Двотачка

Двоточје

Знаци интерпункције
апостроф ( ' ) ( ’ ) заграде ( ( ) ) ( [ ] ) ( { } ) ( ⟨ ⟩ ) двотачка ( : ) запета ( , ) црта ( ‒ ) ( – ) ( — ) ( ― ) тротачка ( … ) ( ... ) узвичник ( ! ) тачка ( . ) повлака ( - ) ( ‐ ) интеробенг ( ‽ ) упитник ( ? ) наводници ( ‘ ’ ) ( “ ” ) тачка зарез ( ; ) коса црта ( / ) размак (   ) и интерпункт ( • )
Остали
амперсанд ( & ) астериск ( * ) и астеризам ( ⁂ ) @ ( @ ) обрнута коса црта ( \ ) булет ( •, још ) обелиск ( † ‡ ) степен ( ° ) знак за број ( # ) прим ( ′ ) тилда ( ~ ) доња црта ( _ ) усправна црта/пајп ( | )

Двоточје или двоточка или двотачка, или двије точке или двије тачке ( : ), је знак интерпункције који означава станку или промјену интонације испред набрајања или управног говора.

Употреба у језику

Двоточје се ставља испред управног говора:

• Хлапићево путовање било је испрва тако лако као дјечја играрија, па ће читатељи на почетку ове књиге рећи: "Што ће Хлапићу толика мудрост и толика храброст на овако лаку путовању? Зар он треба толику храброст да поведе упрегнутог магарца на узди? Или треба своју мудрост да тражи изгубљене гуске?" (Ивана Брлић-Мажуранић)

Двоточје долази и испред неког објашњења:

• Тихо, о тихо говори ми јесен:

Шуштањем лишћа и шапатом кише. (Добриша Цесарић)

• Сви су они исти: лопови и варалице!

Двоточје долази испред набрајања:

• Промјењиве врсте ријечи: именице, глаголи, придјеви, бројеви, замјенице
• Годишња доба: прољеће, љето, јесен, зима.

Ако се набрајање нормално уклапа у реченицу као њен дио, двоточје се не ставља:

• Показао ми је Горњи град, Каптол, Максимир и Травно.
• У торбу метне један модар рубац, па једно шило, мало дретве и неколико комадића коже. (Ивана Брлић-Мажуранић)

• Јосип Пупачић, „Заљубљен у љубав”

Волио сам је
као траву
и као јасење,
ко трстику и канаринца,
ко успаванку
и мајчино буђење.
Заљубио сам се у њу, у малу марицу,
у њезине листове немоћне
у струк стабљике њене
зелене.

Употреаба изван језика

Математика

У математици двоточје служи као знак дијељења:

• 54 : 9 = 6
• 35 : 5 = 7

Такођер служи и за означавање омјера:

• Водик и кисик у односу су 2:1 у води.
• Наша је момчад побиједила са 4:2.

Фонетика

У фонетици и фонологији служи за означавање дуљине гласа.

• Енглеска ријеч цар изговара се као [ к а: ].

Вријеме

У бројним се језицима сати и минуте одјељују двоточјем. У српскохрватскоме језику они се одјељују точком:

• Енглески: 23:45 х
• Српскохрватски: 23.45 х