Домиција Лепида Млађа

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Домиција Лепида (Домитиа Лепида, ПИР2 D 180), такођер позната као Домитиа Лепида Млађа (Домитиа Лепида Минор) или једноставно као Лепида (цца. 10. пне. - 54) била је римска племкиња из времена раног Царства, родбински повезана са Јулијевско-Клаудијевском династијом. Била је кћер Луција Домиција Ахенобарба и Антоније Старије. Антички извори је описују као жену изузетне љепоте, али и с великим богатством и политичким утицајем.

Домиција се удавала три пута. Први муж јој је био Марко Валерије Месала Барбат, с којим је имала сина - Марка Валерије Месалу Корвина и кћер Валерију Месалину. Муж јој је умро око године 21. Тада се удала за Фауста Корнелија Сулу, потомка диктатора Сула|Суле с којим је имала сина Фауста.

Када је 41. Клаудије дошао на власт, Домиција се удала трећи пут - за Апија Јунија Силана. Њен муж је, међутим, убрзо након тога одбио удварања цареве супруге и Домицијине кћери Месалине, те је лажно оптужен за завјеру и погубљен. Тај је догађај довео до трајне заваде између кћери и мајке. Када је 48. пропао Месалинин покушај свргавања Клаудија, Домиција је била уз Месалину у Лукуловим вртовима и настојала је наговорити да себи одузме живот. Месалина је није послушала, па је умјесто тога убијена од стране Клаудијевих преторијанаца.

Домиција је послије дошла у сукоб с Клаудијевом новом супругом Агрипином Млађом, која ју је недуго пред Клаудијеву смрт године 54. оптужила за чаробњаштво, а Клаудије на основу те оптужбе дао погубити.

  • Е. Клебс, Х. Дессау, П. Вон Рохден (ед.), Просопограпхиа Империи Романи, 3 вол., Берлин, 1897-1898. (ПИР1)
  • Е. Гроаг, А. Стеин, L. Петерсен - е.а. (едд.), Просопограпхиа Империи Романи саецули I, II ет III, Берлин, 1933 - . (ПИР2)
  • Левицк, Барбара, Цлаудиус. Yале Университy Пресс, Неw Хавен, 1990.
  • Барретт, Антхонy А., Агриппина: Сеx, Поwер анд Политицс ин тхе Еарлy Роман Емпире. Yале Университy Пресс, Неw Хавен, 1996.
  • Раепсает-Цхарлиер M.-Тх., Просопограпхие дес феммес де л'ордре сéнаториал (Иер-ИИе сиèцлес), 2 вол., Лоуваин, 1987, 285 фф.