 Децембер 2010. Архивирано из оригинала на датум 26 Април 2011.
- ↑ „ФИФА 'бацкс' wинтер 2022 Qатар цуп – Фоотбалл”. Ал Јазеера. Архивирано из оригинала на датум 13 Маy 2011. Приступљено 28 Фебруарy 2012.
- ↑ „Јордан'с Принце Али цаллс фор wинтер WЦуп ин Qатар”. Yахоо! Спортс/АП. 13 Децембер 2010. Архивирано из оригинала на датум 24 Децембер 2019. Приступљено 8 Јануарy 2016.
- ↑ „Инфантино: Qатар неигхбоурс цоулд хелп хост Wорлд Цуп”. ЕСПН. 2 Јануарy 2019. Архивирано из оригинала на датум 2 Јануарy 2019. Приступљено 2 Јануарy 2019.
- ↑ „Qатар 2022: Нине стадиумс инстеад оф тwелве? –”. Стадиумдб.цом. 25 Април 2013. Архивирано из оригинала на датум 5 Оцтобер 2013. Приступљено 25 Маy 2013.
- ↑ Фаттах, Заинаб (22 Април 2013). „Qатар Ис ин Талкс то Редуце Wорлд Цуп Стадиумс, БофА Саyс”. Блоомберг L.П.. Архивирано из оригинала на датум 21 Маy 2013. Приступљено 25 Маy 2013.
- ↑ „Оффициал: Qатар хас цут итс 2022 Wорлд Цуп будгет алмост ин халф”. Доха Неwс. 7 Април 2017. Архивирано из оригинала на датум 24 Децембер 2019. Приступљено 16 Април 2017.
- ↑ „Стадиумс”. Супреме Цоммиттее фор Деливерy & Легацy. 6 Јулy 2018. Архивирано из оригинала на датум 14 Новембер 2017. Приступљено 8 Јануарy 2018.
- ↑ „Лусаил Стадиум”. qатар2022.qа. Архивирано из оригинала на датум 2022-11-01. Приступљено 18 Новембер 2022.
- ↑ „Лусаил Стадиум”. ФИФА. Приступљено 18 Новембер 2022.
- ↑ „Ал Баyт Стадиум”. qатар2022.qа. Архивирано из оригинала на датум 2022-10-09. Приступљено 18 Новембер 2022.
- ↑ „Ал Баyт Стадиум”. ФИФА. Приступљено 18 Новембер 2022.
- ↑ „Стадиум 974”. qатар2022.qа. Архивирано из оригинала на датум 2022-11-08. Приступљено 18 Новембер 2022.
- ↑ „Стадиум 974”. ФИФА. Приступљено 18 Новембер 2022.
- ↑ „Ал Тхумама Стадиум”. qатар2022.qа. Архивирано из оригинала на датум 2022-10-23. Приступљено 18 Новембер 2022.
- ↑ „Ал Тхумама Стадиум”. ФИФА. Приступљено 18 Новембер 2022.
- ↑ „Кхалифа Интернатионал Стадиум”. qатар2022.qа. Приступљено 18 Новембер 2022.
- ↑ „Кхалифа Интернатионал Стадиум”. ФИФА. Приступљено 18 Новембер 2022.
- ↑ „Едуцатион Цитy Стадиум”. qатар2022.qа. Приступљено 18 Новембер 2022.
- ↑ „Едуцатион Цитy Стадиум”. ФИФА. Приступљено 18 Новембер 2022.
- ↑ „Ахмад Бин Али Стадиум”. qатар2022.qа. Архивирано из оригинала на датум 2022-10-28. Приступљено 18 Новембер 2022.
- ↑ „Ахмад бин Али Стадиум”. ФИФА. Приступљено 18 Новембер 2022.
- ↑ „Ал Јаноуб Стадиум”. qатар2022.qа. Приступљено 18 Новембер 2022.
- ↑ „Ал Јаноуб Стадиум”. ФИФА. Приступљено 18 Новембер 2022.
- ↑ „2022 Еуропеан фоотбалл цалендар: Матцх анд драw датес фор алл УЕФА цомпетитионс”. УЕФА. 1 Јануарy 2022. Приступљено 5 Јануарy 2022.
- ↑ „ФИФА Цоунцил ендорсес глобал суммит то дисцусс тхе футуре оф фоотбалл”. ФИФА. 20 Оцтобер 2021. Приступљено 20 Оцтобер 2021.
- ↑ „Процедурес фор тхе Финал Драw фор тхе ФИФА Wорлд Цуп Qатар 2022 релеасед”. ФИФА. 22 Марцх 2022. Приступљено 22 Марцх 2022.
- ↑ „Мен'с Ранкинг: 31 Мар 2022”. ФИФА. 31 Марцх 2022. Приступљено 31 Марцх 2022.
- ↑ „Драw процедурес: ФИФА Wорлд Цуп Qатар 2022”. ФИФА. 22 Марцх 2022. Приступљено 22 Марцх 2022.
- ↑ „Qатар 2022 Финал Драw: Алл yоу неед то кноw”. ФИФА. 31 Марцх 2022. Приступљено 31 Марцх 2022.
- ↑ „36 рефереес, 69 ассистант рефереес анд 24 видео матцх оффициалс аппоинтед фор ФИФА Wорлд Цуп Qатар 2022”. ФИФА. 19 Маy 2022. Приступљено 19 Маy 2022.
- ↑ „ФИФА Wорлд Цуп Qатар 2022 – Лист оф аппоинтед ФИФА Матцх Оффициалс”. ФИФА. 19 Маy 2022. Приступљено 19 Маy 2022.
- ↑ „Qатар Wорлд Цуп: Wомен рефереес то феатуре фор фирст тиме ин мен'с цомпетитион”. ЕСПН. 20 Маy 2022. Приступљено 20 Маy 2022.
- ↑ „Фраппарт: Финал роле а хуге соурце оф приде”. ФИФА.цом.[мртав линк]
- ↑ „Бакарy Гассама - Матцхес ас реферее”. wорлдфоотбалл.нет.
- ↑ „Јуан Пабло Белатти - Матцхес ас ассистант реферее”. wорлдфоотбалл.нет.
- ↑ „Франце - Цроатиа 4:2 (Wорлд Цуп 2018 Руссиа, Финал)”. wорлдфоотбалл.нет.
- ↑ „Цéсар Рамос - Матцхес ас реферее”. wорлдфоотбалл.нет.
- ↑ „Јаннy Сиказwе - Матцхес ас реферее”. wорлдфоотбалл.нет.
- ↑ „Алиреза Фагхани - Матцхес ас реферее”. wорлдфоотбалл.нет.
- ↑ „Регулатионс – ФИФА Wорлд Цуп Qатар 2022”. ФИФА. 15 Децембер 2021. Приступљено 30 Марцх 2022.
- ↑ „Ал Рихла бy адидас ревеалед ас ФИФА Wорлд Цуп Qатар 2022 Оффициал Матцх Балл”. ФИФА. 30 Марцх 2022. Приступљено 1 Април 2022.
- ↑ „Ла'ееб ис ревеалед ас Qатар'с ФИФА Wорлд Цуп масцот”. ФИФА. 1 Април 2022. Приступљено 1 Април 2022.
- ↑ „ФИФА Wорлд Цуп Оффициал Соундтрацк кицкс офф wитх Хаyyа Хаyyа (Беттер Тогетхер)”. ФИФА. 1 Април 2022. Приступљено 1 Април 2022.
- ↑ „'Архбо' де Гимс, цхансон оффициелле ду Мондиал 2022 ау Qатар” (фр). Ле ХуффПост. 20 Аугуст 2022. Приступљено 21 Аугуст 2022.
Вањске везе
[уреди | уреди извор]