Енглеска

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Енглеска
Енгланд
Енглисх Флаг Грб Енглеске
(Застава) (Грб)
Гесло: Диеу ет мон дроит
(француски, "Бог и моје право")
Химна: нема1)
Енгланд'с лоцатион wитхин Еуропе
Службени језик: енглески, галски
Главни град: Лондон
Највећи град : Лондон
Краљ: Цхарлес III од Уједињеног Краљевства
Предсједник Владе: Лиз Трусс
Површина:
 - укупно:
 - % воде:
1. у УК. по величини
130,395 км²
1,9%
Становништво:
 - укупно (2004):
 - Густоћа:
1. у УК. по величини
5.062.011
384/км²
Валута: британска фунта
(100 пенија)
Временска зона: УТЦ
УТЦ +1 љети
Светац заштитник: Свети Ђорђ
1) краљевска крилатица

 1) Енглеска нема службену химну но много их се сврстава у службену, но у спорту се свира Год Саве тхе Qуеен

Енглеска (енгл. Енгланд) је највеће и најгушће насељено подручје Уједињеног Краљевства.

Назив Енглеска се врло често погрешно користи као синоним за државу Уједињеног Краљевства или за оток Велику Британију.

Географија

[уреди | уреди извор]
Карта Енглеске с Уједињеним краљевством

Енглеска обухваћа јужни дио отока Велике Британије, на сјеверу граничи са Шкотском а на западу са Велсом и Ирским морем. На истоку граничи са Сјеверним морем а на југу Енглеска лежи на Енглеском каналу.

Политика

[уреди | уреди извор]

Сједиште Владе краљевства као и краљевске обитељи је у главном граду Лондону. За разлику од Шкотске , Велса или Сјеверне Ирске нема ни свој парламент ни своју владу. Њихову су улогу преузели Парламент и Влада Уједињеног краљевства. При томе је уобичајено, да о питањима која се тичу искључиво Енглеске заступници других дијелова земље у Парламенту не гласају. Међутим, планира се подјела Енглеске на више административних подручја с властитом управом (Деволуција).

Хералдика

[уреди | уреди извор]

Енглеска застава, позната и као Криж Светог Јурја (енгл. Георгеа), је црвени криж на бијелој подлози.

Други хералдички симболи су Тудорска ружа и Три лава

Хисторија

[уреди | уреди извор]

Главни чланак : Хисторија Енглеске

Управна подјела

[уреди | уреди извор]

39 хисторијских грофовија (енгл. Цоунтиес)

Тих 39 хисторијских грофовија постоје од касног средњег вијека. Од половине 20. стољећа су грофовије у својој улози као управна подручја више пута поново организирани, али у свијести становништва и даље постоје као повијесне грофовије. Већи градови и даље су били дијелови грофовија, али се њима самостално управљало као (енгл) Бороугхс.

Сувремена административна подјела

Током 20. вијека је административна подјела дјеломично прилагођена новонасталим великим градским агломерацијама. На тај су начин промијењене и границе наведених 39 хисторијских односно традиционалних грофовија. Тако је, на примјер, 1965 основана грофовија "Велики Лондон". 1974 је основано 6 метрополитанских цоунтyа као и т.зв. Нон-Метрополитаин Цоунтиа, међу њима и неколико мањих грофовија као Авон , Хумберсиде и Цлевеланд , које су 1990-тих дијелом распуштене (тако рецимо Рутланд и Wестморланд). Цоунтиес се дијеле на округе Дистрицтс) који би се по свом дјелокругу овласти могли упоредити с нашим градским управама. Ти се дистрикти састоје од неколико градова и насеља који немају властиту управу. Ту је ријеч о "двоступањском управном систему" (1. ступањ грофовија; 2. ступањ округ или дистрикт). 1986 су распуштени савјети грофовија као и "Метрополитаин Цоунтиес". Њихове задаће су пренијете на "Метрополитиан Дистрицтс" тако да су они обављали све послове и грофовија и дистрицт-а ("једноступањска управа"). Њихову улогу могло би се описати као "јединствена власт". Ипак је и даље задржан појам 6 "Метрополитаин Цоунтиес" али односи се још само на географски положај и служи за потребе статистике. Бројни Нон-Метрополитаин дистрикти су средином 1990-тих као "јединствена власт" издвојени из грофовија. Од тада обављају и управне послове грофовија па су тиме упоредиви са "Метрополитаин Дистрицс"

Велики градови

[уреди | уреди извор]

Енглески језик разликује појмове Цитy од Тоwн , што би се код нас обоје превело само са град. Право да се мјесто назове Цитy произлази из краљевске повеље о таквом именовању (Роyал Цхартер) При томе је као оријентација служио податак, да ли насеље има катедралу. Док, примјерице, мали Херфорд с непуних 60.000 становника има назив Цитy, Стоцкпорт са својих 285.000 становника је Тоwн.

Листа "великих градова Енглеске" садржава и т.зв. "Метрополитаин Бороугхс". Неки од тих управних средишта састоје се од више градова (Тоwн или Цитy). Ти "Метрополитаин Бороугхс" су једноступањске управне јединице.

Највеће градске управне јединице у Енглеској с више од 200.000 становника (податци из 2001., исказано у тисућама) су:

Вртларење је права страст Енглеза; велики број вртова су отворени за јавност.