Еналаприл
Изглед
(ИУПАЦ) име | |||
---|---|---|---|
(2С)-1-((2С)-2-([(2С)-1-етхоxy-1-оxо-4-пхенyлбутан-2-yл) амино)пропаноyл]пyрролидине-2-царбоxyлиц ацид (Горње структуре су еналаприл и еналаприлат. Доњи подаци се односе на еналаприл уколико није другачије назначено) | |||
Клинички подаци | |||
Идентификатори | |||
ЦАС број | 75847-73-3 | ||
АТЦ код | Ц09АА02 | ||
ПубЦхем[1][2] | 5362032 | ||
ДругБанк | АПРД00510 | ||
Хемијски подаци | |||
Формула | C20Х28Н2О5 | ||
Мол. маса | 376.447 г/мол | ||
| |||
Фармакокинетички подаци | |||
Биорасположивост | 60% (орално) | ||
Метаболизам | хепатички (у еналаприлат) | ||
Полувреме елиминације | 11 сати (еналаприлат) | ||
Излучивање | ренално | ||
Фармакоинформациони подаци | |||
Трудноћа | ? | ||
Правни статус | ℞ Пресцриптион онлy | ||
Начин примене | I.V. анд П.О. |
Еналаприл је средство из групе АЦЕ-инхибитора,[3][4] које се користи за лијечење хипертензије и појединих типова хроничних болести срца.
Сам еналаприл је инактивна супстанца (предлијек). Принцип његовог дјеловања се заснива на преласку у еналаприлат, који је инхибитор ангиотензин конвертујућег ензима (АЦЕ).[5]
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ Ли Q, Цхенг Т, Wанг Y, Брyант СХ (2010). „ПубЦхем ас а публиц ресоурце фор друг дисцоверy.”. Друг Дисцов Тодаy 15 (23-24): 1052-7. ДОИ:10.1016/j.drudis.2010.10.003. ПМИД 20970519.
- ↑ Еван Е. Болтон, Yанли Wанг, Паул А. Тхиессен, Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy 4: 217-241. ДОИ:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ↑ Кеитх Паркер; Лауренце Брунтон; Гоодман, Лоуис Санфорд; Лазо, Јохн С.; Гилман, Алфред (2006). Гоодман & Гилман'с Тхе Пхармацологицал Басис оф Тхерапеутицс (11 изд.). Неw Yорк: МцГраw-Хилл. ИСБН 0-07-142280-3.
- ↑ ЦОНСЕНСУС Триал Студy Гроуп. (1987). „Еффецтс оф еналаприл он морталитy ин севере цонгестиве хеарт фаилуре. Ресултс оф тхе Цооперативе Нортх Сцандинавиан Еналаприл Сурвивал Студy (ЦОНСЕНСУС). Тхе ЦОНСЕНСУС Триал Студy Гроуп.”. Н. Енгл. Ј. Мед. 316: 1429-1435.
- ↑ Давид L. Нелсон, Мицхаел M. Цоx (2005). Принциплес оф Биоцхемистрy (4тх изд.). Неw Yорк: W. Х. Фрееман. ИСБН 0-7167-4339-6.