Дачани

Дачани или, по традиционалном латинском изговору Даки (Даци; антички грчки: Δάκοι, Δάοι, Δάκαι), су трачка племена настањена претежно на подручју данашњих држава Румуњска и Молдавија. Дачани заједно с осталим Трачанима припадају Трачко-Илирској грани Индоеуропљана. Сувремени Молдавци, Румуњи и разне скупине Влаха (Аромуна или Арумуња) њиховог су поријекла. Подручје старе Дације било је пространије од данашње Румуњске. Разна дачанска племена ујединила су се око 60. прије Криста. Рим ово подручје осваја од 101.-107. иза Криста и подручје добива садашњи назив 'Романиа'.

Имена (Гети и Дачани)

Кроз повијест везану уз Румуњску јављају се често два имена, то су Дачани (Лат. Даци, Енгл. Дацианс) и Гети (Гетае), имена која могуће означавају исти народ, али и не мора бити, па постоји сумња да су Гети један њихов дио. На картама се налазе имена оба племена, а данашњи их повјесничари често називају 'Гето-Дацианс' (Гето-Дачани). Име Гетае јавља се већ у 9 ст. прије Криста Криста па до 2. стољећа иза Криста. Назив Дачани јавља се код Римљана и много је млађи, негдје почетком 1. или 2. стољећа прије Криста, па до 2 стољећа иза Криста.

Према Страбону, име дачани долази од Даои, што је био назив за ратнике из 'вучјег братства', па би њихово име могло бити вучји народ.

Териториј

Дачани су настањивали подручје које је граничило ријекама Тиса и Дњестар, Старом Планином (Балкан) и Црним морем. Овај њихов крај називан је 'карпарско-Дунавским' подручјем јер је укључивао Карпатске планине и доњи ток Дунава.

Праповијест

Индоеуропљани, којима сви Трачани припадају заједно с Илирима, мигрирају са степа сјеверно од Црног мора и заузимају цијело подручје Еуропе. Придошлице асимилирај у прастановнике и намећу индоеуропски језик. Након процеса сепарације и индивидуализације настају нови народи као што су Хелени (Грци), Италици, Келти, Германи, Илири и разне славенске групе. Дачани су такођер један такав народ који се комплетно индивидуализирао у Карпатско-Дунавском територију почетком Жељезног доба, то јест у 9. стољећу прије Криста .

Трачани и Дачани

Дачани се најчешће сматрају сјеверном граном Трачана. Ова чињеница темељи се на неколико старогрчких текстова. Када су древни Грци који су своје сјеверне сусједе звали Трачанима, срели Гете, установили су да су у питању језика и обичаја сродни Трачанима, записали су их као трачанско племе. О језику Трачана и Дачана зна се мало. Што се тиче локације Трачана они су настањивали подручје између ријеке Вардар, Старе планине, и Егејског, Мраморног и Црног мора. Језици им вјеројатно нису били исти, тек сродни, што су били и по обичајима. Овакав случај не би дио риједак, у ствари веома је чест, а узрок му лежи у миграцијама и контактима с другим језичним и културним заједницама.

Сусрет с Перзијанцима и обичаји

Веома важне податке о Гетима налазимо код Херодота. Они се спомињу приликом похода Дарија I. против Скита, збило се то 514. године прије Криста. Дарије I., велики краљ Перзијанаца, организирао је велику казнену експедицију против Скита. Прешао је Боспор с великом војском и наставио свој пут на сјевер. На свом путу наилази на Трачане које покорава без борбе. Успротивише му се тек Гети које је Дарије ипак поразио. Херодот нам о Гетима надаље говори да узгајају конопљу од које производе своју одјећу, а њихову земљу (Дација) назива 'земљом меда'. Гети су били велики узгајивачи пчела.

Долазак Грка

Скити су били први људи с којима Дачани успостављају контакт и који су имали значајан утјецај на њих. Послије њих они долазе и у контакт с Грцима. У 7. стољећу прије Криста Грци с обала Мале Азије и Грчке почињу миграције. Они на обалама Црног мора успостављају многе градове. На обалама Црног мора никли су Олбиа, на ушћу Јужног Буга, Тyрас на ушћу Дњестра, затимХистриа, Томис и Цаллатис у Добруџи, Аполлониа, Одессос и Дионyсополис у Бугарској. Грци у нове крајеве доносе старе обичаје. Главна преоскупација им је трговина с тамошњим становништвом. Гети или Гето-Дачани им продају пшеницу, мед и восак, коже и крзна, за узврат купују од њих керамику, уље, вино и фину тканину. Дачани од Грка нешто и уче, па је њихов каснији новац и керамика постао имитација ових грчких производа.

Александар Велики

Године 335. прије Криста гетима на врата куца велика невоља. Те године Александар Велики подузима поход против Гета сјеверно од Дунава. Начувши да се Трачани спремају на побуну Александар прелази Дунав у издубљеним домородачким чамцима што их је пронашао у великом броју. На лијевој обали Дунава он наилази на велико поље пшенице. Гети су подигли војску од 4,000 коњаника и 10,000 пјешака. Гети ипак не дочекаше Александрову војску, побјегоше у своје градове, удаљене од Дунава којих шест километара. На концу покупише жене и дјецу те напусте град. Александар га уништи и врати се преко Дунава.

Дромихетес и Лисимах

Након Александрове смрти краљ Тракије постао је Александров генерал Лисимах, и Гети добивају свог краља, Дромихетеса. Лисимах пожели да прошири границе преко лијеве обале Дунава што доведе до конфликта с Гетима и Дромихетесом. У исто вријеме и Дромихетес пожели повратити земљу изгубљену у борби коју је Лисимах освојио. Дошло је до више окршаја, од којих је Дромихетес све добио. У једној од битака, око 300. прије Криста, заробљен је Лисимахов син Агатоцлес. Он према њему поступа веома лијепо и на крају га шаље оцу с даровима. Овим чином нада се задобити прије споменуто подручје, које унаточ побједама није повратио. Ово ипак не дјелује на Лисимаха, он 292. прије Криста креће с великом македонском војском на Дачане. Лисимах ипак није Александар, он опет губи и сва му војска буде заробљена од стране Дромихетеса. Упоран је у својој наивности и Дромихетес, па заробљеног Лисимаха води у главни град Дачана Хелис и лијепо с њим поступа и у његову част организира велики банкет. Све ипак на крају добро испадне. Македонски краљ вратио је Гетима њихову земљу а Дромихетес се ожени једном Лисимахових кћерки.

Рим и романизација

Негдје 300. прије Криста долази до миграције Келта на териториј настањен Гетима, у овоме им помажу и Бастарни (Бастарнае), Гети против ових народа водише многе битке. Од 3. стољећа прије Криста па до 1. стољећа прије Криста код Гета се појављује неколико краљева чија имена знамо. Били су то Залмодегицос и Рхемаxос у Добруџи и Оролес у Трансилванији који је поразио Бастарне. У 2. стољећу прије Криста почетак је краја гетског имена. Долази Рим и романизација. Римљани их називају Дачанима који се романизацијом од 148. прије Криста почеше претварати у народ који данас називамо Румуњима а Македонско царство постало је Римска провинција.

Попис племена

Албоценсес -
Анарти -
Апули – средишнај Трансилванија. Средиште им је било Апулум (Пиатра Цраивии)
Биепхи -
Буридавенсес – сјеверна Молдавија.
Цалипизи – Између Дњестра и Буга.
Царпи – Источно од Карпата и западно од Дњестра. По њима су Карпати добили име.
Цауцоенсес -
Циагиси -
Цостобоци – Подручје сувремене Украјине и Молдавије (сјевероисточна Дација). .
Цотенсес -
Цробобизи – Добруџа.
Кеиасиги - У Трансилванији.
Пиепхиги – Моладавија
Потулатенсес -
Предавенсес -
Ратаценсес -
Салденсес – Банат и Црисана у Румуњској .
Сиенсес -
Суци – код ушћа Олта.
Теурисци -
Тризи.- Добруџа.
Тyрагетае – на ушћу Дњестра.

Вањске везе