Египтологија

Египтологија је знаност која проучава Древни Египат и египатске старине те је регионални и тематски огранак ширих знанствених дисциплина древне повијести и археологије. Знанственици који се баве овом дисциплином називају се египтолози, иако се египтологијом баве и стручњаци из других, сродних знанствених подручја.

Рамзес II., монолитна гранитна скулптура из Тебе, 19. династија. Рани египтолог Гиованни Баттиста Белзони донио је колосалну бисту у Енглеску почетком 19. стољећа (Бритисх Мусеум.)

Предмет проучавања

Египтологија се бави истраживањем подручја староегипатске културе ( језик, књижевност, повијест, религија, умјетност, господарство и етика ) од петог тисућљећа пр. Кр. до краја римске владавине у четвртом стољећу. Почетком модерне египтологије сматра се година 1822., кад је дешифриран сустав египатскога писма - хијероглифа.

Повијест

Рани сусрети с древним Египтом

Најзначајнији антички запис о Египту дјело је грчког повјесничара Херодота који је у својој Повијести објавио кронологију Египта од претповијести до Камбизовог освајања Египта. Херодотове биљешке укључују описе свакодневног живота и обичаја, митологију, ритуале и друге посебности староегипатске цивилизације, што представља изузетно вриједан рани докуменат за данашње знанственике.

Током раздобља династије Птоломејевића настаје Аегyптиаца египатског свећеника Манетона, један од првих повијесних извјештаја о Египту, који укључује попис египатских династија и владара. Вриједне записе о култури и повијести оставио је Диодор Сицилски који је посјетио Египат у 1. стољећу пр. Кр. Египат је посјетио Грк Страбон те га описао у дјелу Географија, а вјеројатно и Плутарх, који је заслужан за записе о митологији древног Египта (1. стољеће ).

Римски владари дивили су се грађевинама Египта и укључили су нека од староегипатских божанстава у римски пантеон. Цар Диоклецијан је око 300. године допремио египатске сфинге у сврху украшавања своје палаче у данашњем Сплиту.

Током 7. стољећа започиње дуго раздобље арапске владавине на подручју Египта, чиме је прекинут дотицај кршћанског запада с овим подручјем. Ипак и из овог раздобља потјечу бројни записи арапских путописаца, који биљеже љепоту и пропадање египатских споменика. Одушевљење египатским богатствима примјећује се у арапским приповијестима, а арапски освајачи су већ од 9. стољећа проваљивали у пирамиде (Кеопсова пирамида). Почетком 16. стољећа Турци освајају Египат, након чега је подручје изнова постало доступно посјетитељима из Еуропе. Најзначајнија трговина између Египта и Еуропе развила се на подручју тадашње медицине, обзиром да су Еуропљани вјеровали у чудотоворан прах мумије. У сврху ове уносне трговине, трговци и кријумчари су допремали египатске мумије људи и животиња у Еуропу од 16. стољећа па све до пред крај 19. стољећа.

Откривање Египта током 17. и 18. стољећа

Знанствено истраживање Египта започиње почетком 17. стољећа кад је тамо боравио талијански путник и истраживач Пиетро Делла Валле. Он је са путовања донио више мумија и папируса, који су убрзо побудили интерес ученога свијета. њемачки језуит Атханасиус Кирцхер је 1643. године написао прву студију о хијероглифима Лингуа Аегyптиаца Реститута. Британски математичар Јохн Гравес израдио је прва мјерења и нацрте пирамида у Гизи, која је објавио у студији Пyрамидограпхиа, 1646. године.

Осамнаесто стољеће обиљежено је све већим занимањем за Египат. Оставштина предсједника британског Краљевског Друштва Сир Ханса Слоана (1753.), са збирком египатских старина, постала је темељем сувременог Британског музеја у Лондону. Британац Јамес Бруце објавио је 1790. године књигу са цртежима египатских грађевина Травелс то дисцовер тхе соурце оф тхе Ниле.

Значајно знанствено истраживање започело је у раздобљу Наполеоновог заузимања Египта ( 1798.). Француска експедиција биљежила је египатске повијесне споменике као и биљни и животињски свијет, а тадашња сазнања објављена су у Десцриптион де л'Егyпте (1809.).

Године 1799. случајно је откривен камен из Росетте, што је имало пресудан значај за даљњи развој египтологије.

Развој египтологије у 19. и 20. стољећу

Осликани рукопис Анин папирус с хијероглифима, египатска Књига мртвих из раздобља 19. династије, види се Анубис

Почетак 19. стољећа обиљежен је покушајима дешифрирања египатскога писма, првенствено помоћу камена из Россете. Премда је више стручњака радило на овом подручју, највећи допринос приписује се Енглезу Тхомасу Yоунгу и Французу Јеан-Франçоису Цхамполлиону. Управо је објашњење сустава хијероглифа, објављено у раду Цхамполлиона 1822. године, био пријеломни тренутак који означава почетак модерне египтологије.

Пораст сазнања о египатском писму и језику који су услиједили након тога открића омогућило је интензивније знанствено прочавање древног Египта.

С друге стране, многа рана истраживања египатске цивилизације резултирала су кријумчарењем и одношењем египатских старина у Еуропу, примјер чега је и талијански путник Гиованни Баттиста Белзони.

Једно од првих важних дјела египатске египтологије је Рифа'с ал-Тахтаwи из око 1830. године. Но египтологија унутар Египта је споро напредовала у успоредби са западњачком, највише из вјерских разлога (пријезира према предисламским антиквитетима од стране дијела Муслимана), као и због западњачког империјализма - све до деколонизације 1920. -их година. Исламска и модерна египатска цивилизација била је под утјецајем предисламске египатске културе којом се египтологија бави.

Током раздобља 1842. - 1845. године њемачки лингвист и египтолог Карл Рицхард Лепсиус значајно је придонио истраживању Египта уцртавањем земљовида, ископавањима и биљежењем више археолошких локација. Године 1849. објавио је своја открића у Денкмаелер аус Аугyптен унд Аетхиопиен, а године 1865. постао је први водитељ Египатске збирке Берлинског музеја.

Франçоис Аугусте Мариетте је средином 19. стољећа основао најзначајнију музејску институцију Египта, данашњи Египатски музеј у Каиру. Мариетте је уз помоћ египатских власти основао уред за заштиту египатских споменика, чиме се покушало зауставити кријумчарење артефаката из Египта. Wиллиам Маттхеw Флиндерс Петрие значајно је придонио египтологији, кроз увођење конзервације терена, снимање и ископавање.

Експедиција Хоwарда Цартера такођер је донијела значајна нова сазнања на подручју египтологије, открићима краљевских гробница међу којима је најпознатија Тутанкамонова гробница. Повијест деветнаестога и двадесетога стољећа биљежи бројне вриједне истраживаче који су придонијели египтологији, а чији рад настављају генерације модерних знанственика.

Сувремена египтологија

У данашње доба Супреме Цоунцил фор Антиqуитиес надзире ископавања и омогућује египтолозима провођење рада. Ово подручје данас користи геофизикалне методе и друге модерне осјетљиве технике у сврху очувања и заштите изворних предмета и налазишта, чиме се отвара поље рада будућим египтолозима. Египатски језици (попут хиератског и коптског) и египатска писма и даље су од велике важности за египтологију.

Египтологија такођер привлачи разне псеудознанствене теорије које не признаје већина египтолога, премда има изузетака. Ово укључује езотерију и ванземаљско, што се не сматра повијесним приступом. Неки кроз египтологију у древној египатској цивилизацији препознају елементе Неw Аге-а, уфологије, окултизма, тајних друштава и других теорија.

Питања и непознанице

Предмети из Тутанкамонове гробнице, Археолошки музеј у Каиру.

Постоје многа питања у проучавању Древног Египта, од којих нека можда никад неће бити ријешена. Египатска археологија је у сталном развоју, међу знанственицима постоји више спорних термина и кронолошких података. Археолошка документација је често непотпуна, многобројни посмртни остаци и артефакти су изгубљени или уништени. Новија археолошка открића доводе у питање пријашње закључке о древном Египту. Штовише, постоје и унутрашњи проблеми укупне повезаности многобројних династија, као што постоје и проблеми усклађивања египатске цивилизације с другим тадашњим цивилизацијама.

Сматра се да се Древни Египат јавља као уједињена држава најраније 3300. године пр. Кр. Као неовисна држава опстао је до око 300. године пр. Кр. Но археолошки подаци указују на могућност ранијег постојања развијеног египатског друштва.

Стварање поуздане кронологије древног Египта изазива тешкоће, с обзиром да се знанственици не слажу у свим појединостима. Постоји опћеприхваћена египатска кронологија с којом се већина египтолога слаже у основама, као и у многим детаљима. Неслагања се јављају при прецизним датирању појединих владара и збивања. Разлике се крећу од неколико година у датирању Касног раздобља, преко десетљећа у Новоме Краљевству, па до стољећа у Староме Краљевству. Стога је препоручљиво узети у обзир одређени фактор непоузданости у датирању на Wикипедији, као и у свакој другој повијести древног Египта.

Египтологија у Хрватској

Повијест хрватске египтологије

У Хрватској је током 19. стољећа основана је оријенталистичка музејска збирка данашњег Археолошког музеја у Загребу. Грађа ове највеће хрватске збирке староегипатске повијести утемељена је 1862. године донацијом Загребачке мумије и откупом дијела збирке баруна Коллера 1868.. Значајнију грађу посједују и музеји у другим хрватским градовима попут Дубровника, Сплита, Пуле, Музеј Мимара и други. Више је хрватских знанственика дјеловало на подручју египтологије од 19. стољећа до данас. Изузетно је вриједан допринос Шиме Љубића, равнатеља Археолошког музеја у Загребу (тадашњег Народног музеја), који је објавио први каталог египатске збирке 1871. године. Захваљујући Љубићу, свјетски познати египтолози посјећивали су Загреб те судјеловали у проучавању збирке.

Током 20. стољећа у Хрватској су објављивани радови из подручја египтологије и остварена је сурадња с египатским институцијама. Но ипак је превладавало занимање за споменике грчко-римског раздобља, а на стагнацију је великим дијелом утјецао и недостатак преведених радова из овога подручја.

Сувремена хрватска египтологија

У новије доба интерес и знање повећавају се, но сувремени хрватски египтолози сусрећу се с бројним потешкоћама. Институције које током читавог раздобља активно раде на подручју египтологије су Археолошки музеј у Загребу и Катедра за стару повијест Одсјека за повијест Филозофског факултета у Загребу те Одјел за повијест Хрватских студија у Загребу.

Међу најзначајнијим сувременим египтолозима треба споменути Петра Селема, професора повијести и повијести умјетности старога вијека на Филозофском факултету у Загребу, Игора Уранића, кустоса египтолога Археолошког музеја у Загребу, Младена Томорада, повјесничара, музеолога и египтолога на Хрватским студијима Свеучилишта у Загребу те Кристину Шекрст, лингвистицу и египтологињу.

Велик значај има покретање пројекта Цроато-Аегyптица елецтроница, базе података египатских споменика у Хрватској, под водством Младена Томорада. Овај пројект отвара нове могућности у представљању египатске споменичке грађе у Хрватској те укључује хрватску египтологију у сувремене свјетске токове.

У Загребу је од 18. липња до 21. липња 2012. одржана и међународна знанствена конференција Истраживање повијести и културе старог Истока и Египта на простору југоисточне Еуропе на којој је тридесетак знанственика из више земаља приказало резултате мултидисциплинарних истраживања старог Истока и Египта. У склопу Археолошкога музеја у Загребу одржан је први течај средњоегипатскога писма и језика у Хрватској, под водством Игора Уранића и Кристине Шекрст. У склопу музеја одржане су египтолошке изложбе кустоса Уранића: Богови, духови и демони старог Египта (1999.), те Мумије: знаност и мит (2012.), а 2014. године покренута је и Загребачка египтолошка школа. Од 2013. на Филозофскоме факултету у Загребу предаје се Средњоегипатски језик и писмо (Кристина Шекрст и Игор Уранић), а године 2014. Кристина Шекрст и Игор Уранић објавили су прву граматику староегипатскога језика на овим просторима с међународном рецензијом Староегипатски језик: граматика, писмо и лингвистички увод.

Године 2015. у Загребу је под водством Младена Томорада одржана "7. еуропска египтолошка конференција"., а исте се године наставила Загребачка египтолошка школа и напредне групе превођења под водством Игора Уранића, Кристине Шекрст те Порина Шћуканеца Резничека. Резултат је напредних група превођења и први анотирани, граматички анализиран и у цијелости преведен староегипатски текст на хрватскоме језику Расправа човјека и његове душе.

Извори

• египтологија, Хрватска енциклопедија, www.енциклопедија.хр
• Wолфхарт Wестендорф, Древни Египат, Отокар Кершовани, Ријека, 1978.

Вањске везе

Египтологија на Wикимедијиној остави

• Египтологија Архивирано 2016-03-10 на Wаyбацк Мацхине-у, портал Археолошког музеја у Загребу
• Загребачка египтолошка школа, египтологија.wордпресс.цом
• Цроато-Аегyптица Елецтроница Архивирано 2016-03-02 на Wаyбацк Мацхине-у, странице пројекта
• www.егyптологy.цом (en)
• Арцаеологy, часопис Америчког археолошког института (en)
• Младен Томорад, Wеб странице и базе за истраживање и наставу култура и цивилизација старог вијека, Хрчак